Насловна / Србија / Економија / Шећера једва за домаће потребе, можда ће морати и да се увози
Шећера једва за домаће потребе, можда ће морати и да се увози 1

Шећера једва за домаће потребе, можда ће морати и да се увози

Пољопривредни произвођачи у Србији су ове године шећерном репом засејали око 30.000 хектара, што је половину мање него прошле године, па ће, зависно од приноса, шећера једва бити довољно за домаће потребе, али не и за извоз, рекао је данас стручњак за пољопривреду Милан Простран.

Он је агенцији Бета казао да Србија има квоту за извоз шећера у ЕУ од 180.000 тона и да је пре више година тражено да се повећа на 220.000 тона јер је том културом засејавано преко 100.000 хектара.

Простран је казао да је максимална годишња производња шећера у Србији била 700.000 тона, што је знатно изнад домаћих потреба од око 200.000 тона.

Додао је да су се прилике на тржишту Европе промениле јер је 2015. године либерализовано и дозвољен је увоз шећера од трске чија је производња јефтинија.

„Индустрија шећера од шећерне репе је у великој кризи јер је производња те намирнице од трске јефтинија, између осталог и због тога што је то вишегодишња биљка“, рекао је Простран.

Услови за сетву шећерне репе су ове године, како је рекао, били тешки због суше у марту када се ова некад названа „краљица поља“, а морала је да се засеје у том року да би се због нижих температура избегла опасна болест репина пипа.

„Производња шећерне репе је у великој кризи и није искључено да ће сетва те културе бити знатно мања и да неће бити довољно сировина за рад последњих четири-пет шећерана у Србији“, рекао је Простран.

Некада је, према његовим речима, осим Црне Горе свака република бивше СФРЈ, па и Словенија, имала шећерану, било их је 15, јер су се градиле новцем из посебног фонда, финансираног од продаје шећера, па је проблем недостатка сировине решаван увозом репе око које су се отимале шећеране.

За компанију Суноко у чијем је власништву три шећеране ове године је, кажу у тој фирми, репом засејано 22.000 хектара, што је 30 одсто мање него претходне.

„Разлог томе је разочарење произвођача у ову културу због ниских приноса у претходној години и озбиљних проблема са масовном појавом трулежи корена шећерне репе и нижом откупном ценом због драматичног пада цене шећера на свим тржиштима“, рекли су агенцији Бета у тој компанији.

Додатни разлог смањења површина под шећерном репом је, како наводе, и притисак повећане производње шећера од трске јер се сирови шећер од шећерне трске све више увози у Европу и рафинише.

У Суноку кажу да ће све три фабрике радити у наредној кампањи и да ће засејане површине обезбедити довољно шећера за домаће тржиште, али не и за подмиривање комплетне квоте за извоз у земље ЕУ.

„Са засејаних површина, зависно од остварених приноса, у Србији може бити произведено од 230 до 260 хиљада тона, а потрошња у нашој земљи је око 200.000 тона“, рекли су у Суноку.

Бета

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Пољопривреда у проблемима: Прошлу годину завршили у минусу од милијарду динара 11

Пољопривреда у проблемима: Прошлу годину завршили у минусу од милијарду динара

Београд — Пољопривредни произвођачи су за собом оставили не тако успешну годину. Прошле године у …

ПРОИЗВОЂАЧИ КРОМПИРА КИВНИ: Уништиће нас увознички лобији 12

ПРОИЗВОЂАЧИ КРОМПИРА КИВНИ: Уништиће нас увознички лобији

НА писање нашег листа о увозу кромпира из Русије, бурно су у понедељак реаговали произвођачи …

Један коментар

  1. Ma, koji secer, koja poljoprivreda, dali smo milionce za Notr Dam, bre!
    To je valjda vaznije od opstanka i poljoprivrede i secera i …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *