И са повећањем минималне цене рада на 138 динара по сату, раднику загарантовано мање од границе сиромаштва

МИНИМАЛАЦ у Србији није промењен две и по године, а више од годину дана је предмет спорења између државе, синдикалаца и послодаваца. На наредном састанку Социјално-економског савета, који би требало да се одржи у петак, све три стране ће опет изнети ставове за и против његовог повећања. Са износом од 115 динара по сату или 20.010 месечно тешко је саставити 30 дана, сагласни су сви, али када се говори о његовом повећању договора нема.

Бранислав Чанак, председник Гранског синдиката „Независност“, истиче да ће они тражити повећање минималца на 137,9 динара, али сумња да ће ишта добити, па од састанка СЕС-а не очекује превише. Његова колегиница Злата Зец, извршна директорка у ГС „Независност“ и члан експертског тима за преговоре о минималној заради, наглашава да је овај износ последњи пут повећан у априлу 2012. године.

– Новим законом о раду предвиђена су мерила и критеријуми за њено утврђивање – објашњава Зец. – Они узимају у обзир раст потрошачких цена, зарада, кретање БДП, као и пад или раст запослености и незапослености. Сада би требало да утврдимо минималну цену рада за наредних годину дана и зато би требало водити рачуна и о проценама будућег кретања цена, али и о другим параметрима, попут најављених мера Владе.

РОК 15. СЕПТЕМБАР

У МИНИСТАРСТВУ рада наглашавају да ће најкасније до 15. септембра бити одређена минимална цена рада у Србији. Синдикати траже њено повећање, послодавци смањење, а држава би, како кажу у министарству, требало да процени шта је у овом тренутку реално.

Наша саговорница објашњава да је реална вредност минималца више него преполовљена и због целокупне економске ситуације они предлажу износ који не прелази ни утврђену границу сиромаштва у Србији. Предлог од 137,9 динара на месечном нивоу за 174 радна сата и стандардни учинак нижи је од овог прага.

– Наиме, сматра се да је трочлана породица са примањима испод 24.624 динара сиромашна, као и четворочлана са месечним износом од 28.000 динара. Простом рачуницом радник у Србији са 137,9 динара по сату зарадиће за 30 дана 23.995 динара. То је, значи, испод званичне границе беде. Повећање које ми тражимо износи 19 одсто у односу на досадашњу цену рада – каже Зец.

УГС „Независност“ и Савез самосталних синдиката Србије су се сагласили око износа, али се боје да ће као и када се прошли пут расправљало о минималцу добити одговор „у праву сте, али пара нема“.

КОМПРОМИС

УКОЛИКО Социјално-економски савет у петак не усагласи ставове око износа минималне цене рада, процедура налаже да пресуди Влада. Процене синдиката показују да трећина запосленог становништва у Србији живи од минималца, односно прима га око 500.000 грађана. Овај износ последњи пут је коригован у априлу 2012. године, и тада је цена рада по сату са 102 динара повећана на 115 динара.

– Ово је први испит за закон о раду – каже наша саговорница. – При усаглашавању радних прописа тражили смо да минималац буде 70 одсто од вредности минималне потрошачке корпе, они нису прихватили, сада нека испоштују своје прописе. Спремни смо за разговоре и компромис, али непристојне понуде сигурно нећемо прихватити.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, наглашава да су направили преглед кретања минималне цене рада у односу на раст БДП и инфлације и да су дошли до закључка да не би требало ништа мењати.

– Привредног раста нема, прошлогодишња инфлација била је на нивоу од два одсто, сада је једва приметна и нема разлога за повећање минималца – каже Атанацковић. – Новца једноставно нема, зато морамо да будемо сада одговорнији да бисмо за неколико година живели пристојно. Овакав наш став није заснован на тежњи за увећањем профита, јер је питање ко у Србији данас може да оствари профит, већ на реалним основама.

 

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА, Новости