* Јегор ХОЛМОГОРОВ: Потребан нам је killlist украјинских и ванукрајинских личности чије је присуство на овом свету непожељно. Оних који позивају на терор и организују терор, који отворено прокламују истребљење Руса и православаца. Попут списка страних агената, ни тај killlist не треба чувати као неку тајну. Те особе треба да знају да могу страдати ако Украјина настави да користи терористичке методе
* Време је да престанемо да се претварамо да Украјина поступа на своју руку. Неопходно је да њени страни покровитељи, сви који јој помажу у припреми терористичких напада, схвате да неће за оно што чине платити само украјинске специјалне службе, већ и њихови припадници који нам се нађу на дохват руке
* Барови у којима (у Русији) се скупља новац за украјинску армију морају бити спаљени, а потом – трајно затворени. Агитатори у стилу „драга Службо безбедности Украјине, убиј још овог“ треба би да леже у реанимацији затворских болница. „Иностранство“ за овакве типове не би требало да буде гаранција безбедности. Пре супротно. Јер, већ сада је јасно: ако ми не уништимо њих – уништиће они нас
____________________________________________________________
Аутор: Јегор ХОЛМОГОРОВ, публициста, режисер документарних филмова, блогер, политичар (Москва)
МОРАМО схватити да је рат дошао у дубину Русије и да ће се ситуација погоршавати.
Опуштено самозадовољство у духу „зажмурићу и правити се да нема опасности“ доводи до све више жртава – жртава терористичких напада, удара дронова, гранатирања и саботажа.
На политику глувонемости као одговор на украјински терор мора да буде стављена тачка.
Ево шта треба да се уради:
1. Неопходно је званично признати да смо у рату са Украјином. Са украјинском државом. Са украјинском војском. Са украјинским специјалним службама. Са значајним делом грађана Украјине. И да у овом рату непријатељ користи терористичке методе.
На председнику (Путину) је да ли ће Украјини објавити рат по међународном праву.
2. Не постоји начин да се и даље развлачи бесмислени мораторијум на смртну казну. Противим се употреби смртне казне у нашим унутрашњим случајевима, али она се мора поново увести против терориста и убица који делују у интересу нашег ратног противника.
Убице Дарије Дугине морају бити ухапшене и погубљене. Убице Владлена Татарског морају бити идентификоване и погубљене.
Злогласни „Руски добровољачки корпус“ треба да буде приведен правди и погубљен.
Ако се сви ти ликови неутралишу током специјалне операције, нећу за њима плакати, а било би пожељно да буду и формално осуђени на смрт. Битна је не само фактичка, већ и правна неминовност.
3. Потребан нам је killlist украјинских и ванукрајинских личности чије је присуство на овом свету непожељно. Оних који позивају на терор и организују терор, који отворено прокламују истребљење Руса и православаца.
Попут списка страних агената, ни тај killlist не треба чувати као неку тајну. Те особе треба да знају да могу страдати ако Украјина настави да користи терористичке методе.
Треба да имамо и списак украјинских организација чији офиси немају шта да траже на мапи украјинских градова. Зашто зграда СБУ још стоји нетакнута годину дана од почетка специјалне операције – мени је потпуно несхватљиво. Не разумем ни зашто су Белгород и Санкт Петербург престали да буду пријатна места за живот, а Кијев је то остао.
4. Време је да престанемо да се претварамо да Украјина поступа на своју руку. Неопходно је да њени страни покровитељи, сви који јој помажу у припреми терористичких напада, схвате да неће за оно што чине платити само украјинске специјалне службе, већ и њихови припадници који нам се нађу на дохват руке.
5. Коначно, треба укључити режим нулте толеранције према унутрашњим руским гадовима, који радосно плешу поводом сваког терористичког напада, урлају и блистају врцавим шалама. Та створења су, једноставно, физички опасна за нас.
Не знате како ће такви помоћи терористима или сами постати терористи.
Барови у којима (у Русији) се скупља новац за украјинску армију морају бити спаљени, а потом – трајно затворени.
Агитатори у стилу „драга Службо безбедности Украјине, убиј још овог“ треба би да леже у реанимацији затворских болница.
У регистру лица под полицијским надзором треба да буду сви наведени (изгледа да сада немамо такву институцију, а штета – требало би да је уведемо). Чак ће им и само доживотно стављање на листу екстремиста правити неке проблеме.
„Иностранство“ за овакве типове, а поготово за ликове из става 2, не би требало да буде гаранција безбедности. Пре супротно. Јер, већ сада је јасно: ако ми не уништимо њих – уништиће они нас.
Мирно се разићи нећемо.
