Економија

Србија: Инфлација обезвређује повишице у јавном сектору

Ако раст цена буде 7,5 одсто у првом тромесечју 2022, а можда ће бити и више, повећање зарада ће у реалном изразу бити блиско нули или чак негативно, каже проф. Љубомир Маџар

Запослени у здравству, социјалним службама и војсци добиће повећање плата од осам одсто, док осталима у јавном сектору од 1. јануара следује увећање од седам одсто. Али постоји опасност да раст цена, односно инфлација умањи и обезвреди ову повишицу. На основу водећег композитног индикатора потрошачких цена (ИПЦ), у четвртом тромесечју ове године у Србији се 2021. очекује међугодишњи раст цена од око 7,3 одсто, а у првом тромесечју 2022. од око 7,5 одсто, објавио је јуче Републички завод за статистику у својој публикацији „Трендови” за трећи квартал ове године.

Раст укупних потрошачких цена у последња три месеца 2021. превасходно ће бити условљен растом цене хране и безалкохолних пића, горива и цене електричне енергије за домаћинства, преноси Бета. Када је реч о првом тромесечју следеће године, раст потрошачких цена биће „предоминантно дефинисан” растом цене хране, горива и дувана.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, каже да од процента повећања плата треба одузети проценат повећања цена и видети колико је реално увећање зарада.

– Ако раст цена буде 7,5 одсто у првом тромесечју 2022, а можда ће бити и више, повећање зарада ће у реалном изразу бити блиско нули или чак негативно. То значи да би се реалне плате смањиле што и није никакво изненађење јер смо погођени пандемијом. Она сигурно не доприноси повећању производње и порасту стандарда. Не би требало нико да се изненади ако дође до смањења реалних доходака, јер смо настрадали због пандемије – наводи Маџар.

Наглашава да би без овог увећања плата од седам и осам одсто, та разлика била већа, односно реални пад био би још виши.

– Ми не знамо колико ће се повећати реални бруто домаћи производ. Биће мањи него што се власти надају, па би могло да се деси да је повећање плата и ако је негативно у реалном изразу ипак веће од реалног повећања бруто домаћег производа. Другим речима, БДП може да се смањи више него што ће се смањити плате, а то би значило веће оптерећење производње издацима на зараде и то не би ваљало. Погодило би нашу конкурентност и акумулативну способност да формирамо штедњу. Негативно би се одразило на инвестиције. Привреда у којој су плате испред домаћег бруто производа не пише себи добру будућност – објашњава Маџар.

Основна плата лекара специјалисте од Нове године износиће око 119.000 динара, медицинске сестре од 54.000 до 70.000, а плата наставника почетника око 66.000. Просечна плата службеника у државној администрацији биће око 84.251 динар, а у локалној администрацији око 64.200

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, такође потврђује да ће повећање плата у јавном сектору појести инфлација.

– Ја радим у јавном сектору и ако мене питате ако нам повећају плате мање ћемо имати штете. Још не знамо прецизно колика ће бити инфлација. Ми је држимо под контролом. Али може да нам се деси да се опасно заврти круг због светске инфлације. Ми делимо судбину света. Уопште нисам оптимиста да ће свет моћи да прође без прилично високе стопе инфлације – каже Савић.

Основна плата лекара специјалисте од Нове године износиће око 119.000 динара, медицинске сестре од 54.000 до 70.000, а плата наставника почетника око 66.000. Просечна плата службеника у државној администрацији биће око 84.251 динар, а у локалној администрацији око 64.200.

Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, напомиње да је повећање плата увек добродошло, али је недовољно с обзиром на то да су тренутна примања просветних радника испод републичког просека. Према подацима Републичког завода за статистику просечна плата у Србији је у септембру ове године износила 65.218 динара, а у јавном сектору је била 72.234 динара.

– Инфлација би могла да поједе ово повећање, мада смо ми годинама уназад на истом. Почетничка плата наставника је око 62.000 динара, што значи да ће са увећањем бити око 66.000 динара. На то иду давања за старешинство и године стажа, али опет остајемо да се вртимо око републичког просека. Разочарани смо што је дошло до одлагања увођења платних разреда за 2025. Са државом смо потписали споразум о решавању спорних питања и требало је закон да ступи на снагу још 2016. Пошто нема платних разреда ми се враћамо на секторско повећање зарада – каже Јанковићева.

Маријана Авакумовић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!