fbpx
Насловна / Србија / Сместили 116 Обреновчана у касарну и оставили их да гладују већ други дан!

Сместили 116 Обреновчана у касарну и оставили их да гладују већ други дан!

Још се не назире крај мукама евакуисаним Обреновчанима. Онима који су били смештени у ДИФ на Кошутњаку претила је зараза, а онда је прекјуче стигло нарађење градских власти да се њих 116 преместе у касарну „Милан Тепић“ у Јакову, где их је сачекало ново изненађење, нехигијена и војна дисциплина. Речено им је да је кретање ограничено, а оно што их је посебно заболело, што је Црвени крст „заборавио“ да треба да једу, па поред све муке већ други дан гладују.

Репортери „Вести“ покушали су да разговарају у кругу касарне са овим невољницима али нам је забрањен улаз. На наше инсистирање и чекање на капији ипак је стигло одобрење из Министарства одбране, али за разговор са неколико Обреновчана изван касарне.

– Мало нас је природа нагрдила, па нам је требало још и ово премештање и гладовање! Срамота, као да смо у затвору, не можемо да се крећемо слободно! Немамо где да се окупамо. За дан и по, колико смо овде добили су мање од две конзерве хране – огорчена је Малина Јанићијевић (56) из насеља Рвати у Обреновцу, која је тог 15. маја једва живу главу спасла са супругом Иваном и сином Радојем бежећи у комшијину вишеспратницу.

– Ништа из куће нисам узела, ни личну карту ни пусту цркавицу, коју сам чувала злу не требало, па је вода однела ко зна где. Излетела сам из куће у папучама и ономе што сам имала на себи. Мој син и супруг, такође.

Вода је, каже, прво почела да избија из земље као нафта на филмовима, а онда да надолази са свих страна.

– Син је са комшијама пробао да копа одводне канале, али није било помоћи. Кућа је за трен ока била под водом до крова. Извукла нас је војска, трећег дана. Вода је била к’о море и по нас су дошли чамцима. У Кошутњаку, где су нас прво сместили окупали смо се и најели, а онда су нас и лекари прегледали. Било нам је мало лакше, после свега што смо преживели – прича Малина.

Колико-толико недељу дана су били мирни, а онда су им наредили да морају да се селе.
– Обећали су нам бољи смештај, а видите где су нас пребацили.

Ћутали смо, гладни, жедни… Кад су нас овде довели било је касно за „поправни“. Од кад бригу о евакуисанима води Црвени крст, не зна се ни ко пије, ни ко плаћа. Син је у Обреновцу, јавио ми је да од куће нема ништа! Где да идем, шта да радим, а за нови почетак је касно – јеца ова несрећна жена…

– Ко је крив природа, ил’ Чучковић, не знамо и никада, вероватно нећемо сазнати – укључује се у разговор уплакана Велинка Станковић (55) из насеља Уљарице и додаје да су њен невенчани супруг Драгољуб Миличевић (53) и она одлучили да се врате у Обреновац.

– Шта буде, нек’ буде! Идемо кући. Потопљена је и у њој је вода још око метар и по, али сместићемо се у комшилуку. Не могу да живим у касарни к’о затвореник. Ограничено кретање нас све иритира, а већ смо сви довољно нервозни и бесни.

Тужно је, додаје, да помиње глад, немар Црвеног крста и то што немају где ни да се окупају.

Где је та силна помоћ?

– Где је та власт, где је та влада, која нас је спасавала’ Зашто су нас спасавали, ако сада не помажу. Ми смо болесни, гладни и нервозни! Где је та силна хуманитарна помоћ која свакодневно стиже из свих крајева света, као то да не долази код нас? Где и код кога завршава новац који људи шаљу, када ћемо то да сазнамо, јер ипак смо ми остали без кућа, а не они на чије име помоћ стиже – пита се Малина Јанићијевић!

– Већина нас је из овог привремног центра без икаквих прихода и после свега умрећемо к’о бескућници. Годинама не радим. Фирма у којој сам радила је пропала. Живели смо од социјалне помоћи и тога што сам црнчила по туђим кућама. Драгољуб је такође остао без посла и плате, поломио и оперисао кук, ја сам тежак срчани болесник – жали се Велинка.

Више Обреновчана муку мучи и са стомачним проблемима, па готово не могу да се одвоје од тоалета. Проблем је, међутим, што је заузет нон-стоп.
– Што сам бежао од водурине, где ми је памет била?! Боље да нас је све прогутала. Од овога не може да буде горе – каже Драгољуб и пита се хоће ли ико икада одговарати што је толики народ преко ноћи остао без игде ичега.

Чучковић славио уочи потопа

– Слушам свих ових дана како онај преварант Мирослав Чучковић прича да је сирена за узбуну свирала, мада је нико није чуо. Нико из обреновачке власти није дошао да нас обиђе по прихватним центрима. У четвртак увече 15. маја, на локалној телевизији МАГ слушали смо како наш вајни председник општине говори да нема опасности од поплаве, а ни загађења пијаће воде, а ми ујутру – поплављени! Он и његова клика из Барича после емисије су у кафани славили. Шта су славили – потапање Обреновца – пита се Драгољуб.

 

Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Под водом око 3.000 хектара земље, Велика Морава набујала, носи велике количине смећа

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да је због поплава које су …

Kраљево, извесно је, претрпело веће штете од поплава него маја 2014. и 2016. године

У Kраљеву је данас одржана седница Штаба за ванредне ситуације којој су присуствовали и медији …

3 Коментара

  1. Не треба нам премијер АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ који ради оно што није његов посао.
    Не траба нам премијер који не ради свој посао.
    Не треба нам премијер који хистерише,уздише,глумата ,прави драмске паузе од по 5 минута и изиграва мученика.
    Не треба нам премијер који позира у угланцаним ципелама испред хеликоптера не схватајући која нам катаклизма наилази.
    Не треба нам премијер који се возика унаоколо у чамцу у коме може да стане бар 6 унесрећених.
    Не треба нам владајућа странка која користи несрећу КОЈУ ЈЕ ЗАДЕСИЛА СРПСКИ НАРОД
    Не треба нам владајућа странка која шаље добровољце у Шабац,град који има 80000 становника

  2. Marš na Drinu“ i „Marseljeza“ ispratili francuske spasioce

    Selo Maljurevac kod Požarevca u utorak veče organizovalo je veliku proslavu u čast francuskih spasilaca koji su iz ovog sela danima uklanjali vodu izlivenu iz korita reke Mlave.
    Francuski spasioci pomažu Maljurevcu i drugim mestima koja je poplavila Mlava

    Strane spasioce, uz zvuke „Marseljeze“ i „Marša na Drinu“, brojni meštani dočekali su na tradicionalan način, uz pogaču i so. U ime članova francuskog tima, koji su bili zadivljeni i dirnuti ovolikom pažnjom, domaćinima se zahvalio njihov komandant, potpukovnik Žil Lankri.

  3. Možda je hrana koju su jeli kući bila bolja ali to što dobijaju jedu VOJNICI SRBIJE! I borave upravo u tim barakama! Setiste li se svojih vojnika ili njihovih uslova života? Šta reći kad u hotel Srbija od 300 „gostiju“ useli 250 roma iz Marinkove bare iz Beograda gde poplave nije ni bilo. Srbi, osvestimo se i postanimo bar malo više istinoljubivi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *