РБИЈА је прошле године увезла рибе и производа од рибе за више од 92 милиона долара, а извезла у вредности од свега 5,8 милиона долара. Упркос томе што производња рибе у Србији расте, велика је непознаница коликим капацитетом стварно раде наши рибњаци.
Домаћи рибњаци, реке и језера производе 15.000 тона, пре свега шарана и пастрмке, и подмирују мање од 30 одсто наших потреба за рибом. Зато за потребе нашег тржишта увозимо чак 70 одсто рибе.
– Постоје велике могућности за гајења риба које се недовољно користе – каже мр Мирјана Мишћевић, секретар Групације за рибарство Привредне коморе Србије. – Када је реч о пастрмци, ограничени смо количином чисте воде. Међутим, за шарана нема таквих ограничења, за шта је Војводина идеална. Занимљиво је да Војводина и сада предњачи у производњи рибе.
Од 92 милиона долара, колико годишње вреди увоз рибе, чак 41 милион долара чини конзервирана риба. Ту би српски привредници могли да добију шансу и отворе фабрике за конзервирање рибе, јер иначе извозимо прерађену рибу. Продајемо је и у земље попут Хрватске.
За разлику од растућег увоза живе рибе, извоз из Србије постао је симболичан и последњих година износи само неколико стотина тона. Наиме, прошле године смо извезли живу рибу за само 374.000 долара, што је занемарљива зарада, а увоз је био вредан скоро 2,5 милиона долара! Риба и прерађевине од рибе се у Србију увозе највише из Тајланда, Хрватске, Шпаније, Вијетнама, Аргентине и Норвешке.
– Србија производи храну за рибе, захваљујући чему можемо да добијемо квалитетне шаране без сувишне масоће – каже Мишчевићева. – Треба искористити близину Европске уније за пласман рибе из Србије, јер је она највећи увозник рибе на свету – годишње увози 1,6 милиона тона. Треба да се боримо да извозимо што више прерађене рибе, попут димљеног шарана, јер је ту зарада већа.
У Србији се од пре неколико година користи једна од најсавременијих технологија гајења шарана у Европи, а наша држава је и једна од малобројних у којој се ради на програму селекције квалитетне млађи.
– Наши рибњаци су оптерећени разним дажбинама које су дестимулативне – каже Мишћевићева. – Главни проблем је што наплаћујемо водни допринос, док земље из којих увозимо живу рибу бесплатно користе воду. Постоји и проблем у Закону о пољоприрведном земљишту. Рибњаци немају право пречег закупа у поређењу са другим гранама пољопривреде. Стимулације су симболичне.
Новости
