Упркос тврдњама министра Бранка Ружића да Јединствени бирачки списак никада није био ажурнији, у бирачки списак, само на територији Београда, уписано је најмање 150 грађана који су старији од 110 година.
Међу њима је чак и једна особа која би, према истраживању Инсајдера, у мају напунила 129 година.
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић пре неколико месеци поручио је и да је пребацивањем података из матичних књига у електронски облик ажуриран јединствени бирачки списак на прави начин и да се брисање неког грађанина из тог списка обавља на основу отпуста из држављанства, промена пребивалишта, смрти и других разлога.
Међутим, истраживање Инсајдера показује да је у Јединствени бирачки списак уписана најмање 31 особа рођена у 19. веку.
Осим особа рођених у претпрошлом веку, на бирачком списку је и више од 100 особа које би ове године напуниле 110 или више година и налазе се на скоро свим општинама у Београду. Међу њима, чак 20 особа ове године би прославило 117. рођендан.
Према медијским извештајима, пре две године преминуо је најстарији становник Србије у 107. години у месту Десине у Великом Градишту.
Чињеница да се у Јединственом бирачком списку, као јавној исправи у којој се води јединствена евиденција држављана Републике Србије који имају бирачко право, налазе и особе које сигурно више нису живе, не значи по правилу да ће њихови гласови бити злоупотребљени. Међутим, оно што значи, јесте да су бирачки спискови у Србији и даље неажурирани и да ова чињеница отвара могућност за различите злоупотребе.
Поузданост и тачност бирачких спискова, као и отклањање сваке могућности манипулације, спадају у основне претпоставке демократије.
Упркос томе што су нетачни бирачки спискови били кључна критика демократске опозиције још деведесетих, овај проблем до данас није решен.
Иначе, како је недавно писао Инсајдер, судећи према званичним подацима републичке и градске изборне комисије о броју гласача, у Београд се у периоду од 2008. до 2016. доселио читав један град попут Суботице.
У том периоду је број гласача у Београду, према званичним подацима, повећан за више од 100.000. На основу тих података, испоставља се да је број пунолетних становника у престоници годишње растао у просеку за више од 12.000.
После 2016, међутим, долази до обрта. Наиме, према подацима изборне комисије број бирача од 2017. до 2018. смањио се за око 13.000.
Податак о паду броја гласача не уклапа се, међутим, ни са тврдњама опозиције, али ни са тврдњама министра полиције.
Уочи овогодишњих београдских избора, опозиција је у октобру прошле године тврдила да има чврсте доказе да се број становника са правом гласа у само две општине за четири месеца повећао за више од 15.000.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је тврдио да се према подацима МУП-а број становника повећао за свега 6.000 људи. Испоставило се да ни сам министар није изнео тачан податак.
Наиме, Градска изборна комисија је недавно саопштила да ће, према последњим подацима, право гласа на београдским изборима имати 1.607.000 бирача, а то је за око 13.000 мање него на изборима у априлу 2017.
Инсајдер.нет
