После Совјетског Савеза, суочена с материјалним тешкоћама, Русија је у једном тренутку безмало обуставила безбедносна патролирања. Број излазака њених стратешких нуклеарних подморница у светске океане досезао је 230 (1984. ), а онда је спао на мање од десет годишње, и то превасходно ближе руским обалама (фото: руска подморница Дмитри Донски)
После целих четврт века отсуства, руско стратешко нуклеарно оружје на подморницама враћа се ускоро у патролу светским океанима – потврдио је током фебруара командант флоте Русије адмирал Висоцки. Адмирал Висоцки је као датум обнављања рутине поменуо јуни 2012. Рок одговара датуму ступања у службу “Јурија Долгоруког” – првог од три нова подводна ракетоносца на нуклеарни погон класе “бореј” ( четврте генерације ), распоређеног у састав руске Пацифичке флоте.
Градња “Јурија Долгоруког” почета је 1996, подморница је завршена и испоручена 2008. ( са закашњењем због отезања одлуке о ракети у основном наоружању! ), има 103 члана посаде и наоружана је са 16 стратешких ракета “булава” и шест ракета СС-Н-15, крстарећих.
По првобитном пројекту, брод је требало да има један ракетни систем, а завршио је с другим. Разлог су три неуспешна испитивања првобитно планиране ракете, на полигону у Белом мору. Развој нове ракете поверен је после тога војно-индустријском институту, креатору “топоља М”, али овај није имао искуство с поморским пројектилима. Но – када је ракета ипак конструисана, сада је према њој требало преудесити брод… Итд.
Уз “Јурија Долгоруког”, флоти стратешких нуклеарних подморница придружиће се ускоро још “Александар Невски” и “Владимир Мономах” – предвиђен да напусти бродоградилиште до краја 2012.
“Долгоруки”, “Невски” и “Мономах”, прве су подморнице специјално “скројене” да у наоружању имају “булаву” – коначно, чисто руски произведен интерконтинентални пројектил досега осам хиљада километара. Предуга испитивања “булаве” због појединих неуспешних испробавања крунисана су коначно наруџбином Министарства одбране руској индустрији да ракета уђе у производњу.
Неуспешни покушаји с “булавом” ( на руском, топузом ) приписани су “људском фактору” и “непрофесионалном раду одређених особа”, изјавио је шеф Генералштаба оружаних снага Русије генерал Макаров (хттп://ен.риан.ру/млитарy_неwс/20120218/171384035.хтмл).
“Прекинули смо испробавање, помно истражили разлоге, и у највећој мери то је био је људски фактор, када је особа непрофесионално обавила свој посао”, цитиран је Макаров. Генерал је рекао да се у почетку није знало шта је могло бити узрок – с обзиром да је у четири различита лансирања било четири неповезана проблема.
“Схватили смо да је техничко решење у реду и одредили смо војног службеника да надгледа сваки поступак, после чега су сва лансиурања била успешна”, цитиран је руски генерал.
Декрет о увођењу “булаве” у наоружање потписао је Медведев.
“Булава” је на чврсто гориво са шест до десет независно маневришућих нуклеарних “глава”, способних да лете космичком брзином и буду усмерене према различитим циљевима истовремено (хттп://ен.риан.ру/инфограпхицс/20111228/170536782.хтмл). Председник владе-вероватни шеф државе Путин изјавио је 2008. да Русија располаже оружјем “способним да пробије било коју против-ракетну одбрану”.
Поменуо је бојеву “главу” која се “практично не може уништити” средствима ПРО са земље, ни америчким. Војни функционери Русије су објаснили да је реч о “справи”, способној да нуклеарно пуњење изнесе из атмосфере у космос – где је недосезива – и врати га назад у атмосферу, усмеравајући “саму себе”. Слично “крстарећој ракети”, нуклеарна “глава” самостално мења правац и висину, а лети брзином – осам пута већом од звучне. У пробама, пројектил намештен “у кљуну” поморске “булаве” погодио је циљ летећи брзином од осам маха (хттп://www.тхемосцоwтимес.цом/неwс/артицле/руссиа-то-упграде-итс-миссиле-арсенал/372818.хтмл). Свака “булава” или на копну базиран “топољ М” могу се наоружати оваквим летећим “зрнима”. И поморска и сувоземна ракета покрећу се у првом степену чврстим горивом, што према описима стручних лица отежава идентификовање места лансирања. Руси тврде да сви постојећи одбрамбени системи почивају на одређивању тзв. трајекторије лансираног пројектила. Они тврде да то није изводљиво код пројектила “који падају с неба”, с обзиром да ни једна земља не располаже сателитима-убицама ракета.
Прве пробне “булаве” лансиране су са подморнице “Дмитриј Донски” ( треће генерације, али прилагођеној за ново оружје ) под површином Белог мора. Циљ пројектила био је на полигону на Камчатки. У трећем покушају, ракета је испаљена у покрету подморнице испод површине воде и на сасвим нов начин – под косим углом ( уместо вертикално увис ). То омогућује да подморница само смањи брзину пловидбе и брзо промени позицију.
“Булава” је оружје нуклеарне одмазде, конципирано да одговори доктрини одвраћања од евентуалне агресије на Русију – уверљивом претњом агресору потпуним уништењем у одмазди. То је кључна појединост која објашњава значај придат руским стратешким подморницама. Њихово патролирање океанима има за циљ да их извуче из опасности да буду уништене изненадним првим ударом – и да остану у прилици да употребе уништавајуће оружје и остваре одмазду.
Подморнице ће припадати Северној и Тихоокеанској флоти, с обзиром на потенцијално отежано откривање позиције бродова, склоњених испод леда Северног пола.
После Совјетског Савеза, суочена с материјалним тешкоћама, Русија је у једном тренутку безмало обуставила безбедносна патролирања. Број излазака њених стратешких нуклеарних подморница у светске океане досезао је 230 ( 1984. ), а онда је спао на мање од десет годишње, и то превасходно ближе руским обалама.
Москва планира да изгради и уведе у службу укупно осам подморница “бореј” и “бореј А” ( усавршених ) закључно са 2020. До тада, флота ће се у стратешком нуклеарном сегменту ослонити на дванаест подморница ниже класе, пошто је суспендовано претходно намеравано отписивање бродова старије генерације (хттп://ен.риан.ру/млитарy_неwс/20120202/171099602.хтмл). Најбоље подморнице старије генерације, ремонтоваће се и оспособити да уместо 25 послуже 30-35 година, изјавио је заменик председника владе Русије Рогозин. Рогозин је поменуо подморнице класе “акула” (по класификацији НАТО “тајфун”), наводећи да ове могу добити нову електронику и наоружавање “булавом”.
Изградња прве стратешке нуклеарне подморнице из серије “бореј А” почеће до краја 2012. Модификација ће укључити инсталирање још четири додатне цеви за лансирање “булаве” (хттп://www.ен.риан.ру/млитарy_неwс/20111203/169263294.хтмл).
Експерименте с “булавом” пратио је Путин лично. Путин је био сведок неуспешног почетног лансирања пројектила, а реч је о пројекту којим Москва настоји да одржи ослонац на средства нуклеарног застрашивања, док и Русија не развије средства прецизног погађања и великог разорног ефекта класичним експлозивима (хттп://www.рг.ру/2012/02/20/путин-армиyа.хтмл ).
Руску нервозу проузроковао је Вашингтон, који је у време Буша промовисао мање рестриктиван приступ употреби нуклеарног оружја, док је изјавама као што су биле оне 2007. Бушовог потпредседника Чејнија – допуштао да се рат може почети и због сировина. Чејни је то говорио боравећи у Вилнусу, на граници Русије. Ту претећу лакомост на туђе сировинске потенцијале поменуо је недавно Путин. Рекао је да никога не треба доводити у искушење давањем основа за процену да је Русија одбрамбено слаба.
После инаугурације председника Буша 2000. САД су једнострано иступиле из обавеза ( совјетско-америчког ) споразума о добровољном мораторијуму у зони развоја против-ракетне заштите. Ћутке, тиме се хтело дати на знање да у нуклеарној моћи две стране између САД и Русије не постоји више знак једнакости. Процене степена дотрајалности руског оружја и врло скромних могућности Москве да финансира изум и израду “следеће генерације” пројектила, нису у томе могли бити без утицаја.
Дакле – има разлога да Путин мисли на оружје одмазде.
Балкан Магазин
