fbpx

Ребалансом буџета предвиђено огромно задуживања државе за нових 6.5 милијарди евра

5
(1)

Из Фискалног савета упозоравају да још није познато колико ће да траје епидемија, нити какав ће она имати утицај на пад БДП-а Србије и умањење јавних прихода, као и да није искључено ни то да ће Влада у циљу заштите здравља становништва и помоћи привреди морати да доноси нове фискалне мере које ће утицати на промену јавних расхода и задуживања државе у 2020. години.

Подсећа се и да су у овој години планирани и парламентарни избори „након којих се по правилу усваја ребаланс који прати промене у организацији нове Владе, а када све ово буде познато буџет ће морати поново да се мења, овај пут на систематичан начин“.

„Највећа и неповратна грешка усвојеног ребаланса јесте предвиђена исплата 100 евра пунолетним грађанима Србије. Још приликом оцене пакета антикризних мера Фискални савет је недвосмислено указао на то да је исплата 100 евра пунолетним грађанима вишеструко штетна“, подсетили су из Фискалног савета, као и на то да су Владу Србије саветовали да од те мере одустане.

Према њиховој оцени, та мера је економски неефикасна, јер не може да утиче на осетно и одрживо убрзање домаће привреде, социјално нефокусирана, јер највећи део средстава није усмерен ка објективно материјално угроженим грађанима којима је заиста потребна финансијска помоћ, фискално неодговорна, јер намеће додатно и велико задужење земље у години у којој ће и фискални дефицит и јавни дуг имати снажан раст.

„Због тога сада оцењујемо да је највећа грешка усвојеног ребаланса то што он у времену изражене економске неизвесности садржи ову изузетно скупу и непримерену меру. Подсећамо и на то да држава нема расположивих средстава за ову исплату, па ће морати да се задужује да би је финансирала – а тај дуг ће с каматом враћати сви порески обвезници у наредним годинама“, навели су из Фискалног савета.

Додаје се и да је планирано велико повећање дефицита буџета Републике на око седам одсто БДП-а (више од три милијарде евра), првенствено последица усвојених антикризних мера.

Ребаланс буџета предвиђа релативно велике промене и на јавним приходима и на јавним расходима које ће за последицу имати снажно повећање дефицита с претходно планираних 20 милијарди динара на 381 милијарди динара.

Поједностављено посматрано, како су навели из Фискалног савета, планиране промене у буџету могу се поделити на две групе: на промене које настају услед непосредног утицаја кризе и на промене услед спровођења пакета мера за ублажавање економских последица пандемије.

Ребалансом се предвиђа да ће прва група промена имати приближно неутралан утицај на дефицит.

С једне стране, услед пада привредне активности очекује се пад јавних прихода у односу на првобитни буџет, али с друге стране планира се и слично смањење расхода (умањење јавних инвестиција за четвртину уз уштеде на расходима за набавку робе и услуга).

„Дакле, практично сво предвиђено велико повећање дефицита у 2020. може се приписати спровођењу (оправданих) мера за подршку привреди и (неоправданој) исплати 100 евра пунолетним градјанима“, сматрају из Фискалног савета.

Наведено је и да је због великих неизвесности тешко очекивати да ће реализација прихода и расхода буџета у 2020. бити потпуно у складу са усвојеним ребалансом, али и да су претпоставке за израду ребаланса, које је користило Министарство финансија, у овом тренутку „разумне и представљају добру основу за водјење фискалне политике у наредним месецима“.

Повећање задуживања државе

Ребалансом је предвиђено и снажно повећање задуживања државе на финансијском тржишту, што у тренутним околностима, по оцени чланова Фискалног савета, може бити доста скупо.

„Један од главних изазова који је сада пред Владом Србије јесте да на економски најрационалнији начин обезбеди финансирање буџета у 2020. години. При том, поред скоро 3,5 милијарди евра за финансирање фискалног дефицита, биће потребно обезбедити и око три милијарде евра за враћање главнице постојећих дугова државе која има доспеће током 2020. године“, наведено је у саопштењу.

Ребалансом је, подсећа се, предвиђено да се ова средства првенствено обезбеде на финансијским тржиштима – на домаћем тржишту (око 50 одсто) и издавањем еврообвезница (око 40 одсто).

„Оваква стратегија задуживања Србије није детаљније објашњена у Образложењу ребаланса и могла би се лако показати као неповољна“, упозорили су из Фискалног савета.

Као пример су навели да је стопа приноса евро обвезнице Србије, с роком доспећа у 2029. години, порасла је од краја фебруара до краја априла за око 1,5 процентни поен (тренутно износи око 2,7 одсто), а сличне трендове бележе и друге земље у региону због чега тренутно постоји оклевање у вези са изласком на међународна финансијска тржишта (од почетка кризе само је Мађарска изашла на међународно финансијско тржиште од земаља региона).

„Због свега тога сматрамо да је рационално да Србија преговара и о закључивању повољнијих кредитних аранжмана с међународним финансијским институцијама (ММФ, Европска унија, ЕБРД и други) уместо искључивог ослањања на приватне инвеститоре на тренутно непредвидивом финансијском тржишту“, предложио је Фискални савет уз нагласак да „држава не сме да увећава неликвидност у привреди”.

Упозорено је и да актуелни изазови с којима се сусрећу јавне финансије Србије могу да доведу до одлагања плаћања обавеза појединих буџетских органа, односно до стварања доцњи.

„У јавности су се могле (спорадично) чути примедбе привредника да држава касни с плаћањем за одредјени испоручени производ или услугу. Један од показатеља да плаћање обавеза неће бити високо на листи приоритета јесте и чињеница да се ребалансом одустаје од раније планиране исплате нагомиланих доцњи здравствених установа“, навео је Фискални савет.

Обратити пажњу на локалне самоуправе

Сматрају да је ризик вероватно највише присутан на локалном нивоу, „с обзиром на то да овај ниво власти има нерешаване проблеме, а сада се у кризи сусреће и са оштрим падом изворних прихода“.

„Сматрамо зато да би Влада требало са посебном пажњом да прати извршавање буџета локалних самоуправа. Добар део напора централне власти усмерен је ка одржавању ликвидност привреде током трајања кризе. Због тога се не би смело дозволити да поједини делови државе раде супротно, тј. да локалне самоуправе услед могућих проблема у својим буџетима истовремено шире неликвидност ка привреди“, оценио је Фискални савет.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Институту Бебе Поповића милиони из буџета за промоцију лабораторије која већ постоји

5 (9) Фирма коју води Владимир Беба Поповић добила је новац за медијску промоцију отварања …

Јавни дуг Србије увећан за 370 милиона евра

5 (2) Јавни дуг Србије за период јануар-март 2020. године увећан је 370 милиона евра …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *