Трагична смрт српског амбасадора при НАТО Бранислава Милинковића, на аеродрому у Бриселу, оставила многа питања
Скок у смрт Бранислава Милинковића (52), српског амбасадора при НАТО-у, у уторак, 4. децембра, у касним поподневним сатима на паркингу аеродрома у Бриселу, изазвао је шок и неверицу породице и пријатеља амбасадора, али и јавности.
Истрага белгијске полиције је експресно завршена наредног дана констатацијом: „да су сигурни да је реч о самоубиству“.
Коначни чин збио се 8. децембра, када је на Новом гробљу у Београду кремирано тело несрећно страдалог амбасадора. Тако је, и пре него што је јавност дознала многе детаље о слуцају, читава прица затворена.
Међтим, читав случај изненадне и насилне смрти амбасадора Бранислава Милинковића оставио је за собом много отворених питања која дају простора нагађањима и дискусији – да ли је јавност упозната са свим детаљима самоубиства и да ли је позната комплетна истина о овој трагичној прици?
И западана штампа са опрезом је пришла извештавању, па је тако у угледном британском „Гардијану“, али и у другим медијима са наводницима наводена реч самоубиство.
Сам карактер Бранислава Милинковића – према причању људи који су га познавали, његових пријатеља, али и супруге која се огласила – указују на то да је реч о човеку који је био изузетно психички стабилан и за кога нико није могао да посумња да има икакве проблеме који би га навели на размишљање, или извршавање самоубиства.
Познаваоци и пријатељи Милинковића са којима смо разговарали указују и на његову снажну физичку припремљеност, будући да је веома волео спорт и да се њиме радо бавио и у НАТО-у, учествујући на многим турнирима и такмичењима дипломата.
– Бранко Милинковић је био мој велики пријатељ и сарадник. Познавали смо се 30 година. Требало је и да се чујемо ових дана. То је био човек изузетно ведра духа, нимало склон песимизму или суициду. Имао је веома јак карактер, био је велики стручњак и имао велики интегритет. Ово ми нимало не личи на њега, истиче за „Сведок“ Предраг Симић, искусан српски дипломата и професор спољне политике на Факултету политичких наука.
И поред ових карактеристика Милинковић је, према званицним тумацењима – починио самоубиство?!
Стручно мишљење о самоубиству „Сведок“ је затражио од доктора Милутина М. Ненадовића, психијатра и директора психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“. Према његовим речима, психијатрија самоубиство објашњава као последицу емоционалног поремећаја.
– Такви људи су омиљени у околини, медутим, понекад се код њих јави афекат који је биолошки детерминисан и онда дуже или краће време почињу да развијају суицидалне идеје. Често се не обраћају околини за помоћ, али пате од несанице и нису тако ефикасни у раду и мало спавају, повучени су и ћутљиви, расејани…
Међутим, оно што је познато о Милинковићу и његовом карактеру говори потпно супротно.
Према подацима који су доступни у јавности, неколико сати уочи смрти, али и претходних дана, Милинковић је био ведар и добро расположен. На дан смрти, учествовао је на скуповима посвећеним састанцима министара спољних послова НАТО, објављено је у медијима.
– Он се бавио врло деликатним послом – односима са НАТО-ом. Тај посао захтева човека који је психички стабилан. Стога, не могу да прихватим да је он могао да уради нешто што је ирационално и што је производ нервног слома. Све што знам о Бранку Милинковићу говори против тога, категоричан је Предраг Симић.
Сведок
