Грађани ће покривати губитке банкара

Грађани ће покривати губитке банкара

0
(0)

Држава ће лоше кредите банака куповати својим обвезницама, које ће на крају враћати порески обвезници. Стручњаци сматрају да НБС сноси одговорност за лоше пословање банака, док они указују на одговорност руководства банака и ревизора

Често се у јавности помињало у претходне две, три године, да треба да будемо поносни на наш банкарски сектор, јер док су Америка и Велика Британија спашавале своје банке парама пореских обвезника, у Србији на банке није потрошен ниједан динар из буџета. Ствари се ових дана радикално мењају, а по свему судећи држави ће бити потребне десетине милиона евра којих у буџету нема.

Бивша Металс банка, сада под називом Развојна, тражи од државе 10 милијарди динара

Развојна банка Војводине, некадашња Металс банка коју је покрајина преузела 2009. године након што је уведена принудна управа НБС, недавно је тражила од државне Агенције за осигурање депозита да преузме њене ненаплативе кредите, а говори се о суми од око 10 милијарди динара. У исто време АП Војводина ће докапитализовати ову банку за око 5,5 милијарди динара и то – што је занимљиво – куповином милион акција по цени од 5.500 динара, док се на берзи у понедељак једна акција ове банке продавала за 980 динара.

Привредна банка Београдтражи преко 10 милиона евра

За помоћ државе се већ пријавила и Привредна банка Београд и то за 10 до 15 милиона евра.

Већи проблем од ове две банке је Агробанка која је већа банка од РВБ и Привредне банке заједно, у коју је уведена принудна управа због неправилности у пословању и велике количине ненаплативих кредита. Ова банка је на крају другог квартала прошле године исказала добит од 438 милиона динара, да би након само три месеца у финансијским извештајима приказала губитак од 2,27 милијарди динара. На званичне информације о губицима ове банке на крају године мораћемо сачекати да НБС обради финансијске извештаје, али се у јавности шпекулише са губитком од око 200 милиона евра што је више од целог капитала ове банке. Иако је НБС пре неколико дана одобрила План активности Агробанке и објавила да ће принудна управа бити у њој наредних шест месеци, из ње поручују да коначни биланси Агробанке још нису познати.

“Имајући у виду да је у току ревизија финансијских извештаја банака за 2011. годину, која треба да да мишљење о њиховој истинитости и објективности и која ће представљати основ за процену како ненаплативих потраживања и оствареног резултата током протекле године, тако и средстава потребних за даље несметано функционисање банака, тренутно се не може дати кредибилна оцена висине тих средстава”, одговор је НБС на питање колики су губици и колико ће новца бити потребно да се санира ова банка.

Међутим, главно питање је како је могуће да банка за само три месеца направи такав губитак и то посебно због тврдњи НБС да су банке под њеном оштром контролом.

Ненад Гујаничић, брокер и аналитичар Синтеза инвеста истиче да банке морају НБС да подносе тромесечне неревидиране финансијске извештаје и да је у овом случају било пропуста у контроли јер је немогуће направити толики губитак за само три месеца.

“Суштинско је питање како је то могло да се деси. Ни Агробанка ни Привредна банка немају већинског власника и ту су акционари требали да контролишу менаџмент. То је заказало јер су и они били инертни. Ипак, по мом мишљењу већи пропуст је направила НБС која је главни регулаторни орган. Агробанка је предала финансијске извештаје и за 2010. годину које је ревидирала овлашћена ревизорска кућа и ту је исказан добитак, а ти лоши кредити су сигурно великим делом настали раније. Одговорност сносе и НБС и ревизор и чланови надзорног и управног одбора и на крају акционари, али изгледа да ће само они платити цену. Већ су је и платили јер је вредност акција Агробанке са око 50.000 динара у 2007. години пала на око 10.000 динара, али је сада после ових дешавања пала и на испод 2.000 динара. То су огромни губици за акционаре. Још горе су прошли власници акција Металс банке јер је цена акције са око 60.000 динара у 2007. пала на испод 1.000 динара. То је губитак од преко 95 одсто”, каже Гујаничић.

Ту не треба заборавити ни одговорност државе, односно њених представника у овим банкама, јер је држава у све три банке имала власништво.

Народна банка Србије одговорност пребацује на руководство банке које је није на време обавестило о променама у Агробанци, али и ревизора.

“Контролни поступак Народне банке Србије, на бази кога је уведена принудна управа у Агробанци, отпочео је у јулу 2011. године и обухватио је финансијско стање банке према подацима 30.6.2011. године. Банка није обавестила Народну банку Србије о погоршању финансијског стања на дан 30.9.2011. године, које се десило током трајања контролног поступка. Одредбама Закона о рачуноводству и ревизији прецизно је утврђено да је руководство правног лица одговорно за истинито и поштено приказивање финансијских извештаја, које усваја скупштина или други надлежни орган правног лица. Такође, одредбама Закона о банкама прописана је одговорност Управног одбора банке, између осталог, и за “тачност свих извештаја о пословању, финансијском стању и резултатима пословања банке упућених акционарима банке, јавности и НБС”, као и обавеза Извршног одбора банке да “обезбеђује законитост рада банке” и да “без одлагања информише Управни одбор банке и НБС о сваком погоршању финансијског стања банке или постојању опасности од тог погоршања, као и о другим чињеницама које могу знатно утицати на финансијско стање банке”, стоји у писаном одговору из Народне банке.

Банке су у обавези  да ангажују екстерног ревизора, који изражава мишљење  о томе да ли финансијски извештаји истинито и објективно, по свим материјално значајним питањима приказују финансијско стање, пословни резултат и токове готовине и да ли су састављени у складу са МРС односно МСФИ. У складу са Законом о рачуноводству и ревизији, екстерни ревизор је дужан да то мишљење изрази недвосмислено у извештају у ревизији, као и да се осигура од ризика од одговорности за штету коју може проузроковати погрешно изражено ревизорско мишљење, као и због непримењивања Међународних стандарда ревизије и Кодекса етике за професионалне рачуновође”, кажу у НБС.

Они и даље тврде да је банкарски сектор у Србији стабилан.

“Банкарски сектор, посматран на агрегатном нивоу је адекватно капитализован, поседује довољно резервација за покриће потенцијалних губитака и ликвидан је. Независно од постојећих разлика између појединачних банака у погледу њихове капиталне адекватности и ликвидности, НБС санкционише оне банке чије је пословање у супротности са прописаним регулаторним захтевима у складу са Законом о банкама и подзаконским актима у области супервизије банака. Осим информација које су већ биле присутне у медијима, Народној банци Србије није познато да је још нека банка поднела такав захтев Министарству финансија”, истичу у НБС, поводом нагадјања да постоје још неке банке са проблемима.

Остаје да се види да ли ће руководство банке заиста и сносити последице својих одлука, а сасвим је извесно да ће све то платити грађани. План државе је да емитује обвезнице којима би откупила лоше кредите ових банака и тако би повећала њихову капиталну адекватност. Међутим, питање је да ли ће бити довољно само књиговодствено чишћење активе обвезницама, већ колико ће и свежег новца требати да би банке наставиле да послују, као што је РВБ и тражила откуп лоших кредита и докапитализацију.

Саме обвезнице не би допринеле повећању буџетског деифицита, али би повећале јавни дуг који је већ прескочио законом прописани лимит од 45 одсто БДП-а. Висина јавног дуга већ је довела у питање докапитализацију Комерцијалне банке од 100 милиона евра која је неопходна како би Република Србија остала највећи појединачни власник и задржала управљачка права.

 

Балкан Магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ГОРИ ОД АФРИKЕ! Плате у Руанди, Сомалији, Гани, Тунису и Египту ВЕЋЕ него у Србији!

ГОРИ ОД АФРИKЕ! Плате у Руанди, Сомалији, Гани, Тунису и Египту ВЕЋЕ него у Србији!

5 (8) Просечне нето плате (без пореза и доприноса) су прошле године у чак 21 …

НАМАГАРЧИО НАРОД ЗА СВЕ ПАРЕ: За Вучићевих 30 евра, платићемо 33 преко пореза!

НАМАГАРЧИО НАРОД ЗА СВЕ ПАРЕ: За Вучићевих 30 евра, платићемо 33 преко пореза!

4.5 (8) Вучић вам поклања 30 евра? Јел из свог џепа? Више од три милиона …

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend