Према извештају Светског економског форума (СЕФ) за 2012. годину, Србија је рангирана на 95. позицији на листи глобалне конкурентности која обухвата 144 земље, што је иста позиција као и лане, објавила је јуче Фондација за развој економске науке (ФРЕН).
Србија је у 2012. имала вредност Индекса глобалне конкурентности (ИГК) од 3,87. То је у односу на претходну годину готово занемарљив пад од 0,01, који није довео до померања ранга Србије.
Ако се има у виду да је листа земаља проширена у односу на претходну годину, укотвљеност Србије на 95. позицији и поред минорног пада вредности ИГК може се сматрати стагнацијом на достигнутом нивоу конкурентности, а нипошто назадовањем, наведено је у анализи ФРЕН-а, партнерског института СЕФ-а.
Историјски посматрано, највећу вредност ИГК од 3,90 Србија је остварила уочи првог таласа кризе 2008, да би већ наредне, 2009. године, вредност ИГК приметно опала на 3,77. Опадање вредности ИГК компатибилно је са чињеницом да је конкурентност привреде опала услед негативних очекивања привредника погођених првим јаким таласом кризе светских размера. При томе, требало би имати у виду да су очекивања привредника кључна за формирање ИГК, наведено је у анализи.
Укратко, разлог томе лежи у чињеници да се значајан део вредности индекса формира на основу резултата анкете коју попуњава „топ менаџмент“ анкетираних предузећа.
Превелика осцилирања у вредности индекса, а последично и осцилирања на ранг листи свакако нису карактеристика Србије. Након благих пораста вредности ИГК у 2010. и 2011. години, 2012. бисмо могли назвати, као што је већ наведено, стагнантном када је конкурентност у питању.
Позитивно је то што национална конкурентност није угрожена у изборној години у којој би се то могло очекивати (као што се на пример догодило Грчкој), јер се анкета спроводила у време предизборне кампање, где се по правилу могу очекивати значајније осцилације у очекивањима испитаника.
У Србији је у домену макреоекономског окружења, забележен значајан пад у односу на извештај из претходне године, пре свега због продубљивања инфлације, буџетског дефицита, али и укупне задужености државе у односу на величину бруто домаћег производа закључно са крајем 2011.
Лош резултат из макроекономског домена надокнађује се у највећој мери значајним напретком на стубу конкурентности који мери технолошку оспособљеност земље, где се посебно истичу напреци остварени у домену развоја мрежа за обезбеђивање услуга мобилне телефоније и Интернета.
Од осталих релативно значајнијих промена могу се истаћи напреци на стубовима конкурентности који се односе на инфраструктуру и ефикасност тржишта рада.
Реализација пројеката путне инфраструктуре током 2011. године – изградња локалних и регионалних саобраћајница као и завршетак реконструкције и изградње важних мостова и надвожњака у Београду и на Коридору 10, битно је утицала на промену оцене стуба конкурентности који мери квалитет националне инфраструктуре. С друге стране, повећавање флексибилности утврђивања надница, значајно смањивање трошкова отпремнина, те повећавање продуктивности рада, осетно потпомогнуто депресијацијом домаће валуте пресудно су утицали на повећање ефикасности тржишта рада. На осталих осам стубова промене се могу сматрати занемарљивим, јер се углавном примећују на другом децималном месту. Коначно, и поред минорног напретка и даље забрињава исподпросечна оцена за први стуб који мери развијеност институцијалног амбијента земље, објавила је Фондација за развој економске науке.
Е. Дн.
Ближи смо Бурундију него Швајцарској
Највећу вредност ИГК-а и прво место на листи у 2012. забележила је Швајцарска, док је најнижу вредност имао Бурунди, који је на последњем, 144. месту.
Евидентно је да у 2012. од земаља у окружењу једино Грчка бележи незнатно лошији резултат у односу на Србију, па се налази на 96. месту СЕФ-ове листе, тик иза Србије. Други екстремни пример је Босна и Херцеговина, где се може приметити да је конкурентност у року од годину дана унапређена за 12 позиција, што је ту земљу сврстало на листи СЕФ-а испред Србије, први пут од почетка мерења и објављивања ИГК. И друге земље у окружењу, као што су Албанија, Хрватска, Мађарска, Македонија, Црна Гора, Румунија, налазе се испред Србије.
Дневник
