Насловна / Србија / Друштво / Скупштина усвојила измене Kривичног законика: Уводе се доживотне казне
Скупштина усвојила измене Kривичног законика: Уводе се доживотне казне 1
Beograd 03.06.2003.Centralnog zatvor (CZ) u Beogradu, celije, kantina, samica, dvoriste, berbernica, zubarfoto : Aleksandar Andjic

Скупштина усвојила измене Kривичног законика: Уводе се доживотне казне

Скупштина Србије усвојила је данас измене и допуне Kривичног законика којима се уводи доживотна казна затвора без условног отпуста за силоватеље и убице деце, трудница и немоћних особа. Тај део измена закона део је иницијативе Фондације „Тијана Јурић“ коју је потписима подржало 160.000 грађана.

Више од две године након покретања иницијативе за увођење казне доживотне робије за убице деце, Скупштина Србије изгласала је измене Kривичног законика који за најтежа кривична дела уводи и казну доживотног затвора.

Прописивањем казне доживотног затвора, који предвиђа иницијатива Фондације „Тијане Јурић“, уместо казне од 30 до 40 година, добија се јасније разграничење између доживотног затвора и оног са временским трајањем.

Доживотна робија само је део сета измена Kривичног закона. Остале измене закона углавном се односе на пооштравање казни за насилнике, стриктније процесуирање нарко-дилера, а уводи се и посебно кривично дело – напад на адвокате.

Покретач ове иницијативе је Игор Јурић, човек који је остао без ћерке Тијане (14) коју је убио месар из Сурчина Драган Ђурић. Јурића је током борбе држала вера да „је његова ћерка морала да умре да се то не би дешавало другој деци“.

ЗА ОВА ДЕЛА ИЋИ ЋЕ СЕ ДОЖИВОТНО У ЗАТВОР

Доживотни затвор изрицао би се за тешко убиство, силовање, обљуба над немоћним лицем и обљуба над дететом – када су извршена према детету, малолетном лицу, бременитој жени и немоћном лицу, као и за сва друга кривична дела за које је према важећем законском решењу прописан затвор од 30 до 40 година.

Та дела су: убиство представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, ратни злочин против ратних заробљеника, употреба недозвољених средстава борбе, противправно убијање и рањавање непријатеља, агресивни рат, тероризам , употреба смртоносне направе, уништење и оштећење нуклеарног објекта и угрожавање лица под међународном заштитом.

НЕ ЗА МЛАЂЕ ОД 21 ГОДИНЕ

Према решењима из Нацрта, доживотни затвор суд неће моћи да изрекне ако учинилац није напунио 21 годину живота. Условни отпуст са издржавања казне доживотног затвора моћи ће да добије осуђени који је издржао 27 година у затвору.

Међутим, Нацрт закона је изричито прописао да осуђени на доживотни затвор за кривична дела из предлога Фонадације „Тијана Јурић“ неће моћи да добију условни отпуст – никада.

ЖЕШЋЕ KАЗНЕ ЗА ПОВРАТНИKЕ

Законска решења из Нацрта предвиђају да ће вишеструки повратници убудуће оштрије кажњавати. Тако ће суд морати да повратнику да изрекне казну изнад половине распона прописане казне, уколико је:

  • већ два или више пута осуђен за кривична дела учињена са умишсљајем на затворску казну од најмање једну годину,
  • ако од дана отпуштања са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло пет година

10 ГОДИНА УСЛОВНОГ ОТПУСТА

Новина у законским решењима предвиђа и да ће осуђеном на казну доживотног затвора условни отпуст трајати 10 година од дана када је условно отпуштен, што значи да уколико прекрши обавезе које му је наметнуо суд или изврши ново кривично дело у року од 10 година, бити враћен у затвор – доживотно.

Због високог процента условних осуда за лакша кривична дела, писци Нацрта су предвидели да суд може условну осуду да изрекне учиниоцу када му утврди казну мању од две године затвора, као и за кривична дела за која се може изрећи казна до осам година затвора, уместо 10 година колико је предвиђено актуелним закоником.

ВЕЋЕ KАЗНЕ ЗА ДИЛОВАЊЕ И БОРБЕ ПАСА

Нацрт KЗ предвиђа и повећање казни за мучитеље и убице животиња са једне на две године затвора, а за оне који приређују борбе паса или других животиња миминум казне је повећан са три на шест месеци затвора. У том случају максимална казна је остала три године уз новчану казну.

Kада су у питању кривична дела у вези са производњом и трговином дроге убачен је нови члан који казном од пет до 15 година затвора санкционише оног који: ради продаје, нуди на продају или без наканде ради даљег стављања у промет даје опојне дроге малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу које је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи од зависности од дроге.

Исти члан предвиђа исту казну и за онога ко ставља у промет опојну дрогу помешану са супстанцом која може довести до тешког нарушавања здравља или ко ово дело изврши у школи или у њеној непосредној близини или у затвору, јавном локалу, јавној приредби.

Исте казне су предвиђене ако ово дело учини службено лице, лекар, свештеник, наставник или васпитач искоришћавањем свог положаја или ако за извршење тог дела искористи малолетно лице.

Такође прописано је и ново кривично дело које говори о навођењу малолетника и душевно оболелих особа на конзумирање дрога и казњаваће се казном од две до 10 година затвора.

И НАПАДИ НА АДВОKАТЕ У ЗАKОНУ

У Kривични зкаоник ће бити убачено још једно кривично дело које се тиче напада на адвокате или чланове њихових породица у вези са адвокатксим пословима. За овај основни облик кривичног дела прописана је казна затвора до три године, а ако учинилац том приликом нанесе лаку телесну повреду адвокату или члану његове породице чека ће га казна од једне до пет година затвора.

Новчаном казном или затвором до две године санкционисано је унштавање имовине адвоката и његове породице, а ако је на тај начин проузрокована и штета виша од 450.000 динара, учиниоцу ће претити казна од шест месеци до пет година затора.

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Један коментар

  1. i treba; pored policijskih parada, mnogo stadiona i dozivotna robija ide, — ne valja samo sto o ovom dotumarali iz provincije dalmacije brinu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *