Више од милион људи у Србији нема основну школу, први смо у Европи по броју функционално неписмених.
Друга земља у свету по егзодусу мозгова и онда нам неко прича да се не враћамо у прошлост, а ту прошлост нам је довео у садашњост, рекао је социолог Ратко Божовић у дискусији Дебатног клуба “Шта нам је у глави”.
Божовић је истакао да је проблем Србије што сви иду за вођом, а не за законом и да је успостављен ауторитарни менталитет.
Ми припадамо мањини која је на маргини, јавно мњење је без дијалога. Имамо проблем што нема слободе, а без слободе нема истине. Живимо у таквој лажоманији да нам се истина чини као нешто нестварно, рекао је Божовић.
Економиста Миодраг Зец оценио је да су друштва која су успоставила континуитет и изградила алогоритме друштвеног живота успешна и владају цивилизацијом.
То је пример Кине. Да ли је цар или Си Ђинпинг, то је мандарински систем. Ми Срби, рекао је Зец, се боримо против континуитета и сваки наши избори воде се паролама “промене, промене”.
Ниси решио основну дилему – револуција или право. Руси воле ауторитаран систем и имају Путина, а у Кини није наслеђивање, али је дрил ЦК. Друго питање на који ниси одговорио је да ли хоћеш тржишну економију или не, рекао је Зец.
То је као да уђеш у продавницу да купиш ципеле, али ниси сигуран да ли би можда и папуче, па звераш около и изабереш шта је јефтиније, рекао је Зец.
Континуитет је добар ако знаш правац, али Србија лута, рекао је он.
Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић оценио је да је Србија подељена “на острва која се међусобно не додирују” и између којих нема дијалога.
Костић сматра да би улога институција требало да буде у успостављању дијалога, што је учинила и Академија.
Онда су рекли да је САНУ отворила врата за “другу Србију”. Каква је то прва, а каква друга, упитао је Костић.
Зоран Гавриловић из Бироа за истраживање друштвених истраживања (БИРОДИ) рекао је да је та организација радила истраживања аномија, односно осећаја бесперпективности, са професорима универзитета, судијама и тужиоцима и грађанством.
У Србији је изражен тај осећај бесперспективности, рекао је Гавриловић.
Аномичност је нарочито изражена код младих, рекао је Гавриловић и навео пример да 75 одсто испитаника сматра да се не зна ко говори истину у овој земљи, ас а тим ставом се слаже чак 91 одсто младих од 18 до 29 година.
На питање о будућности живота у Србији, оптимистичан став има 47 одсто испитаника, али само сваки трећи од 18 до 29 година, рекао је Гавриловић.
Оно што нас је “потопило” јесте одговор једне ученице средње школе у Бору “зашто бисмо се борили против корупције у земљи у којој не желимо да живимо”, навео је Гавриловић.
Новинар Ђорђе Влајић рекао је да је удружење Дебатни клуб основано како би се надоместио недостатак отворене јавне дебате и критичке расправе.
Директорка Фондације за отворено друштво Јадранка Јелинчић рекла је да су подржали Дебатни клуб јер се и Србија и свет суочавају са нечим што се назива “сужење јавног простора” за друштвене актере.
У Србији у протекле две-три године то прогресивно напредује, што се види кроз различите индикаторе – слободу медија, колико јесте или није неки јавни простор, трг, улица или дом културе доступан сваком грађанину, рекла је Јелинчић.
ФоНет
фото: Јужне вести
