Самит ЕУ у сенци америчке шпијунаже европских лидера и земаља

У Бриселу је данас поподне почео дводневни самит Европске уније, на којем би главне теме требало да буду економски опоравак Европе и проблем имиграције, али нови наводи о америчком шпијунирању озбиљно прете да засене те теме.

Самит почиње дан након што је, према наводима више америчких и немачких медија, немачка канцеларка Ангела Меркел позвала председника Сједињених Америчких Држава Барака Обаму како би разговарала о открићу да је америчке обавештајна служба НСА прислушкивала њен мобилни телефон.

– Нисам у питању ја, него сви грађани треба да верују у тајност приватних података – рекла је Меркел новинарима улазећи у зграду Европског савета уочи почетка самита напомињући да се “пријатељи не шспијунирају међусобно” и да односи са САД треба да се заснивају на узајамном поверењу.

И Француски председник Франсоа Оланд ради на томе да тема америчког прислушкивања буде стављена на дневни ред самита, након што је пре три дана француски лист “Монд” објавио да је НСА тајно прислушкивала и снимила више од 70 милиона телефонских позива француских грађана.

Уредник ББЦ-а за Европу Гевин Хјуит сматра да би још неки лидери чланица Уније на самиту могли да затраже од званичног Вашингтона додатна обавештења о активности НСА у Европи.

На самиту ЕУ ће велика пажња такође бити посвећена подстицају развоја дигиталне економије, за коју се сматра да је од кључне важности за привредни раст, при чему ће британски премијер Дејвид Камерон затражити увођење мера за смањење обима бирократских процедура за пословање компанија.

Шефови држава и влада Уније ће такође разговарати о односима са централноевропским земљама, уочи самита у новембру на коме би требало да буду потписани нови споразуми о придруживању и слободној трговини са тим државама.

Споразум са Украјином је, међутим, и даље неизвестан, будући да ЕУ захтева од владе те земље да одобри помиловање бивше премијерке Јулије Тимошенко, осуђене на затворску казну од седам година.

Светске агенције наводе да је Јанукович због споразума спреман да Тимошенкову пусти на лечење у Немачку, али не и да јој опрости затворску казну.

Уколико би јој казна била опроштена, Тимошенкова би могла да се врати у политику и буде главни ривал Јануковичу на председничким изборима фебруара 2015. године.

И коначно, очекује се да лидери ЕУ у светлу недавне трагичне погибије више стотина избеглица из Северне Африке у Средоземном мору данас и сутра разговарају о проблему илегалних миграција.

 

Танјуг