Православље

СПЦ у непријатељском обручу

Српска православна црква је дискриминисана у земљама региона, став је Сабора СПЦ, који је после десетодневног заседања завршен 18. маја у Београду. Судећи по саопштењу СПЦ, најтежи положај цркве је у Црној Гори.

  • Анимозитет и дискриминација у односу на нашу цркву присутни су, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о црквама и верским заједницама – пише у саопштењу које је потписао портпарол СПЦ владика бачки Иринеј.
    Архијереји упозоравају да се поменутим црногорским законом “специјално и намерно дискриминишу епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе”.

Сабор указује и на покушаје насилног одузимања светиња у корист канонски непостојеће “Црногорске православне цркве” и претње световних власти да ће бити срушене црква на планини Румији и крстионица на Превлаци.

Владике су апострофирале и положај Охридске архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископа, клирика, монаха и верника, али им стално “над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења”. СПЦ поручује да је упркос таквом стању и даље за дијалог са тамошњом црквом, која већ деценијама пребива у расколу.

Подсетимо, пре неколико дана је из Истанбула, где столује васељенски патријарх Вартоломеј, стигла упозоравајућа вест да је Синод Васељенске патријаршије, прве у православном свету, одлучио да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве и владе у Скопљу за решавање статуса.

Овај потез је протумачен као увод у још један удар на канонско устројство целокупне православне цркве, јер се отвара могућност да васељенски патријарх, мимо сагласности СПЦ, додели аутокефалност цркви у Македонији. Вартоломеј је већ повукао такав историјски потез, који је у СПЦ протумачен као нова шизма у хришћанству, када је у јануару 2019. године доделио томос – декрет о аутокефалности украјинском митрополиту, иако је православна црква у овој бившој совјетској држави налази под окриљем Московске патријаршије Руске православне цркве.

Отуд не чуди што се у саборском саопштењу са овогодишњег редовног мајског заседања истиче да је “највећи проблем Православне цркве данас црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске патријаршије да тај проблем реши ‘преко колена’.

Нема промене става о Kосову
Дан раније, 17. маја, Сабор је у посебном саопштењу, потврдио оно што су многи знали и поред медијски бомбастично пропраћеног обраћања председника Србије Александра Вучића архијерејима СПЦ у паузи саборске седнице. Наиме, Црква је и након Вучићевог обраћања, када им је шеф државе предочио све проблеме у вези са преговорима око статуса Kосова и Метохије, а његов напор у преговорима похвалио патријарх Иринеј, остала на свом бескомпромисном ставу да је Kосово неотуђиви део Србије и да је било које решење које би водило подели, разграничењу или било ком виду одрицања за њу неприхватљиво.

Бољи с Ватиканом него са Румунима
Врх СПЦ је “изразио запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископа и свештеника Румунске православне цркве у епархије СПЦ у источној Србији”. Судећи по саопштењу, СПЦ има више проблема у православном свету него са другим конфесијама, јер је истакнуто да су односи са Римокатоличком и Протестантском црквом, као и са Исламском заједницом Србије, “традиционално добри и коректни”. Изузетак су, како поручују са Сабора, “одређени кругови Римокатоличке цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини”.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!