Слике Вучићевог “препорода”: преживели су само анархија, безнађе, хаос…

На уласку у други премијерски мандат, који ће, се по свему судећи, завршити пре него и почне, “Вођа” жели да буде добар глобалистима и не пада му на памет да заштити Србију од нарастајућих претњи. Уместо стратешких одлука и дипломатске тактике, он ће наставити са одвратним улагивањем Западу, који га је већ искористио, одбацио и изоловао. То неће дуго трајати. Србију убрзо чека парламентарни хаос, блокада институција и одговор грађана на терор који спроводи Вучићев режим. У свом осврту на овакво стање у Србији, Драган Крстић, председник Центра за људска права и демографију “Цламп” из Ниша, детаљније пише о велеиздајничким пословима садашњег режима, планском распаду државе и завођењу колонијалног ропства

Самопроглашени “Вођа”, Александар Вучић, довео нам је ратног злочинца Дејвида Петреуса, бившег директора ЦИА-е, као новог стечајног управника свих српских тајкуна. Да од банака за 5 одсто од дугова “откупи” потраживања. Да банке које имају око 4 милијарде евра ненаплативих (лоших) кредита, буду “релаксиране”. Банке би требало да плате држави минимум 700 милиона евра пореза на бруто суму. Међутим, једном субверзивном и црном операцијом, увођења “инвеститора”, њихове велике обавезе на конто пореза, биће смешно мале, јер ће банке продати “стресна”, ненаплатива потраживања, званично за 5 одсто од номиналног дуга. Остатак ће Петреус до праве, договорене дисконтне цене, уплатити на неко егзотично оточје. Тиме ће државу Србију измајмунисати, јер ће уместо 700 милиона евра на име наплате очекиваног прихода од банака, узети само 35 милиона!

Овакав сценарио је већ виђен у Америци и Европској унији, где сиромашни грађани спасавају лихваре и директоре, који су због похлепе и мегаломаније (због профита и бонуса), ушли у проблем са ликвидношћу. Биће то “историјски” успех владе, а народу ће се увести додатне акцизе и на ваздух. “Вођа” ће ову операцију прогласити као нову победу и импулс, ка новим улагањима. Зато је увео у власт комбинацију надриекономиста (Јоргованку-Цицу Табаковић у НБС) и економских убица типа Душана Вујовића и њему сличних. Тако ће читаве области и градови, после преузимања имовине, бити затворени, и претворени у сабласне области и насеља-духова, каквих данас већ има у Шпанији и неким другим земљама ЕУ, из истих разлога.

Иза Дејвида Петреуса крије се нарко картел са Косова и Метохије. Екрем Лука, Беџет Пацоли, клан Тачи и Османи…

“Вођа” је добио торбу, која је послата по Марку Ђурићу, још пре избора за “Председника” Косова и Метохије. Било је у њој равно 20 милиона швајцарских франака у апоенима од 1.000 ЦХФ (200 свежњева). За изборе да му се нађе, злу не требало. А, као мали аванс, и нешто капаре, као знак пажње у приватизацији, тачније, пљачкању Србије. Зато су Вучић и његова камарила сервилна према Тачију и албанским одуговлачењима око стварања заједнице српских општина на Косову и Метохији. Како то тумачити? Може Српска листа са опозицијом да смени Тачија и доведе другог. Да су родољуби то би и урадили. Унели би додатну конфузију, напетост и неуралгичну ситуацију на Косову и Метохији. Бесперспективност, анархију, хаос и безнађе. Али, очито, може и Тачи да одреши кесу па да све то заустави одређеном сумом новца.

Сада су Албанци добили визну либерализацију. Лакше ће добровољно побећи са Косова. Углавном у Немачку.

А, Немачкој треба јефтина радна снага…Међутим, никаква брига о мигрантима, људска права и сличне глупости, које нам се ваљају са ТВ екрана нису истините. Етничке Немице су затроване геј идеологијом родне равноправности. Њхов фертилитет је скоро најмањи у ЕУ са 1,2 детета по једној жени. Уз веома лошу старосну пирамиду, која коси најбројније генерације, то им ствара вакум у фондовима. Нема нико осим досељеника ко би радио лоше послове за ниске наднице. Тамо траје очајничка борба да се до сада стабилан систем не сломи.

Упоредимо то са нарастајућим неконтролисаним приливом новог муслиманског становништва Африке и Азије, које врши неконтролисану инвазију на Европу. Које није спонтано већ навођено од стране Сороша и његових ментора и финансијера из Цитy-ја и Wалл стреет-а. Видимо да је судбина Европе крајње драматична и неизвесна. Где смо ми, као Србија ту? “Вођа” жели да буде добар глобалистима и не жели да заштити адекватно Србију од нарастајућих претњи. Жели да игра покварену игру, коју су многи у ЕУ прозрели. Као много моћнији и организованији, они имају контра тактике и стратегије. Нису нас медији известили да је Европски суд у Стразбуру пресудио да је Србија безбедна. Да јој могу сви враћати мигранте и избеглице.

“Вођа” нам уместо стратешких одлука и тактике, нуди обично пилићарење.

Уз НАТО војводу, Ивана Вејводу, као министра иностраних дела, Латинку Перовић као саветника за четнике из опозиције. Историчарку Дубравку Стојановић као министра просвете, културе и одгоја будућих антифашиста и аутошовиниста србомрзаца, која је лепо угостила британског принца Чарлса и слагала јавно да је Београд само шест пута бомбардован (да га не узнемири и не потресе). Шешеља као министра информирања. Све Хрватске сураднике и агенте од утицаја на кључна места. Јер смо већ одавно постали свачија, па и хрватска колонија.

Као што Његош рече: “…Племе моје сном мртвијем спава…Црни дане, а црна судбино, еј кукавно српство угашено…”.

Драган Крстић, Таблоид