Са Каменичког виса повише Ниша прислушкује се град Ниш и читав регион а да нико нема појма о коме и чијој опреми је реч!?

На брду Каменички вис годинама постављена опрема непознатих власника и намене. На Радарском центру антене и уређаји који могу да служе и за прислушкивање

Радарски центар Републичког хидрометеоролшког завода на Каменичком вису, брду удаљеном 13 километра од Ниша, током минуле деценије изгледа да је био „Велики брат“. Јер, на овом узвишењу су, у том периоду, илегално били постављени антенски уређаји и друга телекомуникациона опрема, непознатих власника и намене!

За антене, сервере и тајне уређаје није могао да се пронађе било какав траг о њиховом одржавању у књигама посета Радарском центру, а један број тих уређаја могао је да служи и за прислушкивање.

Чланови Комисије за проверу инсталиране телекомуникационе опреме на објектима РХМЗ су половином августа 2009. године сачинили извештај, у коме су навели да су у РЦ „Каменички вис“ побројали укупно 32 антене.

– Осам антена је у власништву РХМЗ, чак 21 антена нема правни основ, а свега три га имају – наводи се извештају. – У овом Радарском центру уочено је 20 антена, за које уопште није било могуће да се утврди ко су њихови власници, односно корисници, и њихова намена.

Поред тога, у овом извештају наведено је да не постоји никаква писана евиденција о начину уласка и приступа особа Радарском центру. Тако је остало незабележено ко је, када и како постављао непознате антенске системе и друге уређаје на радарском стубу и у његовом подножју.

Комисија за проверу инсталиране телекомуникационе опреме РХМЗ је педантно фотографисала сву „фантомску“ опрему на Каменичком вису. Децембра 2009. године, РХМЗ је копију комисијског извештаја предала МУП Србије, са захтевом да се преиспита законитост коришћења имовине и објеката.

– На основу Закона о министарствима из 2011. године, надлежност Сектора за одбрану од града пренета је на Сектор за ванредне ситуације МУП Србије, заједно са припадајућим запосленима, опремом и објектима – саопштили су из Одељења за односе са јавношћу РХМЗ. – Сходно томе, завод више нема увида у стање постављених уређаја на тим објектима.

Поред тога, указали су да је РХМЗ, као посебна организација у систему државне управе, корисник дела покретне и непокретне имовине која је власништво Републике Србије, а која му је дата на коришћење у домену делокруга његовог рада.

Зато РХМЗ има права и обавезу да сарађује са другим државним структурама, а део својих ресурса може одлуком надлежног огана, у интересу грађана и државе, да стави на располагање другим државним институцијама и организацијама.

– Приликом преузимања противградне заштите од Републичког хидрометеоролошпког завода, заједничка комисија РХМЗ и МУП, између осталог, пописала је и сву телекомуникациону опрему која се налазила на радарским центрима – каже Ђорђе Кардум, помоћник начелника Управе за управљање ризиком Сектора за ванредне ситуације.

– Том приликом, РХМЗ је приложио правни основ, односно уз сваки антенски систем МУП је предат уговор. Саки корисник, чије су се антене налазиле на радарским центрима, имали су о томе склопљен уговор са РХМЗ.

Кардум наводи да је на Радарском центру Каменички вис приликом преузимања 2011. године, поред антенских система РХМЗ за потребе противградне заштите и пренос хидрометеоролошких података, био инсталиран још само телекомуникациони систем МУП.

– Поред њих, ни сада у РЦ Каменичики вис није инсталирана ниједна друга опрема – истиче Кардум. – А у непосредној близини, са спољне стране, уз саму ограду РЦ, односно изван нашег земљишта, налази се стуб локалне телевизијске станице, који није био у власништву РХМЗ и није био тема приликом преузимања противградне заштите од старне МУП-а.

Занимљиво је да у финалном извештају о извршеној провери инсталиране телекомуникационе опреме, трочлана комисија наводи да се писменим путем обраћала директору РХМЗ, захтевајући да јој омогући преглед документације која се односи на кориснике и власнике целокупне телекомуникационе опреме, која је смештена у објектима овог завода. Тражили су увид у све оригиналне споразуме, уговоре, анексе уговора, одобрења и дозволе надлежних органа, као и увид у рачуне за утрошену и плаћену електричну енергију, али безуспешно.

У својим извештајима, контролори су забележили да су 2009. године, у 13 радарских и два оперативна центра и метеоролошкој опсерваторији на Копаонику идентификовали и другу врсту комункикационе опреме. Као што су „пријемно-предајне радио-станице, рачунарска мрежа са серверима, модеми и неидентификовани електронски уређаји непознатих власника и нејасног порекла“.