Само наша привреда у минусу

0
(0)

Сви остали у региону ће, према извештају Светске банке, имати позитивну стопу раста економске активности

Србија је најгори „ђак” у региону. Ово је оцена која се намеће након што је Светска банка објавила свој редовни извештај који анализира економска кретања у Албанији, Босни и Херцеговини, на Косову, Македонији, Црној Гори и Србији. „Немамо најбоље вести за вас”, рекао је на почетку конференције за новинаре Тони Верхеијен, шеф београдске канцеларије ове међународне финансијске институције.

Судећи према показатељима, наша земља ће ове године једина имати негативну стопу привредне активности, од минус 0,5 одсто, док ће све остале економије региона имати позитивне стопе раста.

Такође, Србија је на крају 2014. године имала највећи пад бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда и грађани створе за годину дана. Тај пад је износио два одсто. На све то, Србија је рекордер по висини мањка у државној каси (7,9 одсто БДП-а), наш јавни дуг са државним гаранцијама је највећи у региону (68,6 одсто БДП-а), а заједно са Албанијом делимо лидерску позицију и по обиму ненаплативих кредита (више од 20 одсто). Негативним вестима ту није крај, јер је и стопа незапослености, иако смањена, у нашој земљи и даље велика (19,6). Ипак, по том показатељу, од нас су у горој ситуацији Босна и Херцеговина (27,5) и Македонија (27,9).

– Када се погледају бројке, то тако изгледа – овим речима је Абебе Адугна, главни економиста Светске банке за Европу и централну Азију, одговорио на питање „Политике” да ли је Србија најгори ђак у региону. – Ако погледамо, међутим, испод бројки види се да је Србија била погођена поплавама које су гурнуле економију у рецесију и то је био сплет несрећних околности. И без поплава, ипак, пад привредне активности у Србији био би минус један одсто – казао је Адугна и додао да ће на ствари моћи оптимистичније да се гледа након што Србија примени најављене реформе.

Ипак, баш због мера стезања каиша, наша земља ће на кратак рок имати негативне ефекте по раст.

– Србија ће, вероватно остати у рецесији услед слабе домаће тражње и тешке фискалне консолидације – рекла је водећи економиста Светске банке Галина Андронова Винслет.

Према њеној оцени, поплаве су однеле пет одсто БДП-а. Директну штету од поплава експерти Светске банке процењују на 864 милиона евра и још 648 милиона евра посредних губитака. У извештају се, ипак, наводи да је много већу штету од Србије претрпела Босна и Херцеговина. Чак 15 одсто БДП-а. Упркос томе, тамошња привреда успела је да остане у плусу на крају 2014. године (0,4 одсто).

Пољопривреда је, на пример, прошле године дала мали позитиван допринос расту, али је он био недовољан да потисне све негативне ефекте поплава, оцењују у Светској банци. Чак и извоз који је последњих неколико година растао, успорио је у последња два тромесечја прошле године. Производња електричне енергије је пала, а и „Фијат” је за 10 одсто смањио своју производњу.

Оптимистичну поруку на крају је, ипак, послао Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке у Београду. Према његовој оцени, постоји могућност да се Србија врати на путању трајног развоја и да забележи стопе раста које је имала пре кризе (од око четири, пет одсто). Да би то постигла потребно је да се реформски закони који се односе на стечај и приватизацију примене, али и да се, након усвајања Закона о раду, наставе реформе тог тржишта. У Светској банци, на пример, кажу да Србија за активне мере запошљавања издваја тек десетину средстава која чине европски просек. А тај скроман износ током 2014. године додатно је смањен. Шестовић, иначе очекује да се инфлација, која је током прошле године десет месеци била испод циља Народне банке, ове године врати у оквиру планираних граница (од 2,5 до 5,5 одсто).

Антрфиле: Раст у региону 1,3 одсто

Светка банка у овој години очекује скроман опоравак региона. Просечна стопа раста привредне активности биће 1,3 одсто. Постоје и неки ризици за остварење ове пројекције, а према речима Галине Андронове Винслет, они се огледају у споријем опоравку еврозоне, дефлацији и продужетку рецесије у Русији. С обзиром на то да су тржишта региона у процесу реформи, један од ризика може да буде и незадовољство због примене тешких мера, али и неповољни временски услови.

Стандард и Пурс потврдио кредитни рејтинг Србије на ББ-

Међународна рејтинг агенција „Стандард и Пурс” потврдила је кредитни рејтинг Србије ББ минус (ББ-) са негативним изгледима, објавила је Управа за јавни дуг Министарства финансија.

Према оцени аналитичара „Стандарда и Пурса”, потврда кредитног рејтинга Србије и прекид посебног надзора одражавају мишљење да је опао непосредан ризик од слабљења кредитне способности.

Под посебни надзор аналитичара „Стандарда и Пурса” Србија је стављена 10. октобра 2014. године због негативних импликација.

У објашњењу те рејтинг агенције наведено је да је Србија започела процесе фискалне консолидације који би требало да ублажи раст јавног дуга током године, оцењујући као значајне позитивне факторе буџет за 2015. и аранжман са Међународним монетарним фондом.

Објашњавајући зашто су дали негативне изгледе за кретање кредитног рејтинга Србије, аналитичари „Стандарда и Пурса” су навели да су такву оцену дали због неизвесности око обима фискалних реформи у средњем року и слабих изгледа за економски раст.

Према оцени те међународне рејтинг агенција, главни и непосредни изазов за Владу Србије остаје фискална консолидација и да је још рано да се потврди да ће мере штедње уведене крајем 2014. и у буџету за 2015. бити довољне за стабилизацију путање јавног дуга.

Према процени „Стандарда и Пурса”, уколико се задржи смањење трошкова и смањи буџетска подршка јавним предузећима, просечан годишњи раст државног дуга биће 5,7 одсто бруто домаћег производа (БДП) у периоду од 2015. до 2018. године, што је нешто више од пројекције дефицита буџета опште државе од 4,8 одсто БДП.

То ће бити таман довољно да се стабилизује ниво јавног дуга, али само под условом ако се економски раст врати на стопе раста изнад два одсто годишње и инфлација повећа на стопе преко 4,5 одсто од 2017. надаље, што тренутно очекују аналитичари „Стандарда и Пурса”.

„Стандард и Пурс” је оценио да ће Србија у 2015. години забележити пад БДП од 0,5 одсто, али би у наредним годинама БДП требало да крене узлазном путањом, тако да се у 2016. очекује раст од 1,3 одсто, а у 2017. два одсто раста БДП-а.

Међународна рејтинг агенције „Фич рејтингс” прошле недеље је потврдила кредитни рејтинг Србије на Б+, са стабилним изгледима.

У јануару прошле године „Фич рејтингс” је снизила кредитни рејтинг Србије са ББ- са негативним изгледима на Б+ са стабилним изгледима. Танјуг

 
А. Телесковић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Задуживање Србије је забрињавајуће, увући ће нас у опасну спиралу враћања дуга“ (ВИДЕО)

5 (2) Председник Александар Вучић неће моћи да задржи земљу у Прањанима, јер такав поклон …

ДОКЛЕ ЋЕМО ДА ЋУТИМО И ТРПИМО ИЖИВЉАВАЊЕ? Срби доведени у патолошко стање колективног страха

3 (4) Ћутолози практично својим ћутањем подржавају овакву власт, иако шапатом тврде како су против …

8 Коментара

  1. Ostavite Vucica, okrenite se 20 god. unazad, ko nas sve nije krao jos smo i dobri. Samo mi brzo zaboravimo, samo pamtimo zadnju stranicu.

  2. Svi su krali, ali ovi su objasnili! Pogotovo sto nas on pravi budalama pricama o uspehu, kao da mi ne vidimo kako zivimo!

  3. To je stara Srpska pesma , u minus u minus , Srbija !!!

  4. kako ce biti u plusu kada vas ima toliko da vas niko nemoze nahraniti

  5. Ma jok u plusu ajde bre zaluđuju ovaj narod glupostima pa normalno da je u minusu nepostoji ekonomista na ovoj planeti koji će da objasni ekonomske mere vlade a da budemo u plusu

  6. pod hitno,pozvati Bogosavljeva iz Stratedžik marketinga,to mora da je neka, greška, on će to popraviti i da vidiš kako smo lideri, sa 147% uspešnosti i na stabilnom 2 mestu posle Kine,iza nas Norveška i Tamna strana Meseca…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend