За само месец дана европска валута вреднија десетак динара, а рачун је стигао и грађанима и привреди. Обимнија поскупљења спречава мањак пара у новчаницима као и пад промета у трговинама
ВИШИ трошкови за произвођаче и увознике, а самим тим и више цене за купце су, очито, неминовност, будући да је евро вреднији чак десет динара више него пре месец дана. Разлог што се то још не дешава у великом обиму јесте чињеница да је у новчаницима грађана све мање пара.
Просечна нето зарада исплаћена у јануару ове године била је 36.639 динара, или око 333 евра. С друге стране, просечна плата у Албанији је око 380, Бугарској 390, Македонији 380, БиХ 450, Румунији 480, Црној Гори 530, Хрватској 800, Словенији 1.000 евра.
Промет пада у малопродаји. У јануару је чак 22,9 одсто мањи него у децембру. У односу на прошлогодишњи јануар (традиционално лош месец за трговце) мањи је за 3,2 одсто.
Произвођачи се све више жале да морају да раде на ивици исплативости, а повремено чак и да „зажмуре“ над чињеницом да на сваком произведеном комаду робе – губе. Зато се све више и одлучују да калкулације о новим ценама замене плановима штедње, смањењем производње…
СРБИЈА, ТУРСКА, НЕМАЧКА… СРБИЈА, Турска, Русија и Румунија имају веома јак и брз утицај промена девизног курса на цене. Практично у првих неколико месеци се највећи део ефекта депресијације курса пренесе на цене.
– Зато јако чуде извештаји из Народне банке да опредељење на ниво циљане инфлације у овој години буде четири плус-минус 1,5 одсто, при веома непредвидивом кретању курса.
Да се у привреди баш ово дешава, указује и статистика. Индустријска производња је у јануару ове године забележила пад од 2,7 одсто у односу на исти месец прошле. Подаци би били и драстичнији, али је чињеница да смо имали снежне непогоде и повећану потражњу за енергијом условила да рударство бележи раст производње од 10,9 одсто, а сектор снабдевања електричном енергијом и гасом – 6,2 одсто.
Како се у свему овоме „сналази“ домаћа валута, хоће ли, како нам најављују надлежни заиста доћи до њене стабилизације?
– Уобичајно је да се девизни курс, односно курс динара према евру креће зависно од тога како тржишна кретања то опредељују – каже проф. др Небојша Савић, професор београдског ФЕФА. – Динамика тог кретања пре свега је везана за то колико производимо, колико стварамо добрих и квалитетних роба и услуга, колико извозимо и колика је наша продуктивност, и у зависности од тога кретаће се и курс.
Србија је, бар према важећем Закону о НБС, одлучила да главни циљ монетарне политике не буде циљање курса, већ циљање, односно обуздавање инфлације. Ипак, очито је да увозно зависна, кредитно оптерећена земља, њена привреда и грађани не могу, а да свакодневно не провере – са каквим се курсом динара будимо сутра.
– Србија има једну велику бољку која је дуго година присутна и не отклања се, а то је да имамо јако изражену потрошњу, а мало улажемо из дохотка који стварамо. Такође, мало инвестирамо из сопственог новца, а највећи део инвестиција потиче од увоза капитала односно од задуживања – закључује Савић. – Ми годинама трошимо више него што стварамо и због тога се задужујемо. То је проблем који нас сада полако сустиже зато што обавезе према иностранству морају да се враћају у еврима, а зарађује се у динарима.
Према тврдњи економисте Драгована Милићевића, сарадника сајта „Макроекономија.орг“, недвосмислено је потврђен значајан утицај депресијације курса на кретање цена у Србији у кратком року.
– Утицај шока девизног курса на домаће цене траје преко годину дана, али највише се осећа у прва три месеца – каже Милићевић. – Практично две трећине укупног трансмисионог ефекта видљив је у ценама у прва три месеца и комплетира се током године. Међутим, после пола године, цене више не реагују на шок девизног курса.
Новости
