Србија

Сорош три деценије над бившом Југославијом, сад би да кади и над Отвореним Балканом

Врховни суд Србије је 1996. забранио рад Сорош фонд Југославије, али се он исте године регистровала као Фонд за отворено друштво Југославија. (Од 2012. се зове Фонд за отворено друштво Србија)

Мини-Шенген је у 2019. у Новом Саду, са потписом Вучића, Раме и Зајевапочео да живи и да се развија уз америчку помоћ. А 2018. је добио подршку од Сороша

Што за столом оснивача Отовреног Балкана није седео неки други потпредседник неке друге организације него потпредседник Фонда за отворено друштво?

______________________________________________________

ПРЕТЕЧА отвореног региона Балкана био је Сорош фонд Југославије.

Основан је 1991. године у Београду потписом Џорџа Сороша (рођеног као Ђерђ Шварц) и Анте Марковића у име Савезног извршног већа.

То је био 17. јун 1991.

Следеће недеље су Хрватска и Словенија прогласиле независност.

По некима, у разби-распаду Југолавије, Сорош је имао кумовску улогу. Званични Београд је од тог момента па све до обојене револуције титулисао Сороша као зло са Запада. Врховни суд Србије је 1996. забранио рад Сорош фонд Југославије, али се он исте године регистровала као Фонд за отворено друштво Југославија. (Од 2012. се зове Фонд за отворено друштво Србија).

У време НАТО бомбардовања, медијски јавни сервис, РТС, документовао је Сорошев допринос прекрајању Балкана – укључујући и испоруке муниције албанским терористима у оквиру хуманитарне помоћи његовог Фонда.

Пре три вечери, на Охриду, уместо празне шесте столице за шесту земљу, седео је – Сорош.

Премијер Македоније рекао је: Позив Косову остаје орворен. Бенефите Отвореног Балкана верујем да ће добити и грађани Црне Горе, БиХ и Косова и изазваће преокрет.

Председник Србије је рекао: Важно је да формирамо радне групе одмах (…) Зато што је то од највећег интереса за наше три земље. Али, не само за наше три земље, већ целог региона. Добродошли су и представници  Црне Горе, БиХ и Приштине.

Премијер Црне Горе је рекао: Добра је порука што данас седимо заједно нас петорица. (…) Очекујем да у овом саставу – наравно и са шестим, премијером Косова -дођете у Црну Гору да седнемо да разговарамо о заједничким иницијативама.

Сорош три деценије над бившом Југославијом, сад би да кади и над Отвореним Балканом

Џорџ и Александер Сорош

После тога је влада Монтенегра окачила извештај и слику која много каже: 4 премијера, 1 вицепремијер,1 председник и 1 Сорош-млађи.

Одакле Сорош међу оснивачима и потенцијалним члановима Отвореног Балкана? Што за столом оснивача није седео неки други потпредседник неке друге организације него потпредседник Фонда за отворено друштво?

Па, поред горе наведеног, још и због овога:

После обојене револуције у Србији, Џорџ Сорош је очекивао да ће америчка дипломатија брзо решити питање косовске независности, али се, после «кула близнакиња» 2001 и «ирачке кризе»  од 2003, одлучио на убрзање преко ЕУ.

У 2006.Сорош долази у Београд и каже да «ЕУ треба да почне процес којим би се решио статус Косова и који треба да се оконча признањем независности. УН треба да пренесу власт на грађане Косова. Србија, за узврат, треба да буде стављена на брзи колосек пута за Европу».

Дакле, од почетка је евидентно да Сорош тражи решење за Косово путем иницијатива којима се заобилазе УН.

Управо када је ово Џ. Сорош говорио у Београду, преговарачки тимови Београда и Приштине у Бечу били су на пола пута, али њима је посредовао изасланик Генералног секретара УН!

Уколико би преговори пропали, УН би биле избачене из игре. Тако је и било.

После 13 месеци и 17 рунди разговора, Марти Ахтисари предлаже споразум који је написао тако да Србија 100 одсто не сме да га прихвати јер предвиђа «надзирану независност Косова». Она би се постигла не одмах, него постепеним преузимањем надлежности косовске владе над целом територијом. (Бриселски споразуми?)

Чак је и амерички Радио слободна Европа известио да «у Србији од почетка нико није имао наклоности» према Ахтисарију јер га «сматрају Сорошевим повереником».

Следеће, 2008, 17 фебруара, Косово проглашава независност. Нови преговори почињу у Бриселу 8.марта 2011, пошто је Тадићева власт «поздравила спремност ЕУ да олакша дијалог међу странама».

Преговоре из Тадићевих руку преузима Вучић после изборне победе 2012. Тако, 19. априла 2013, после само 6 месеци преговора, добијамо споразум о нормализацији –Бриселски споразум.

Он се реализује тако што Србија повлачи своје институције са Косова. (Ахтисари?) Приштина има само једну обавезу – Заједницу српских општина.  Вучић каже – споразум је потписао Дачић, али ја сам имао храбрости (да испреговарам).

Сам Дачић ће у марту 2018. тражити од Вучића да повуче потпис са Бриселског споразума: «Ја сам потписао Бриселски споразум, ја бих повукао потпис и рекао – нећете ЗСО, нећемо онда ни ми остало, враћамо се на претходно стање, а то је повратак српских институција на Косово».

Додао је и да су Албанци „фактор нестабилности».

На питање медија шта му је Вучић одговорио, Дачић није ништа рекао.

Међутим, те 2018. је ипак било речи о Косову и Албанцима, и о иницијативи којом се брише граница између њих.

Разговарали су председник Србије и заменик председника Фонда за отворено друштво.

Било је више сусрета, и у Београду.

Прво 20. априла 2018, па 27. јула, па 28. августа, па 20. децембра. Домаћин је саопштавао да је тема била европска перспектива Србије.

Две посете су се истакле. Децембарска – када је Вук Јеремић тврдио да је тема била разграничење Србије и Косова. И јулска – када је Вучић известио да је чланове делегације Фонда за отворено друштво упознао са ситуацијом на Косову и Метохији и напретку дијалога Београда и Приштине и да је са Александером Сорошем разговарао о подршци Фонда пројекту будуће регионалне економске зоне (или подручја)!

Тај пројекат, како су истакли овдашњи проамерички медији «Вучић често описује као кључан за будућност Западног Балкана».

Пројекат о коме је говорио председник Србије је био Мини-Шенген.

«Уз америчку подршку, иницијатива је добила замах и постала агенда на столу, иако против жеље међународне заједнице и ЕУ», како је то унео у свој званични извештај Balkans Policy Research Grouр, са центром у Приштини, који се специјалозовано бави такозваним регионалним интеграцијама «шесторке».

Противљење ЕУ, а пре свега Немачке, објашњиво је тиме што она од 2014. до 2019. упорно одржава годишње конференције Берлинског процеса који је усмерен на економску инреграцију Западног Балкана.

Међутим, пошто је у 2018. добио подршку од Сороша, у 2019. је у Новом Саду, са потписом Вучића, Раме и Зајева почео да живи и уз америчку помоћ развија се Мини-Шенген.

Део тог развоја су и две одлуке донете 29. јула 2021: да Мини-Шенген промени име и постане Отворени Балкан, а да од 1. јануара 2023. нема граничних контрола између балканске шесторке, где је шеста земља наше Косово и Метохија!

Пре Охридског сусрета, Сорош је усликан и у Тирани. Са Заевом, Рамом и Вучићем, тог 20. децембра 2021. за столом је био и Џим Обрајен – у име Атлантског савета.

А све је почело са Отвореним друштвом Југославије.

НАТО је дошао после.

Диана Милошевић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Факти.орг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!