Став

Слободан Антонић: РТС као друга линија медијске подршке Вучићу

Премијер Александар Вучић недавно је директно оптужио РТС да је антивладин медиј[1], док владин таблоид „Информер“ већ месецима директора РТС-а етикетира као – „жути Бујке“[2].

Слободан Антонић: РТС као друга линија медијске подршке Вучићу

Нема сумње да у различитим сегментима РТС-а и даље постоји значајна мера новинарског професионализма. По томе се ова кућа свакако разликује од осталог медијског „башибозука“. И тачно је да РТС ипак не води најприземнију кампању у корист „српског Вебера“ и „првог протестанта Србије“.

Међутим, да ли је РТС истински „јавни сервис Србије“ знаћемо  уколико обратимо пажњу на то колико ова телевизија „затрпава“ битне вести које би могле нанети штету режиму. У том смислу се РТС некако показује као друга линија медијске подршке Влади.

Скупштина Србије 12. фебруара 2016. године усвојила је Споразум са НАТО-м којим су војници ове алијансе добили право неограниченог кретања по територији Србије, као и имунитет у прекршајним и кривичним  делима[3]. Такође, војници НАТО-а, у пролазу кроз Србију, неће плаћати порез, ПДВ, царину, путарину, закупнину, аеродромске таксе, намете на плате и зараде, нити било које трошкове на које су обавезни грађани Републике Србије. 

У „Споразуму“ се изричито каже да се „особљу НАТО-а на њихов захтев мора одобрити приступ свим државним и приватним објектима“. Ово – „приватним објектима“ односи се на било коју кућу, стан или чак шупу у власништву грађана Србије.

И када војници НАТО-а – који су већ запосели неких 15 посто Србије (Косово и Метохија), после овог „Споразума“ почну да дефилују – шта ће нас разликовати од формално окупиране земље? Окупација и јесте стање у коме војска једне државе (или пак групе држава) запоседне територију друге државе. То је, по правилу, праћено различитим симболичким понижавањем, преступима, па и злочинима над окупираним становништвом.

Недавно је објављена књига Мирјам Гебарт (Miriam Gebhardt) „По доласку војника“ (Als die Soldaten kamen). У њој ова историчарка тврди да су савезнички војници у окупираној Немачкој силовали неких 860.000 жена и девојака[4]. Само амерички војници силовали су, по тврђењу Гебартове, 190.000 жена. И други извори, укључујући ординарну „Википедију“, потврђују некажњена силовања америчких војника по окупираној Немачкој[5].

Слободан Антонић: РТС као друга линија медијске подршке Вучићу

Пошто је Американцима било забрањено да се „интимизирају“ са становништвом окупираних територија (non-fraternization policies), поједини војни командати толерисали су силовања с циничним оправдањем: „сношај без разговора не представља интимизацију“ (Copulation without conversation does not constitute fraternisation). Амерички војници након силовања често су Немицама остављали поклоне у виду хране, што је овај чин требало да претвори у проституцију. Само у мају и јуну 1946. године пронађено је пет мртвих Немица у касарнама америчких војника.

Неки новији примери преступа „НАТО окупатора са имунитетом“, такође су речити. Када је, рецимо, капетан  NATO-peacekeepers-а, 28. августа 1999. године, изазвао тешку саобраћајну несрећу у Македонији, у којој су погинули министар Радован Стојковски, његова жена Румена, ћерка Деспина и возач Војислав Павлов, Македонија није могла да суди кривцу (чије се име до дан-данас крије), јер је уживао имунитет[6]. Убица министра једне „суверене“ земље и његове породице, када се вратио у своју НАТО државу, осуђен је само на условну казну.

Ту су и примери насиља које амерички војници врше над јапанским становништвом, иако они чак могу и да одговарају пред локалним судом. Тако је амерички маринац, Тајрон Хаднот (Tyrone Luther Hadnott, 38 година), у Окинави 2008. године, напаствовао четрнаестогодишњу јапанску девојчицу, због чега је Јапан „уложио протест“ влади САД[7]. Слично је било и 1995. године, када су тројица америчких маринаца групно напаствовала дванаестогодишњу јапанску ученицу[8]. Између 1972. и 1997. године амерички војници на Окинави извршили су 12 убиства и 110 силовања[9].

НАТО војска је пре само 17 година напала Србију и побила много овдашњег недужног света, а сада су наши лакомислени политичари од вазалне или колонијалне, кренули да праве и војнички запоседнуту Србију. Да ли је ова вест важна? Или макар контраверзна? Морају ли грађани Србије да нешто од овога знају? Разуман човек би рекао – да. Но у Дневнику РТС-а за 12. и 13. фебруар 2016. године (овде[10] и овде[11]) нема вести, нити коментара, који се тичу ове одлуке Скупштине Србије.

 Слободан Антонић: РТС као друга линија медијске подршке Вучићу

Не би ли „јавни сервис“ морао да извести јавност о томе, као и да позове у студио неког политичара или аналитичара како би се прокоментарисало то што се догодило? Можда и двоје њих, чија су становишта различита, како би публика чула аргументе за и против? Бар један учесник тог Дневника могао би да каже – па тај „Споразум“ је оно што је тражено у Рамбујеу, због чега је претходно исцениран Рачак, због чега је потом Србија бомбардована, због чега је Милошевић ухапшен, а Косово постало „држава“ под протекторатом САД-а и ЕУ… Бар један учесник ТВ расправе могао би рећи да је Србија овим „Споразумом“ постала „полу-НАТО држава“, да су посланици тиме окренули главу од две хиљаде погинулих у НАТО агресији, као и од све оне деце која су тада страдала[12]… 

Бар један учесник ТВ расправе могао би да каже како парламентарно прихватање овог споразума значи коначну легитимизацију увођења страних трупа у Србију…

Но ништа од тога се није чуло. Одлука Скупштине Србије у вези трупа НАТО-а по Дневнику РТС-а није постојала. Уместо те вести, имали смо опширну причу о томе како Хашки трибунал наводно хоће да сруши Вучића и помогне „десничарима“ на изборима, пошто захтева испоруку Шешеља. Хашки трибунал, којим суштински влада САД? И то у дану у којем је, практично, читава Србија испоручена НАТО-у? Ко разуман у то да поверује.

Слободан Антонић: РТС као друга линија медијске подршке Вучићу

Дневник нам је та два дана, такође, надугачко причао и о посети америчких сенатора – контрастирајући зли Хаг и доброг сенатора Мекејна (који је, иначе, 1999-године тражио још жешће нападе на Србију[13]), о трансплатацијама наших органа, као и о новом позоришном сценарију Горана Марковића… Али, ето, није било места за вест и о новом кораку увлачења Србије у НАТО.

Можда и зато што је чак 81% грађана Србије против НАТО-а[14]. А избори се ближе…

Слободан Антонић, Фонд стратешке културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!