На истоку, свега на десетак километара од границе Србије, у Румунији ракетни штит, на западу Хрватска прети балистичким ракетама и Босна са америчком војном базом у Тузли. Српској неутралности не прија ни црногорски параф о прикључењу НАТО, нити најаве да ће то врло брзо учинити и Косово. Да ли Србија у новонасталој ситуацији треба војно да ојача или да одустане од војне неутралности.
Саговорници “Вести” једино се слажу у оцени да постављање ракетног штита у Румунији неће значајније да промени геостратешки, али и војни положај Србије у Европи.
– Мада је у овом тренутку отворени сукоб НАТО и САД са Русијом у домену фикције, уколико до њега дође, и Румунија и Пољска морају бити свесне да ће делови држава у којима је инсталиран антиракетни штит бити сравњени са земљом. Због близине границе, Србија би у тој ситуацији била колатерална штета. Међутим, на страну овај, теоријски јако тешко остварив сценарио, гомилање наоружања на границама за Србију је без дилеме безбедносни изазов на који мора да одговори – сматра пуковник у пензији и професор Факултета за безбедност, Милан Мијалковски и додаје:
– Овде је једино питање да ли би Србија требало да напусти концепт војне неутралности с обзиром да ће бити окружена земљама, чланицама НАТО. Не прихватам тезу да би због тога морали да се негде сврстамо, јер у крајњем случају и савез са НАТО нам не даје никакву безбедносну гаранцију.
За генерала Радована Радиновића, члана Управног одбора Београдског форума за свет равноправних, војни одговор Србије у новонасталој ситуацији треба да буде потпуно “релаксирање односа са суседима”.
– Ракетни штит у Румунији није ефектива за вођење ратова на Балкану, па отуда у практичном смислу Србија нема разлога за бригу. Међутим, та чињеница ће дати ветар у леђа онима који тврде да Србија мора напустити принцип војне неутралности, а суштински то зависи само од нас. Зато је јако битно да се етаблирамо као мирољубива земља. То не значи да треба да потцењујемо војне ефективе у окружењу или да обнављамо или осавремењавамо наше наоружање и војну технику уверени да ћемо тако бити способни да се супротставимо НАТО. То је немогуће. Али, могуће је са модерном техником и људством одвратити сваку претњу суседа или региона – каже Радиновић.
Војни аналитичар Александар Радић тврди управо супротно, да је због НАТО окружења, јасно да Србија не може да опстане са идејом о неутралности.
Неутрални само у миру
Генерал Радиновић истиче да инсистирање на војној неутралности у миру, не значи да у рату не бисмо бирали своје савезнике.
– Напротив, у рату треба имати савезнике, али се не треба уговорима обавезивати на било шта. Довољно је да дамо гаранцију да смо у стању да бранимо и одбранимо сопствену територију, дакле, да смо респектабилан потенцијални ратни савезник – наглашава Радиновић.
– Војна неутралност у ситуацији када смо окружени НАТО је неодржива. Али, овде је кључно питање не шта је интерес великих сила, већ шта је српски интерес, шта ми заправо желимо да заштитимо, а наш извор проблема је нерешено функционисање БиХ са свим непредвидљивостима које таква ситуација може да изазове, и Косово као већ “традиционални проблем” који спутава Србију у дефинисању њене позиције ка Западу – оцењује Радић.
Ђ. Баровић – Вести
