Србија и српски народ против себе, поред НАТО, САД и ЕУ, имају и садашњу власт која предњачи у гажењу националних и државотворних интереса

Испада да Србија и српски народ против себе, поред НАТО, САД и ЕУ, имају и садашњу власт која предњачи у гажењу националних и државотворних интереса

Од доласка на власт 2012. године када је Српска напредна странка (СНС)  формирала са СПС Владу Србије и председник Србије постао Томислав Николић, а потпредседник владе Александар Вучић ова партија, а посебно Вучић, бавила се питањем решавања положаја и статуса Косова и Метохије.

Покушавао је Николић да о томе нешто каже, напише и јавно објави неке резолуције, декларације, предлоге и програме, али га је у томе сваки пут ефикасно и брзо омео Вучић, јер је преузео кормило партије a потом и Владе Србије. Па је тако наглашавано да Т. Николић прекорачује овлашћења кад се на било који начин бави Косметом – јер је то, по Вучићу, изричит посао и надлежност Владе Србије.

Било је јасно да се ставови Николића и Вучића увелико разликују кад је у питању став о положају и статусу Косова и Метохије. И друго, било је јасно да Влада Србије нема никакву политичку платформу или програм шта и како да предузима око своје покрајине.

Самовољно противуставно деловање

Тако је Николић и сав његов утицај као председника Србије елегантно елиминисан већ у другој години владавине СНС, и од почетка 2014. године он је постао протоколарна фигура, без икаквог значајнијег политичког утицаја и у СНС и у политичком животу Србије. Николић је уствари био маргинализован, политички мртав.

Вучић је у то доба интензивирао Бриселске преговоре и испуњавао без поговора све налоге које су од Србије тражиле главне земље ЕУ, представница и посредник у преговорима Ф. Могерини, и Ангела Меркел, најјача политичка личност ЕУ. Све зарад сулудог, утопијског пута Србије ка ЕУ.

Кад је испунио све тражене налоге и послове које су наметале ЕУ, уз снажну подршку САД и Немачке, а у интересу квази државе Косово настао је проблем, јер Шиптари нису хтели ни по коју цену да испуне једино што су потписали и договорили у Бриселском споразуму: стварање Заједнице српских општина (ЗСО).

И тако је Бриселски споразум једнострано испуњен од стране власти Србије, а од Шиптара су почели да стижу и нови захтеви за формирање Војске Косова; па брисање граница са Албанијом; и на крају, у знак освете што нису примљени у Интерпол, и што неке земље повлаче признање „државе Косова“ уведене су таксе од 100 одсто на сву робу из Србије и БиХ.

У овој бесној и љутитој антисрпској кампањи Шиптара главни захтев је остао да Србија призна независност Косова и Метохије и омогући му пријем у међународне организације, посебно у УН.

Столица у УН стални главни циљ сепаратистичке власти у Приштини

Треба нагласити да су све ове поступке, радње и конкретне политичке акције лажних приштинских власти снажно и стално подржавале САД, главни ментор Приштине, а уз њих, како се сада показало, и власти и владе В. Британије и Немачке.

У овом вишегодишњем замлаћивању Србије некаквим извесним путем ка ЕУ, уколико уреди односе са суседном Приштином, у Србији нико не зна ни данас на којим основама је председник Србије водио и води преговоре са ЕУ, САД и представницима квази државе Косово.

Колико се зна, Србија као држава нема никакву платформу о преговорима поводом Косова и Метохије коју би предложила Влада Србије, председник Србије или парламент Србије, а који би био усвојен као званични државни документ!

Јово Вукелић

Ниједан сличан државни документ или пројекат по том питању не постоји и није јасно с којим правом и на основу којих овлашћења председник Србије води међународне преговоре у Бриселу и преговора са Шиптарима из Приштине.

Ни Скупштина ни Влада Србије га нису овластиле да преговора у име Србије, бар то јавности није познато, а он по Уставу на то нема право.

А толико пута је раније на то и сам упозоравао и „лупао шамаре“ Т. Николићу, док није постао апсолутни господар…

Оваквим начином бављења овим важним државним и националним питањем Вучић до сада није постигао ама баш ништа позитивно ни добро по Србију и Србе. А показао је самовољу и безакоње.

Зашто он, као председник Србије, ради на незаконит и неуставан начин то само он зна, али у сваком случају крши демократске процедуре и правила која подразумевају јавну расправу у парламенту о овако важном питању. Вучић неуставно преговора и о делу територије Србије, најављује трговину територијом сопствене земље чији интегритет је дужан да штити и за шта се заклео и под кривичном и моралном одговорношћу. Он самовољно одлучује и пресуђује без изјашњавања и Владе и Скупштине Србије о овом проблему.

Вучић не полаже рачун грађанима за политику коју спроводи о Космету

Он до сада није поднео никакав извештај Влади или Скупштини о томе шта годинама преговора поводом Косова и Метохије и с којим циљем води те разговоре!? То је посебна дрскост и израз апсолутистичке владавине са функције председника, која му не даје таква овлашћења.

Он је на полагање рачуна обавезан по сваком од неколико кључних политичких и државних правила и основних закона и по Уставу Србије.

На то га обавезује и функција на којој се налази, јер би требало да представља грађане Србије и да им полаже рачуна за своје деловање и поступке.

На основу досадашњег деловања не може се ништа друго закључити до тога да он замајава грађане Србије и води унапред изгубљену битку. Изгледа као да је много тога билатерално договорио са својим менторима из Европе и Америке, али да је део ствари који је уписан међу обавезама шиптарске стране избрисан. Тачније обавезе Шиптара нису испуњене, а он је у име Србије испунио све што су странци оличени у САД, НАТО и ЕУ тражили.

Изгледа да су га наводни пријатељи из Европе (Немачка и други), како их је он сам квалификовао, издали и преварили, па он то сада признаје и каже да се чуди, разочаран је и изненађен. А могуће је да и у томе, по обичају, само глумата.

Вучићево деловање на штету интереса Србије

Уместо да предложи Влади и парламенту документ о државној стратегији Србије и на дневни ред међународних преговора постави питање државне имовине Србије и приватне имовине Срба на Косову и Метохији, која вреди стотине милиона евра; уместо да тражи одлуку о укидању Војске Косова која је потпуно незаконита; уместо да тражи увођење у будуће разговоре Русије; да захтева поштовање и спровођење Резолуције УН 1244, оснивање ЗСО, он сваки дан кукумавчи, рида, плаче о укидању такси, које су заиста најмање важне у низу уставних, државних и националних питања које смо истакли.

Вучић се по сваку цену упиње, грчи да „заврши“ причу о Космету, да проблем брзо „реши“ . Нико га на то не тера, нити га је ико овластио, али он сам је, онако препаметан, умислио да он то може, можда и зато што је западним међународним факторима нешто обећао, тим својим вајним и лажним пријатељима са Запада као што су Немачка (Меркел), Француска (Макрон), Британија (Меј), а вероватно и челницима САД.

И још је почео да шири причу о некаквом разграничењу српске земље (територије) са српском земљом?! Нико, у Србији не зна о чему се ту ради! А требало би да знају први Срби шта то њихово предаје, продаје и тргује вајни председник сасвим неовлашћено и супротно Уставу Србије?!

Уз сву ову дугу и мучну невољу са штеточинским деловањем Вучића грађани Србије имају проблем и са неодлучном опозицијом. Она нити шта предлаже, а на све Вучићеве брљотине касно, млако или неадекватно реагује. Као да чека да он до краја забрља па да га нападну што је баш тако учинио.

Уместо да трајно напусте парламент у знак протеста, јер се о виталном државном и националном питању не расправља годинама у парламенту, и уз то, председник Србије делује антиуставно – опозиција, овако разједињена, делом омогућава апсолутисти и диктатору Вучићу да ради ово што ради.

На крају, и Српска академија наука и уметности (САНУ) се понаша незаинтересовано, као нека туђа и неутрална институција, а решава се судбоносно питање државе Србије и дела њене територије. Више се у ова питања мешају Уједињене Нације (иако од Србије развлашћене), него САНУ! Тужно али истинито.

И деловање Српске православне цркве (СПЦ) као да је нечим спутано, ограничено кад је Космет у питању. Оно се своди само на реаговање да је СПЦ против поделе и против предавања целог Косова и Метохије у руке туђина. Значајније и јасније, конкретне иницијативе, или пројекта, бар званично, из СПЦ нема чак и кад је у питању заштита православних светиња на КиМ и њен сопствени положај. Ако Синод чека да им и то „среди“ Вучић, биће то врло нереално очекивање.

Србију због свега наведеног не очекују никакве добре опције у решавању питања Косова и Метохије, јер власти немају никакву прокламовану званичну политику и јасне принципе којом би могле да бране у преговорима положај Космета у саставу Србије и за коју би могла да траже подршку у међународној јавности и у великом делу света који је наклоњен Србији (Русија, Кина, Шпанија, Румунија, Словачка…).

Једноставно, оваква политика председника Србије је погибељна за грађане и државу. Испада да Србија и српски народ против себе, поред НАТО, САД, и ЕУ имају и садашњу српску власт која предњачи у гажењу српских националних и државотворних интереса.

Јово Вукелић

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 14. 3. 2019)

Карикатура: Горан Шћекић (Извор: Између сна и јаве)