Техеран је послао најмање стотинак агената на плави Дунав, у Беч, наводи се у годишњем извештају такозване истраживачке библиотеке америчког Конгреса, чији су садржај цитирале светске агенције.
„Аустријска престоница је безмало домаћи терен шпијуна иранског министарства надлежног за обавештајни рад”, наводи се у једном пасусу текста једне од шездесет и четири стране садржаја америчке обавештајне студије, утемељене на извештајима ЦИА, а прослеђене Конгресу посредством Националне безбедносне агенције НСА.
У Бечу су, због помена сарадње са иранским режимом под санкцијама, зазвонила звона на узбуну. У централи Службе за заштиту уставности, како се зове аустријска државна полиција, лаконски се примећује да „трећи човек” поново плеше валцер.
„Беч као један од три светска центра УН, као седиште Међународне агенције за атомску енергију, и као централа ОПЕК-а, логично је одредиште светске елите агената, па и оних из Ирана”, кажу уставобранитељи.
Алузију уставобранитеља на „трећег човека”, на послератни филм Орсона Велса о шпијунажи у Бечу, не деле надлежни у министарствима спољних и унутрашњих послова Аустрије. Забринутост је подстакао део извештаја Конгресне библиотеке у коме се каже: „Оперативци Техерана несметано дејствују у Бечу, захваљујући константно добрим односима Ирана и Аустрије, још од проглашења (исламске) револуције.”
Извори у два аустријска министарства потврдили су за „Политику” да је америчка страна опоменула Беч на једнострано тумачење шпијунских активности Техерана у извештајима уставобранитеља. Ирански агенти, према америчком тумачењу, не надзиру само активности опозиционих лидера те земље који дејствују из Беча, већ организују и надзиру илегалну мрежу преко које Техеран „пере” новац и заобилази санкције које му је Запад наметнуо.
У прилог ставкама из америчког извештаја иду подаци из досијеа опозиционих Народних муџахедина Ирана, који је минулог лета достављен аустријској безбедносној служби и потом – стављен ад акта. У досијеу је указано на сврху и предочени су детаљи наводно незваничне посете Бечу Хамида Резе Амиринија, директора Технолошког центра при председничком кабинету Ирана…
Одлагање оперативних информација ад акта не представља новину у раду аустријских обавештајних и безбедносних служби. Догађања у шпијунском окружењу на плавом Дунаву, од краја Другог светског рата, а посебно од седамдесетих година прошлог века до данас, недвосмислено указују да је Беч био и остао „пијаца информација”, али и место за преговоре о тајним трансакцијама. Оне су обављане преко Беча, а финансиране новцем – швајцарских банака.
Гесло је гласило и гласи: (илегални) послови се утаначавају у Бечу, а у Цирих се иде – по новац.
Сучељавања и чистке у шпијунском миљеу, наравно, такође нису били реткост. Поткрај априла прошле године пажњу је привукао смртни случај Шукрија Ганема, некадашњег либијског премијера и потоњег управника тајних рачуна бившег вође либијске револуције Муамера ел Гадафија. Господар Гадафијевих милијарди у потаји, како је називан, удавио се под неразјашњеним околностима – у плићаку једне бечке дунавске плаже…
Опомена америчког Конгреса Аустрији да размотри активности Техерана, усмерене на заобилажење међународних санкција преко Беча, има за циљ да се осујети функционисање уходане иранске мреже прања новца и снабдевања технолошким добрима. Сврсисходније објашњење било би да је реч о иранско-ирачкој мрежи. Главни актери у мрежи су Ирачани одани Техерану, који раде под надзором иранских агената.
Тренутак у коме је упозорење уследило – само неколико дана после принудне продаје најстарије швајцарске банке Вегелин због умешаности у прање новца америчких пореских дужника – показује, међутим, да Вашингтон намерава да једним ударцем погоди две муве. Чини се да би поменуто гесло, по коме се илегални послови утаначавају у Бечу, а финансирају преко Цириха, ускоро могло да буде предато забораву.
