Русија ће уложити трилионе рубаља у подизање две фабрике за производњу новог ракетног система. Бомбардовање Србије подстакло развој наоружања
МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
СУМЊЕ више нема, Русија ће моћи да “закрпи” своје небо и ефикасно га чува од могућег агресора, већ у ближој будућности.Проређени одбрамбени прстен око Москве, коју су бранили многохваљени системи С-300, биће ускоро ојачан најновијим ракетним ПВО системима С-400. После Москве такву моћну и модерни ваздушну одбрани добиће и на Далеком истоку, затим и у Калињинградској области, па у југозападном делу Русије.
Донедавно су чак и московски војни експерти отворено тврдили да Русија неће моћи да испуни планове да до 2020. направи 56 дивизиона, дакле 56 комада ракетних система С-400 и десет С-500. Иако је влада обезбедила новац, песимистичке прогнозе су се заснивале на томе што руске војне фабрике нису имале довољно капацитета. Правило се годишње само по два комада С-400.
Ускоро почиње градња две нове фабрике концерна “ПВО Алмаз-Антеј” за производњу С-400. Министар одбране Анатолиј Сердјуков каже да ће први ракетни системи из нових фабрика изаћи 2015.
У новим фабрикама ће се производити С-500, објаснио је заменик министра одбране Александар Сухоруков. Концерн “ПВО Алмаз-Антеј” имаће на располагању чак три трилиона рубаља – 1 евро = 43 рубље – у модернизацију војних фабрика. Руска влада је планирала да се у нова оружја уложи 20 трилиона рубаља.
За своје потребе СССР је својевремено направио око сто дивизиона С-300. данас у Русији је на бојевом дежурству остало мање од половине. То мало за тако огромну земљу.
С-400 је ефикаснији од С-300 више од два пута. Нови систем може да користи неколико типова ракета – од оних које је користио С-300 па до најновијих. Нови систем С-400 је високо компјутеризован. Домет му је 400 километара.
Тимом који је радио на стварању С-400 руководио је московски професор др Александар Алексејевич Лемански. Управо је он је конструисао антене за С-200 и С-300.
Конструктори и сарадници су посао завршили 1999, а онда је С-400 “Тријумф” пребачен на полигон. Руска армија је примила С-400 у наоружање у априлу 2007. Први дивизион С-400 стигао на бојево дежурство у место Електростаљ у Подмосковље, а тек у фебруару 2011. и други систем у место Дмитров.
Осим “Алмаза” у прављењу С-400 ангажовано више водећих војних фабрика медју којима су Московски конструкциони биро “Факел” затим Новосибирски научни институт мерних прибора,Конструкциони биро машиноградње из Санкт Петербурга и други.Иначе конструктор Лемански је умро од инфаркта у 72 години на ракетном полигону Капусти Јар у Астраханској области.
За квалитетну заштиту неба Русији је потребно најмање сто дивизиона С-400 и 50 система С-500, дакле укупно 150 комада тих моћних “ваздушних чувара” објаснио је Александар Храмчихин заменик директора московског Института политичких и војних анализа. Русија ће ове “небеске граничаре” продавати и другим земљама, савезницима или пријатељима.
Још модернији С-500 требало би да стигне 2015. Игор Ашурбејли копредседник експертног савета за руску ваздушно-космичку одбрану објаснио је да ће С-500 бити постављен у деловима Русије који би могли бити циљеви противничких ракета. Сада се размишља хоће ли С-500 бити на својим тегљачима или ће бити превожен другим транспортом. То је важно и због тога да би да се крије од погледа из космоса.
Конструктори и генерали кажу како ће С-500 бити технолошки 15 до 20 година испред конкурената. Нови систем су већ назвали “Тријумфатор”. За разлику од С-400 који има четири ракете С-500 ће их имати шест. Прављење С-500 финансира се из посебног фонда.У “Алмаз-Антеју” ради око две хиљаде стручњака. У велики посао укључени су и кооперанти из 19 руских градова.
Руски научници не скривају да већ раде и експерименте за поколења ракета које ће заменити С-500. Те ракете ће бити, не на земљи, већ у ваздуху. До 2020. руска армија ће добити 56 система С-400 и десет С-500. Те ракете ће бити не на земљи, већ у ваздуху.
