СИКТЕР! Либерални фашисти који су сви до једног на платном списку НАТО земаља о порукама мржње у српским медијима?!

Београд — Мањи број штампаних медија и интернет портала главни су генератор порука мржње и нетрпељивости у Србији и не постоји адекватан начин да се томе стане на пут.

То је оцена аутора пројекта који је о порукама екстремизма у медијима у Србији спровео Ебарт медијски архив.

Пројекат “Знакови на путу: Идеје и поруке екстремизма у медијима у Србији” показао је да, супротно штампи, електронски медији, а посебно телевизије, не учествују у “производњи” екстремистичких порука.

Изузетак су, како је објашњено, повремени испади изван информативног програма.

“Од августа до децембра било је више догађаја који су произвели екстремистичке поруке у штампаним медијима, односно предрасуде и стереотипи тињају све док се не појави догађај који изазове такве поруке и када се све то отргне контроли”, истакао је оснивач медијског архива Ебарт Велимир Казимир Цхургуз.

Он је навео да у ширењу екстремистичких порука веома учествују друштвене мреже, а пре свега фејсбук.

“Оне, саме по себи, нису произвођачи виралних догађаја већ су само преносиоци порука које се појављују у штампаним медијима које неки називају таблоидима, иако ја све мање видим разлику између таблоида и нетаблоида. Утицај друштвених мрежа још је ограничен, али то не значи да неки драматичан догађај то не би могао на драматичан начин и да промени”, рекао је Казимир Цхургуз.

Аналитичарка медија Даница Лабан указала је на чињеницу да је највише екстремистичког говора било после инцидента са дроном на фудбалској утакмици између Србије и Албаније, и током посете премијера те земље Едија Раме Београду.

“Чак су се и у опреми текста у штампаним медијима могле видети отворене поруке мржње. Веома често је употребљаван појам ‘Шиптар’, који се до инцидента појављивао око 11 пута месечно, док се после то повећало на 45 појављивања у октобру”, рекла је Лабан и навела да у таквом начину извештавања предњачи дневни лист Информер.

Према њеним речима, штампани медији веома често прибегавају злоупотребама изјава саговорника, “извора блиских истрази”, писма читалаца…

“Медији злоупотребљавају ставове именованих саговорника. Уместо да се ограде, они једноставно лансирају те поруке. Већина информација се пласира када је извор незваничан, анониман или наводно близак нечему што се уклапа у текст. Такође, кроз писма читалаца пласирају се одређене информације које иначе редакција не би смела сама да објави”, нагласила је Лабан.

Иако постоји сличност са говором мржње и нетрпељивости којима су грађани Србије били изложени 90-их година, аналитичар на пројекту “Знакови на путу” Данило Ракић указује на разлику да данас њих шире формалне и неформалне десничарске организације и групе, а не медији блиски режиму, као раније.

“У тим порукама истиче се ксенофобија и непријатељство према Европској унији и осталим западним земљама, које наводно намећу свој систем вредности преко геј лобија и марионетске власти. На удару су пре свега они који заступају вредности секуларне државе, грађанског друштва и случно, док се десничарске организације на својим интернет презентацијама и фејсбук страницама декларишу као покрет отпора таквој окупацији у борби за традиционалне и патријархалне вредности”, објаснио је Ракић.

Због таквог извештавања медија, сматрају аутори истраживања, ствара се атмосфера у којој новинари пишу на тај начин јер се то од њих очекује.

“Новинари пишу текстове са одређеним порукама које се од њих очекују и наводно су позвани да бране на свој начин интересе нације, национа и осталог. Није добра ситуација да новинари и медији сматрају да се од њих очекује такав одговор на одређене догађаје. Од њих се очекује да буду професионалци, уздржани, да дају пуне информације…”, сматра Казимир Ћургуз.

Према његовим речима, сада не постоје механизми да се томе стане на пут, због чега ће медијска архива Ебарт наставити пројекат другом фазом у којој ће следеће године покушати да ојачају медије, невладин сектор, а пре свега грађане да могу да реагују на прави начин.

“То значи да ћемо покушати да их ојачамо да добију инструмент да се обраћају директно регулаторним телима, да ли је то Савет за штампу или Радиодифузној агенцији, сваки пут када осете да им је повређено лично или колективно право, угрожена пристојност, цивилизацијске тековине…”, рекао је он.

Како је објаснио, преко сајта те фондације биће омогућено да заинтересовани скину текстове на које желе да реагују, али и упутство на који члан Етичког кодекса новинара да се позову.

“Те реакције морају да постану јавна ствар и не видим други начин. Правосуђе треба да ради свој посао по сили закона. Ако неко позива на мржњу, то је ствар тужилаштва да реагује. Ми моземо само да притискамо да се покрене што већи број људи”, рекао је Казимир Ћургуз.

Он је навео да је потребно да реагују удружења новинара јер је у њиховом интересу да новинарска професија не изгуби кредибилитет, али да о томе треба да поведу рачуна и политичари.

“Политичари морају да схвате да угрожавање кредибилитета медија значи угрожавање опстанка друштва, јер се губи поверење не само у медије, већ и у демократију и било какву политику, у све. Не видим да било којој рационалној власти, која жели добро овој земљи, то одговара”, закључио је Казимир Ћургуз.

 

Танјуг