fbpx
Насловна / Србија / Србија и ММФ: Списак обавеза на 117 страница
Србија и ММФ: Списак обавеза на 117 страница 1

Србија и ММФ: Списак обавеза на 117 страница

Када је договорен, нови аранжман Србије и ММФ-а готово да је звучао као „летња шема“.

Потписан у јулу 2018, испреговаран као саветодавни, пре Србије у овакав однос са Фондом ушли су још само Сејшели.

Годину дана касније, јасно је – са ММФ-ом нема везе без обавезе.

– Нема, али то смо знали унапред – оцењује Иван Николић, сарадник Економског института. Додаје да су резултати добри па се стиче утисак да нема никаквих проблема.

Саша Ранђеловић, ванредни професор Економског факултета упозорава да би „евентуално непоштовање споразума послало негативан сигнал међународним финансијским тржишима и инвеститорима у погледу кредибилитета економске политике у Србији, што би могло да има негативне финансијске последице по услове задуживања земље“.

А најновији списак обавеза које ће Србија морати да испуни до краја године исписан је на 117 страница и јавно је доступан на сајту Фонда.

– По члану 4. статута, Фонд има право увида у стање економије сваке земље чланице, а поготово земље са којом има аранжман. Ми смо у обавези да све информације доставимо Фонду на увид – каже Иван Николић.

Након што скенира економску ситуацију, ММФ прави списак препорука.

Тендер за Ласту и Петрохемију

Тако Србија до децембра мора да приватизује Комерцијалну банку. Тендер је већ расписан. Како незванично сазнаје РТС, рок за достављање необавезујућих понуда истиче следеће недеље. А ко је заинтересован за Комерцијалну банку сазнаћемо 10. септембра, за када је заказано отварајуће необавезујућих понуда.

Касни се са тендером за Петрохемију, али и за Ласту, која ће такође морати да се приватизује. И компанија Тоза Марковић, која је у власништву Србијагаса, биће на распродаји.

– У неким сегментима су констатовани одређени помаци у погледу приватизације или реструктурирања, а то су ‘РТБ Бор’, ‘Железара’, ‘Галеника’… Али постоји и даље релативно значајан портфолио предузећа, која можда тренутно нису толико проблематична, али која у случају неког значајнијег поремећаја или стреса, могу поново да представљају извор нестабилности, или финасијски ризик по буџет – сматра Ранђеловић.

Када је о формулама реч, извештај ММФ-а открива како ће се повећавати пензије. На 50 одсто инфлације додаваће се 50 одсто раста зарада. То значи да ће, ако цене у једној години, на пример, порасту за два, а плате за шест одсто, пензионери моћи да се надају повећању од четири одсто.

– То је формула која је постојала и раније. Од ње се одустало само у оном тренутку када смо редуковали пензије како бисмо испунили фискалне критерујуме, уравнотежили сва иступања која смо имали у јавним финансијама. Како је то сада завршено враћамо се на формулу коју смо имали. Да се усклађујемо пола са растом потрошачких цена, пола са растом зарада – подсећа Николић.

Наводи се и да ће примена такозване швајцарске формуле почети у првој половини следеће године. Остало је још да се тачно прецизира ког датума у години пензионери могу да се надају повишици. Пре кризе 2008. године, пензије су се, на пример, повећавале два пута годишње: у априлу и октобру.

Таква промена би представљала позитивну измену у односу на досадашњу праксу, сматра Саша Ранђеловић. У последњих пар година, ми имамо политику дискреционмог повећања пензија, сходно стању у буџету или политичким циклусима, додаје.

– Готово све евроспке земље имају неку врсту правила како ће се пензије сваке године повећавати. У великом броју земаља је то швајцарска формула, али готово да не можете наћи уређену европску земљу где се пензије повећавају дискреционо, на бази утисака или политичких циклуса – наводи Ранђеловић.

Буџет импресиван, одлив мозгова депресиван

У овом извештају ММФ скенира и економску ситуацију у Србији. Па се тако наводи да је велики напредак направљен када је реч о буџету, а смањење удела ненаплативих кредита описује се као импресивно.

– Као што сте видели, похвале су на све стране за монетарну и фисклану политику, за владу генерално. Наравно, ту постоје отворена питања на који начин подићи структрурне факторе који би требало да убрзају раст наше економије, јер то није на задовољавајућем ниовоу. Фонд цени да би већ од наредне године требало да подигнемо раст на четири одсто, што би било врло задовољавајуће – каже Николић.

Из извештаја се види се да је Србија земља у коју страни инвеститори радо долазе, али и да становништво одавде све чешће одлази. Зато по први пут у свом извештају ММФ сугерише влади да донесе пакет мера којим ће зауставити одлив.

ртс.рс, Вестионлине

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Струја поскупљује до краја године? 11

Струја поскупљује до краја године?

Струја у Србији неће поскупети до краја године, иако ће представници ММФ и током ове …

Србија: Чувајте се друмских разбојника! 12

Србија: Чувајте се друмских разбојника!

Протеклих месеци аустријском ауто-мото клубу ОеАМТЦ пријављен је повећан број пријава превара возача на путевима …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *