Србија и даље све више из године у годину увози кромпир, лук, пасуљ…

5
(2)

Где је нестао српски кромпир? Србија је некада била земља која је извозила кромпир у великим количанама, а последњих година у маркетима, па чак и на пијацама, може се купити само увозна кртола.

Екипа Диркетно.рс разговарала је са пијачним продавцима, који наводе да се на тезгама продаје углавом кромпир из Беолорусије.

На миријевској пијаци упитали смо једног од продаваца колико кошта кромпир?

– Kомшија, овај ти је 70, овај 90, а овај 120 – рекао нам је продавац из Лештана, а на питање да ли је кромпир из Ивањице, казао је:

– Ма не, бре, из Белорусије!

На нашу констатацију да се продаје увозна кртола, поред живе наше ивањичке, овај препродавац је рекао:

– Нема овде ништа наше, ни лук ни воће, ни хлеб, ето, ни кромпир. Увозимо, овако нам се више исплати. Шта ћеш…

Српски сељак као да нема шансу против кромпира из увоза, који је неретко лошијег квалитета од домаћег кромпира, познатом по одличном квалитету.

По свему судећи, Србија је од традиционалног извозника, постала „традиционални увозник“.

Према подацима Привредне коморе Србије из претходне године, Србија је постала значајан увозник кромпира, најчешће из Немачке, Белгије, Белорусије и Холандије. Ниске цене увозног кромпира стварају проблеме домаћим прозивођачима, чија кртола пропада у огромним количинама.

Љајић за Директно: Увоз кромпира повећан у односу на 2018.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, у разговору за Диркетно.рс рекао је да је чињеница да из године у годину пада површина по засадима кромпира, а самим тим и његова производња у Србији.

– Тако је 2017. године произведено 579 хиљада тона кромпира, док је 2018. године 487 хиљада тона, дакле, скоро 100 хиљада тона мање. Површина по засадима 2017. године износила је 38 хиљада хектара, а наредне године 28 хиљада хектара засада кромпира, значи 10 хиљада хектара мање. Тако се појавио мањак на тржишту. Тај мањак је компезован увозом. Тако је рецимо 2018. године увезено 32 хиљаде тона кромпира, док је прошле године увезена 41 хиљада тона кромпира. Увоз је повећан у односу на претпрошлу годину. Другим речима, наши произвођачи су се преорјентисали на друге пољопривредне културе. Проценили су да им се не исплати да саде кромпир. Зато је повећан увоз семенског кромпира углавном из Холандије, а јестивог кромпира из Белорусије – рекао је Љајић и додао:

– Сами произвођачи су закључили да им се не исплати да саде кромпир, да је лакше и јефтиније да увезу кромпир и да онда продају. А евидентно је да мање и саде. То је понуда и тражња и просто ми као држава не можемо да урадимо ништа. Ако смо се определили за слободно тржиште, нема договорене економије, ничег диригованог, све је ствар понуде и потражење. Ми смо немоћни да ту било шта направимо – закључио је наш саговорник.

Подсетимо, засади кромпира у Србији заузимали до 90.000 хектара, а данас се он гаји дупло мање. Водеће земље у производњи кромпира су Холандија, Белгија, Немачка, Велика Британија, делимично Француска и скандинавске земље.

Према подацима Еуростата из 2017. године, Србија и Босна и Херцеговина са производњом од 639.000 тона, односно 351.000, биле су највећи произвођачи кромпира у региону, док су Хрватска, Словенија, Црна Гора и Kосово сврстане међу десет држава са најмањом производњом кромпира у Европи.

Шокантно звучи, али Србије увози и бели лук из Kине, као и пасуљ који махом стиже такође из Kине, али и Kиргистана и Пољске.

Храну увозимо, а ријалити „играче“ и естрадне уметнике извозимо, на велико. Србија, земља баналности и апсурда.

Директно.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Досије Грчић: Како је власник обреновачке печењаре постао директор ЕПС

5 (4) Вршилац дужности директора предузећа “Електропривреда Србије” Милорад Грчић, већ неколико дана се налази …

Београд: Маса народа код Вуковог споменика чека донацију у храни

5 (23) Александре Вучићу, грађани су ти гладни! А оброк нису у могућности да приусте …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend