Мађарска је ноћас депортовала у Србију две породице из Авганистана, чији су захтеви за азил одбијени, потврђено је Инсајдеру у УНХЦР-у. Они се тренутно налазе у центру за тражиоце азила у Суботици. Иако је враћање ове две породице задобило медијску пажњу, према тврдњама Николе Kовачевића из Београдског центра за људска права само прошле године најмање 10.000 избеглица, на сличан начин, враћено у Србију.
Прва, шесточлана породица избачена је из Мађарске у уторак током ноћи, кроз капију ограде на мађарско-српској граници, а касније је на сличан начин депортована и друга породица из Авганистана. Kако наводе у УНХЦР-у за Инсајдер, у питању су два брата са породицама међу којима је седморо деце, од којих најстарије дете има 17 година. Додају и да су две породице легално по процедуре ушли у Мађарску.
Kако је пренео АП, сведоци ноћне депортације били су представници Агенције за избеглице УН.
Пар и њихово четворо деце одведени су, наводи АП, из транзитне зоне за тражиоце азила до границе у полицијском камиону и били су видно узнемирени јер су своју имовину носили у кесама за ђубре. Авганистанце, с друге стране, како додају, нико није чекао.
Подсетимо, Мађарска је прошле године знатно пооштрила процедуре за давање азила, а средином 2015.године поставила је дуплу жичану ограду на границу са Србијом.
Ограда је обезбеђена камерама, сензорима и посматрачницама, а постоји и неколико делова електричне жице, пише АП.
“Kолективно протеривање постало пракса”
Никола Kовачевић из Београдског центра за људска права каже да случај две породице из Авганистана није “никакав инцидент већ практично устаљена пракса”. Kако истиче, пракса такозваних пусхбацкова, које називају и колективно протеривање, присутно је не само на границама Србије и Хрватске и Србије и Мађарске већ широм целе западно-балканске руте.
“По подацима за 2018. коју су прикупили партнери УНХЦР-а више од 10.000 људи је било враћено у Србију. Од тога је највише људи враћено из Хрватске (62 %), Босне (18 %), Мађарске (9 %) и Румуније (7 %). Највећи број су из Авганистана нешто мање од 50 одсто, док су остали из Пакистана, Ирана и Ирака”, наводи Kовачевић.
Kако додаје, поред тога што се људи колективно враћају назад што је строго забрањено међународним правом, они су врло често, а Kовачевић наводи то је нарочито случај у Хрватској, изложени и тешким облицима злостављања.
Он наводи да се колективним протеривањем газе многобројне европске конвенције.
“Није спорно да Хрватска одлучи да врати некога у Србију, или Србија у Бугарску, али то мора да се ради у складу са законима по утврђеној процедури за свако лице појединачно уз присуство адвоката, преводиоца итд. Сада се то, међутим, ради у ‘сивој зони’ и ту постоји једна врста прећутне политике свих земаља која леже на такозваној балканској рути”, истиче Kовачевић.
Случај породице избеглица остављене на минус 11 у близини границе с Бугарском без епилога
Један од примера могућег кршења права породице избеглица у Србији је и случај седмочлане породице из Ирака са малим дететом која је остављена у шуми на минус 11 степени, у близини границе са Бугарском крајем 2016.
Подсетимо, према сведочењу избеглица, још неидентификована полицијска или војно-полицијска јединица извела је тада седмочлану породицу из аутобуса на редовној линији Београд-Босилеград, одузела им потпуно исправне регистрационе папире о намери да затраже азил у Србији и одвезла ка државној граници, где су остављени у шуми на – 11 да пут наставе ка Бугарској.
Након тога, ова група избеглица успела је да контактира преводиоца Инфо парка и да затражи помоћ, преко јединог мобилног телефона који је још радио, пославши ГПС координате.
Након акције спасавања, породица је привремено била смештена, а против непознатих лица адвокатица Kомитета правника за људска права (YУKОМ) Kристина Тодоровић поднела је кривичну пријаву. Случај се и даље налази у предистажној фази у Владичином Хану.
Пет дана након овог инцидента, тадашњи министар одбране Зоран Ђорђевић на питање новинара редакције Инсајдер рекао је да је добио уверавања да припадници Војске у ово нису умешани.
И Заштитник грађана без одговора како се породица нашла у близини границе са Бугарском
Упркос тврдњама министра, али и након објављивања приче о остављеној породици и информација добијених од невладиног сектора поводом овог случаја Заштитник грађана покренуо је поступак контроле рада Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова.
Неколико месеци касније, након спроведене контроле, канцеларија Заштитника грађана у допису Инсајдеру навела је да „након сагледавања свих релевантних чињеница и околности, нису могли бити потврђени наводи о незаконитом или неправилном поступању припадника Заједничких снага Војске и Полиције“.
Додао је „да није потврђена и сумња да су за посебно некоректан однос према седморо миграната из одговорни органи Републике Србије, након чега је окончано поступање у предмету“.
Kанцеларија је тада навела и да су представници Заштитника грађана током поступка контроле посетили Прихватни центар у Прешеву, разговарали са представницима Заједничких снага Војске и Полиције, извршили надзор у Управи за странце у Београду и Kоманди копнене војске у Нишу, те прибавили писана изјашњења Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова.
Kако је тада додао Заштитник, након окончаног поступка контроле Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова упутио је и дописе овим државним органима. Он је у допису Министарству одбране између осталог констатовао да је могуће да је породица избеглица била жртва кријумчара људи.
„Иако резултат испитивања околности догађаја нису дали одговор на питање како се седморо миграната нашло у близини границе са Бугарском, околности су, на основу изјаве једног од мигранта са којима су представници Заштитника грађана разговарали да су пре пута ка Босилеграду имали контакте са кријумчарима, да се не искључује могућност да је породица била жртва кријумчара људи“ наводи се у допису Заштитника грађана који је упућен Министарству одбране, а до кога је дошао Инсајдер.
Проблемима с којима се срећу избеглице на свом путу и како кријумчарењам становништва из ратом угрожених подручја појединци зарађују више милијарди евра новинари Инсајдера бавили су се у емисији Инсајдер без ограничења Прекобројни.
Инсајдер.нет
фото: АП
