fbpx

Скувани Луцифер и други рецепти за успех

5
(8)
Зашто се име Марине Абрамовић све чешће доводи у везу са мрачним ритуалима глобалистичке елите, и зашто је она први пут одлучила да јавно демантује гласине?

Од тренутка када су, захваљујући Викиликсу, процурели хаковани имејлови Џона Подесте, менаџера неуспешне предизборне кампање Хилари Клинтон из 2016. године, име чувене српске перформанс уметнице Марине Абрамовић непрестано се помиње у текстовима и наступима теоретичара завере који су се, из различитих аспеката, бавили анализом афере Пицагејт. Абрамовићева се у Подеста мејловима појављује само узгредно и то кроз позив Подестиног брата Тонија на један од њених перформанса такозваног „кувања са духовима” (spirit cooking), које она приређује по приватним домовима као израз захвалности својим донаторима и спонзорима. Многима је то, заједно са – најблаже речено – морбидном естетиком која провејава кроз њене радове, перформансе и инсталације, било довољно да је повежу са педофилским ланцима и сатанистичким круговима који наводно, кроз деловање тзв. дубоке државе, владају планетом.

Те оптужбе доживеле су кулминацију прошлог месеца након приказивања документарног филма „Ван сенке” (Out of shadows), који је на Јутјубу за само недељу дана погледало преко девет милиона људи. Након инцијалне експлозије гледаности примећено је да Јутјуб тенденциозно сакрива тај садржај од својих корисника, тако да га је немогуће наћи ако се у претрагу укуца име филма, што је само додатно распалило машту бројних конспиролога и учврстило их у уверењу да су на правом трагу. У том документарцу, који би се могао описати као лабаво повезана компилација различитих популарних теорија завере везаних за ЦИА, Холивуд и послератне америчке политичке елите, два холивудска каскадера, ветерани бројних блокбастер филмова, Мајк Смит и Бред Мартин, из угла инсајдера, износе своја искуства која су их натерала да промене мишљење о индустрији забаве у којој су годинама радили и за коју данас сматрају да је у служби дијаболичних личности и мрачних култова. Они у филму кроз бројне примере упозоравају на програмско испирање мозгова и сензибилизацију за најгоре пороке, перверзије и злочине који се одвијају под окриљем наизглед безазлене забаве за широке народне масе.

МРАЧНЕ ТАЈНЕ ХОЛИВУДА
То све, наравно, није ништа ново, о вампирској и луциферијанској природи Холивуда и индустрије забаве пише се, са мање или више аргумената, још од двотомне, у више наврата забрањиване књиге Кенета Ангера, “Холивуд Вавилон” (1965), у којој је аутор – иначе познат и као прононсирани сатаниста – разоткрио многе мрачне тајне фабрике снова, од језивих сексуалних злочина Фетија Арбакла, преко отвореног сатанизма Сејмија Дејвис Џуниора, до педофилских, хомосексуалних склоности Џејмса Дина. Очигледно је да у култури постхришћанског, секуларизованог Запада много чешће наилазимо на сатанистичке симболе и поруке него на инспиративне примере хришћанских врлина, чедности и побожности.

Луцифер је нарочитио ушао у моду у другој половини шездесетих када су Мик Џегер и Ролинг Стоунси, инспирисани Булгаковим, певали о својој „симпатији за ђавола”, а Роман Полански, заједно са оснивачем Сотонине цркве Антоном ЛеВејем, снимао филм „Розмарина беба”. Оно што је занимљиво у вези са овим новим приступом старој конспиролошкој теми јесте то да у филму „Ван сенке” централну улогу заузима наша уметница, која је, по мишљењу новинарке Лиз Кронкин, један од коловођа и гуруа читавог педофилско-сатанистичког ланца.

Марина Абрамовић и Ана Брнабић на ручку, Београд

Кронкинова наводи бизаран случај поп звезде Лејди Гаге којој је Абрамовићева била ментор за перформанс и коју је подвргавала необичним експериментима у којима је одводила у шуму, терала је да се скине гола и онда је пуштала да се сама сналази на путу до куће док је Абрамовићева све снимала камером. Сличне психолошке експерименте за разбијање личности, понижавање и програмирање, како наводе аутори, изводила је ЦИА током шездесетих. Захваљујући Лејди Гаги и великом психолошком утицају који је имала на њу, Абрамовићева је, како се сама у то време хвалила, вишеструко увећала своју популарност и стекла приступ милионима нових, изузетно младих и поводљивих обожавалаца који нису знали ништа о њеном раду.

НЕСЛАНА ГОЗБА
У склопу сегмента о Абрамовићевој, у филму се такође приказују узнемирујући снимци из 2011. са једне од њених сеанси већ поменутог „кувања са духовима”, када су пред бројним одушевљеним холивудским звездама и другим моћницима сервирана јела на телима нагих девојака, а читав угођај је осмишљен тако да симулира канибализам и ритуално жртвовање. Иако је Абрамовићева покушала накнадно да објасни ову „гозбу” као помало неслану шалу и својеврстан коментар на савремену конзумеристичку опсесију телом, не постоји ниједан угао гледања и тумачења који може адекватно да објасни овако неукусан и увредљив призор.

То свакако није био први и једини пут да Марина Абрамовић свесно кокетира са окултном иконографијом и езотеричним симболима, односно да у јавности негује имиџ модерне, феминистичке вештице. Када је правила оригиналну изложбу “Кувања са духовима” средином деведесетих у Италији, замисао је била да рецепти за „разбуђивање духова” буду исписани свињском крвљу по зидовима галерије, што је јасна и недвосмислена асоцијација на озлоглашеног Чарлса Менсона и његове хипи сатанисте који су пре педесет година крвљу својих свеже прекланих жртава исписивали управо натпис „свиње” по зидовима лосанђелеских вила.

Такође, за своју изложбу “Балкански барок”, за коју је 1997. на венецијанском бијеналу добила награду Златног лава, она је провела пет дана на хрпи крвавих крављих костију у једном загушљивом подруму у Венецији, покушавајући неуспешно да их очисти, што је ваљда требало да буде некакав пацифистички коментар на тему братоубилачких југословенских ратова и неповратног проливања крви.

ПОЗИРАЊЕ СА РОТШИЛДОМ
Треба поменути и слику за насловницу украјинског Vogue-a из 2014. на којој уметница, одевена и стилизована попут зле чаробнице Грдане, држи крваву овновску главу за рогове, што је такође, како тврди сама ауторка, било замишљено као антиратни коментар на тему сукоба у Украјини. Ипак, чини се да је ауторкина репутација врхунац двосмислености и провокације достигла са недавно објављеном сликом на којој поносно позира са банкаром Јакобом Ротшилдом, једним од својих најдарежљивијих мецена, док се у позадини јасно види платно Сер Томаса Лоренса „Сотона призива своје легије”.

Након објављивања те фотографије, интернет је напросто експлодирао од оптужби за промоцију сатанизма, а масовна онлајн кампања негативних коментара и дислајкова – пре свега хришћански оријентисаних корисника – коју је покренуо Алекс Џоунс са сајта Infowars довела је до тога да Мајкрософт повуче своје рекламне спотове за специјалне кациге за виртуелну реалност у којима је главна звезда била управо Марина Абрамовић. Чини се да Билу Гејтсу, након пи-ар фијаска са кампањом за вакцинацију, никако нису биле потребне инсинуације за повезаност са промоцијом сатанизма.

Одмах након повлачења Мајкрософтове рекламе, када је постало очигледно да ће уметница претрпети значајан финансијски губитак, Марина Абрамовић је по први пут јавно реаговала са изјавом да није сатаниста, већ само уметник и да се плаши за своју безбедност, јер свакодневно добија претње смрћу. Одмах је Њујорк тајмс притекао у помоћ својој миљеници са серијом текстова у којој раскринкава „сумануте десничарске теорије завере” у вези њеног рада и каријере, али чини се да чак и најдобронамернији читаоци и даље нису сасвим убеђени да се ради о серији из контекста истргнутих случајности и злонамерних конструкција.

БУЂЕЊЕ КОНЗЕРВАТИВАЦА
Многима такође упада у очи необично младолик изглед уметнице која би ове године требало да напуни 74 године. Сви који су имали прилику да је уживо виде током прошлогодишње, папрено плаћене ретроспективне изложбе „Чистач” у Београду били су под утиском да испред себе имају женску верзију Доријана Греја, с тим што, поред обавезног ботокса, зли језици њен свеж и затегнут изглед приписују адренохрому, а не магичном портрету који виси у неком подруму и скупља, као сунђер, зло и грехе. Адренохром је супстанца која настаје оксидацијом адреналина неуротрансимитера који делује стимулативно на физиолошке процесе у организму, а која се наводно екстрахује из крви деце која су подвргнута тортури и представља ултимативну дрогу за подмлађивање глобалистичке педофилско-сатанистичке елите.

Иако би овакав сценарио до скоро деловао као заплет из неког хорор филма, чињеница да је сада познато и потврђено да је постојало чудовиште попут Џефрија Епстина, који је годинама, па и деценијама полујавно и некажњено сексуално злостављао децу, при томе остајући интимус са неким од најмоћнијих људи на планети (који су такође врло блиски Марини Абрамовић) говори нам да ништа не треба а приори одбацивати.

Све ово вероватно и нема никакве везе са натприродним, односно Нечастивим, већ са баналним култом успеха и новца изопачених и духовно посрнулих људи, опијеним од моћи, које у старости дрма паралишући страх од смрти и неизбежног полагања рачуна које након ње следи. Уосталом, бројни познаваоци материје тврде да сатанизам у свом савременом појавном облику нема превише везе са истинским веровањем у ђавола и служењем њему, колико са театралним демонстрацијама атеизма и антитеизма, односно крајњег инвидуализма и хедонизма, док се ритуали и церемоније спроводе не толико у циљу евоцирања мрачних сила и магијских моћи, већ више ради ослобађања од моралних начела и инхибиција и стварања интересне повезаности актера кроз учешће у заједничком, тајном блудничењу или, далеко ређе, злочину попут жртвовања недужних.

Портрет Била Клинтона који су агенти FBI-а пронашли на зиду у кући милијардера-педофила Џефрија Епстина након што је под сумњивим околностима извршио самоубиство у затворској ћелији

Оно што, ипак, охрабрује у целом овом покушају „кувања и служења Луцифера” јесте да, након Пицагејт афере и случаја Епстин, постоји све више обичних појединаца, конзервативних и побожних људи, који су пробуђени из медијске хипнозе, те су спремни да организовано реагују и укажу на неприхватљивост одређених појава и порука које су до скоро пролазиле потпуно неопажено.

Извор, Печат

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Рељић: После пандемије рат са дубоком државом широм света постаје неизбежан

4.3 (6) * Прецртане су и последње могућности успостављања конснезуса између богатих и сиромашних у …

Тужба против Обаме, Клинтона, Гејтса, Сороша…

4.9 (52) Обрачун америчких суверениста и глобалиста коначно је ушао у правне оквире. У калифорнијском …

Један коментар

  1. i u jazbinama sionskih mudraca, clanova jos neistrazenog, zlikovackog pokreta, koji za sobom ostavi ne malo masovnih grobnica, radjaju se i kljakavi i dusevno bolesni, pa brat u 15 godina stampa stihoklepacke pesme, podrzan od vaznih drugova, a sestra ,,losa picka,, kako se to nekad govorilo, tunjava, netalentovana ovca, htela bi nosena ,,slavom,, svojih predaka, biti neko i nesta, na inat majci koja je odbaci.
    u ovdasnjim krajevima, dokona deca da ne dosadjuju roditeljima, dobiju plajvaz i artiju da mazu i sarasju a roditelji kad se vrate sa zrtvovanja, pijancenja, grupnjaka i td, kurac ti ga zna, pohvale ,,umetnika,, pa to pokazu komsijama i odgovornim drugovima iz plemena jakoba, a slicni podrze slicnoga, pa se u glavi dusevno nestabilnog iksana javi zelja biti umetnikom.
    dzaba zelja, kad se nema ni sposobnosti ni talenta.
    trci tamo, trci vamo, tunjavo i metiljavo ostaje sterilno i nedojebano.
    onda na red dolazi kalkulisanje, kako uspeti, para imati, neko i nesto biti a svoju jad i bedu ne pokazivati i neotkriti.
    i uspela; od menstruacne krvi caj za sponzore kuvala, suknjicu dizala, sto no narod kaze ,,govna jela,, i drugim davala, crveno pila i res peceno jela, a takvih i u ovim krajevima ima, koji hoce moc nad ljudima, od tudjeg rada ziveti, po supku dzarati i bananu u njega umocenu i sa slagom polizati i za to sve platiti, ni manje ni vise 6 ondasnjih plata mesecnih.
    e bas taj, preko krvatice, svoje poverenice, isplati 666 000. /sesto seset ses iljada/ eura, kako razumedoh dva puta, u slavu i ko zahvalnost, prve dame umetnjaka satanistickoga carstva.
    ene ti ga onaj gej-c kupio rukopis, codex leicester, Leonarda da Vincija za 30 miliona i 800 hiljada dolara; to ne kupuju posere, on bogom oce biti, o zivotu i smrti odlucivati, da nistaci odranjeni na truloj pasteti, po njegovoj zelji zakone donose o pelcovanju i cipovanju, da nas u aps ture kad mu se prohte, da nas zarazi bolestinom na svoje ime patentiranom, 2020/060606, da nosimo rukavice i na nosu crvene loptice ko budale i komedijanti.
    pa onaj iskrpljeni i sincic mu coravi, sa djozluci slepacki, gurbet madjarski, jebo mu pas majku, oce zveri kozojebce neandertalce iz kozojebina bliskoistocnih pariti sa narodima kulturnim.
    treci neki, niko i nista od nikoga, mlatikurac otima decu pa gore pomenute snabdeva; za pedofile, za zrtvene rituale, za eliksir mladosti, za res peceno i tako dalje i tome slicno.
    ima ih jos mnogo al nije problem u njihovoj zelji za moci vec u nasem neverovanju i verovanju da dobro pobedjuje zlo dok mi sedimo i cekamo.
    koga cekas goljo maloumni, sto dobijes tvoja deca ce vracati, sto vise cekas gore ce ti biti.
    gledas li neumiveni, krezubiu, gladni, nevaspitani, vojnu paradu nasega brata i ucitelja, darodavca maski i vakcina od koje ces postati imun na sve ljudsko i cestito.
    dzaba budalama govoriti, od genocidnih zlocinaca cutanjem se necemo osloboditi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *