На Економском факултету Универзитета у Београду одржана је промоција књиге „Светска финансијска криза – десет година после”, професора др Ђорђа Ђукића, која говори о последицама велике финансијске кризе, али и о опасности од избијања нове кризе. На промоцији су, поред аутора, говорили декан факултета проф. др Бранислав Боричић и познати економисти проф. др Александар Живковић, проф. др Млађен Ковачевић, проф. др Благоје Бабић.
„У књизи сам указао на опасност од избијања нове економске кризе, истичући потенцијалне ризике, а користећи тврду економску аргументацију. Уврежено је мишљење да су економисти данас једна врста метеоролога, који треба да предвиђају шта и како ће се дешавати, да ли ће бити кризе и каква ће бити. Међутим, економисти морају да буду ти који ће дати конкретне предлоге за решавање садашњих и будућих проблема”, изјавио је аутор књиге проф. др Ђорђе Ђукић и додао:
„Стожер светског економског поретка данас је амерички ФЕД, а што се тиче eврозоне, она је у садашњем облику, у будућности, апсолутно неодржива. Италија емитује државне обвезнице с већом ризичном премијом него Шпанија, а Немачке обвезнице често доносе инвеститорима негативан принос. Битно је нагласити да више није могућа примена класичне теорије привредних циклуса, где можемо извлачити закључке гледајући у прошлост и да је потребно да се економисти баве тиме како да понуде што је могуће боља решења, а не само дијагнозе и предвиђања.”
„Многи упозоравају на нову кризу, депресију, рецесију или дубоку рецесију. Криза у САД се врло брзо прелије на цео свет будући да је то прва економија света, она се појављује изненада, без увода и шири се изузетном брзином. Оно што је забрињавајуће јесте да је амерички спољни дуг већи од бруто домаћег производа. С друге стране, многи економисти кажу да нова криза не мора нужно да крене из САД. Спољни дуг свих земаља света већи је два и по пута од свих њихових БДП-а. Многе земље еврозоне налазе се на ивици, што значи да је могуће да ће следећа криза почети управо у Европи”, коментарисао је познати економиста проф. др Благоје Бабић.
Када је у питању ситуација у Србији, на промоцији је речено да се држава налази у повољнијој економској позицији него што је била уочи избијања кризе 2008. године. Међутим, постоји и низ отежавајућих фактора. БДП Србије је сада знатно више завистан од страних банака и компанија будући да је велики број фирми приватизован. Чак 80 одсто банкарског сектора сада је у рукама страних банака, током последњих пет година становништво се у значајној мери задужило путем разних кредита, а велико је питање како би се грађани снашли у тренутку избијања нове глобалне кризе.
Говорници на промоцији су се сложили да би Србија морала да се више бави припремом и евентуалним превентивним мерама које треба предузети како би се амортизовали могући негативни ефекти следеће велике економске кризе.
Политика.рс
