fbpx

Србија једна од оних земаља које одавно имају своју „дубоку државу“ – тамног двојника који све време ровари управо против српског народа и његове Цркве

4.7
(31)

Пре нешто више од деценије, један пријатељ (тадашњи ђакон жичке епархије) ми је рекао да је дошло време да се оснује Удружење за заштиту права Срба у Србији. Знајући да је тај протођакон не само духован, већ и духовит човек, његову изјаву сам схватио као симпатичну досетку, помало у контексту ситуације кроз коју смо заједно прошли на пољу одбране права на електронску приватност у то време. Ових дана ми се, међутим, његова реченица непрестано враћа у сећање, због ситуације у којој су de facto и de jure угрожена права православних Срба у Србији, и то када је реч о централној тачки нашег духовног идентитета: Светој Литургији.

Хајде за почетак да размотримо чија су све права у довољној мери заштићена у периоду проглашеног ванредног стања у Србији током пандемије. Имали смо прилике да читамо о томе у бурним расправама на интернету. Повод су биле слике гужви по супермаркетима, у којима купци нити носе заштитне маске нити држе препоручену просторну дистанцу нити се, пак, придржавају броја људи у затвореном простору. Потрошачка права су (и поред очигледног кршења мера и препорука) ипак у довољној мери уважена  да су којим случајем угрожена, претпостављам да би се огласило неко релевантно потрошачко удружење да их брани. Исто тако, заштићена су и права кућних љубимаца, који имају свој термин за шетњу у току полицијског часа. Када би права животиња била угрожена, несумњиво би се огласило удружење грађана које се бави њиховом заштитом (успут, да приупитам, можда неко зна: да ли постоји и неко удружење за заштиту од животиња, будући да је једног мог сабрата-свештеника већ два пута на парохији ујео нечији пас?). Но када је реч о угроженом верском праву православних Срба да у току полицијског часа недељом – а особито на Васкрс – дођу до својих храмова (уз поштовање свих утврђених мера заштите и прописâ), ту већ не постоји удружење које би по природи ствари устало у њихову одбрану.

Са друге стране, реаговали су архијереји, свештеници, монаси, верници… што је било сасвим очекивано. И гле чуда: неки од њих су се убрзо нашли на „рафалној паљби“ зато што се доследно боре за права православних хришћана. У нападу на њих су се посебно истакли такозвани „независни“ медији и на њима пожељни интелектуалци и живописни политички делатници. Овде, међутим, треба нешто одмах разјаснити: независни медији не постоје, ма како они сами себе карактерисали. Без детаљног улажења у домен медијске теорије, свакоме ко иоле мисли својом главом је јасно да постоје макар четири основна фактора који утичу на медије (узимамо у обзир пре свега радио и телевизију) и њихово извештавање. То су: 1) политички притисак (који је изражен углавном код ауторитарних режима), 2) структура капитала (због чега медијске куће готово редовно извештавају конвергентно интересима капитала на коме почивају), 3) оглашивачи (у зависности од тога колико одређени медиј зависи од плаћених реклама) и 4) уредништво (са својим ставовима и светоназором, према којима се бирају пожељне теме и саговорници). Било да наведене факторе узмемо све заједно или појединачно, ствар је јасна: независни медији су илузија за наивне медијске конзументе. Ако то већ знамо, који од четири наведена утицаја је био пресудан да српски назови-независни медији и њихови трабанти ових дана готово оркестрирано ударе по СПЦ? То ће, можда, открити време пред нама – оно што је већ сада евидентно јесте да су највише напада претрпела неколицина архијерејâ и свештеникâ, а да је најинтензивнији удар био усмерен на једног човека: епископа бачког.

Зашто баш на њега? Одговор је једноставан: због чврстог става у погледу највеће хришћанске светиње, Светог Причешћа. Узевши у обзир да је – поред српског патријарха и митрополита црногорско-приморског – реч о једном од најугледнијих архијереја Цркве и, уједно, портпаролу Светог Архијерејског Синода, сасвим је јасно откуда то да се последњих седмица управо на његовом лику константно црта медијска мета. Последње саопштење епархије бачке, у коме се констатује да је апел Синода одбијен, и истовремено најављује да ће се у храмовима служба служити тако што ће они бити отворени, је квази-независним медијима дало повода за нове „опсервације“. Притом, ниједан од тих медија се није позабавио чињеницом да се управо у Војводини (по којој су углавном протеклих седмица ишли да снимају причешћивање верникâ испред храмова) у овом тренутку, према званичним извештајима, епидемија практично гаси! Како год, једно је сигурно: ова криза је допринела да свако у српском друштву (и у Цркви) покаже „свој траг“.

Халабука која је из једног дела јавне сфере тренутно усмерена према СПЦ треба да нас учини свеснијим једне веома важне ствари, коју ваља имати на уму и онда када, уз Божију помоћ, прође искушење пандемије. Наиме, мора нам коначно бити јасно да је Србија једна од оних земаља које одавно имају своју „дубоку државу“ – тамног двојника који све време ровари управо против српског народа и његове Цркве. У питању је, суштински гледано, вредносна наследница система инсталираног у Србији после Другог светског рата, која свој утицај не дистрибуира пирамидално и видљиво, путем прецизно структуриране хијерархије моћи (као што су то радили комунисти), већ дифузно, капиларно, и донекле невидљиво, путем расуте хетерогене мреже која функционише невезано од политичког режима који је на власти. Владајући режими се, дакле, мењају, али поменута идеолошка мрежа је константа и она је нетрпељива према сваком човеку који се бори за интересе Срба и Српске Православне Цркве (одатле њено блиско „сродство“ са комунистима).

О овом феномену сам нешто више почео да размишљам пре пет година, када сам позван да будем учесник на Конгресу српских психологâ на Златибору. На сесији која се тицала манипулативних психолошких техника верских секти, појавио се у публици један познати учесник домаће политичке сцене, заједно са својим присталицама, и покушао да наметне идеју изједначавања правâ СПЦ са правима разних секти и култова који постоје у Србији (нисам ових дана чуо тог политичара да је реаговао на чињеницу да кућни љубимци у одређеним ситуацијама имају већа права од верникâ СПЦ). Наравно да нисам одолео да (у одмереном и академском тону) одговорим тој групи острашћених критичара, која се јако изненадила када је видела да је неки православни свештеник такође присутан у публици (откуда сад па то?). Било како било, када је бурна дебата завршена, пришао сам једној од особа која је износила критику СПЦ, да бисмо у неформалном и опуштенијем разговору наставили започету тему. Запрепастио сам се када ми је готово моментално одговорила да је та тема у ствари и не занима јер она заправо „презире Цркву“! Када сам нешто касније сазнао на ком се положају дотична особа налази у једној општинској управи, питао сам се: како уопште Црква опстаје у градовима у којима делују тако „непристрасни“ службеници?

Но нека их свих заједно, нека испуне „меру отаца“ (уп. Мт 23, 32) који су им претходили. Речима Светог старца Вукашина из Клепаца: само нека раде свој посао. Прошло је време комуниста, а Црква је о(п)стала – проћи ће једног дана и време криптокомуниста, а Црква ће о(п)стати.

А док та смутна времена не прођу, није лоша идеја да неко ипак оснује поменуто Удружење за заштиту права Срба у Србији

Велики Четвртак, лета Господњег 2020.

Свештеник Оливер Суботић

Поуке.org

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

СРБИЈА ПОНОВО УВОДИ КАРАНТИН! За Београд полицијски час већ од викенда?!

4.3 (4) „Полиција ће у сарадњи са санитарном инспекцијом поново контролисати да ли заражени пацијенти …

Укинут редовни авиосаобраћај између Грчке и Србије

0 (0) АТИНА – Од данас 7. јула па све до 15. јула у 23:59 …

5 Коментара

  1. To će biti jedino udruženje (stranka) u koju bi se rado učlanila.

  2. Србија и Срби пре свега и пре свих!

  3. do skoro ne cuh; za ,,duboku drzavu,, a doziveh duboke starosti, za ono ,,sta ima,, a niko nista nema, /sem odabranih/, ne znadoh da se umesto stadiona prave logori a aerodromi u bespucima, kome drugom nego nato fasistima. da kasalj leci veterinar, da se genocidni zlikovac dekorise ordenom svetoga, et cetera, et cetera.
    da o staroslovenskom jeziku na internetu ni slova, al bukvi i medjeda, magaraca i zmija i azdaja iz dalmatinskih predela kolko ti volja.
    a bre i za NEMANJICA imasmo i arhitekte, i freskopisce i knjizevnike, pa ko uporedjiva vide da to bi kultura velika a danas od nikoga i nicega, bez porekla, golje, nistaka i karaguza samo pustos, najezda pogana i barbara, lopuza i copor maloumnih doktora.
    a onda i ovi ,,nasi,, bucu, njacu i kokodacu, tudjinu sluze, sve samo sami doktor, a nomad me poseti i jedan cigo koji se predstavi ko americki kardiolog.
    dal kukati il se smejati, muda mrsiti il prostim narodnim jezikom stvar objasniti, vise ne znam.
    od zloce, zla oca i jos gore matere, zlice i zlikovca mema mira ni leba; taj naucio da uzima, otima i pljacka, knjige ne cita jer slova ne zna a kako bi i sta zapamtio kad mozga nema.
    da je stvar ozbiljna dovoljno je pratiti ponasanje ludih akademika.
    eto ni ja nisam neka cvecka; knjizevik nikakav, ni advokat ni filozof internetski al me rane roda moga bole.
    da mi daju ovi sto milione ko alajbegovu slamu rasturaju, jedan milion takvu bi im slavu obezbedio da budu pominjani dok je imena Srbskog pomena, al jok kako doslo tako i otislo a ime pogano ostaje dozivotno a mozda i malo vise.
    nemos od majmuna napravit coveka, od coveka majmuni postaju.
    odok legnut u ligestul ja sam svoje uradio.

  4. Са ИНКАРНАЦИЈОМ САТАНЕ у врху србске државе, а и следбеником овакве јереси у врху србске цркве, па зар је за очекивати да буде боље, не само за Србе, него и за сваког становника Србије.
    Узмимо се у памет браћо Срби, време је одавно за генерално чишћење и ДЕРАТИЗАЦИЈУ државе Србије.
    Христос Васкресе и нека нам је господ Бог у помоћи да истребимо нашу Србију од ПОГАНШТИНЕ !

  5. Доктор са Чубуре

    ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Са жељом да дух нашег народа искористи ове дане истинске победе живота над смрћу и као Феникс из ватре поново полети у висине које заслужује, свима вама и вашим породицама желим све најбоље.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *