fbpx
Насловна / Србија / Економија / Србија: Ризик од сиромаштва враћен на ниво из 2012. године

Србија: Ризик од сиромаштва враћен на ниво из 2012. године

У ризику од сиромаштва је 24,3 одсто људи у Србији, показала је Анкета о приходима и условима живота (СИЛЦ) коју је Републички завод за статистику урадио шести пут.

Стопа ризика од сиромаштва (која не значи да толико износи сиромаштво) је према подацима РЗС-а смањена у односу на прошлу годину (када је анкета рађена) за 1,4 процентни поен, али се тек вратила на ниво из 2012. и 2013. године. Овај релативни показатељ сиромаштва је стално растао до 2015. године када је достигао максималних 26,7 одсто, да би од тада кренуло смањење до последњих 24,3 одсто.

Јелена Жарковић, професорка на Економском факултету у Београду, као два главна разлога за смањење ризика од сиромаштва последње две године види прогресивност у смањењу плата и пензија и смањење незапослености.

„Kада су донете мере штедње у њима је била садржана прогресивност. У фискалној консолидацији нису смањиване плате у јавном сектору и пензије испод 25.000 динара. Други разлог је нова запосленост која се приказује последњих година. Такође, томе доприноси и квалитет те запослености. Наиме, ради се мање квалитетним пословима, али за те људе је и то боље од незапослености“, објашњава Жарковић додајући да је Србија годинама уназад имала највиши ризик стопе сиромаштва у Европи.

Јелена Жарковић каже да код нас пензије највише утичу на смањење сиромаштва, али опет мање него у ЕУ. Разлог је што код нас постоји контигент старих људи који не примају пензије, а то су најчешће жене на селу, пошто су углавном на мушкарце регистрована пољопривредна домаћинства.

Она истиче и да новчана социјална помоћ добро циља сиромашне, али је јако мала, свега 0,3 одсто БДП-а.

И даље Србија има стопу ризика од сиромаштва већу од свих земаља ЕУ према јуче објављеним подацима Еуростата. Просечан ризик од сиромаштва у ЕУ у 2018. години био је 16,6 одсто, али најближи нама били су Румуни са 23,5 одсто, Летонија са 23,3 одсто, Литванија са 22,9 одсто и Бугарска са 22 одсто. Занимљиво да су земље са најнижим стопом ризика од сиромаштва биле источноевропске, Чешка са 9,6 одсто и Словачка са 12,4 одсто уз Финску са 12 одсто.

Други показатељ који даје СИЛЦ анкета је стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености. Ово је ригорознији критеријум и по њему се 34,3 одсто људи у Србији налази у овом ризику. Просек ЕУ у 2018. био је 21,7 одсто, а највећи ризик имала је Бугарска са 32,8 одсто.

Још један критеријум је материјална ускраћеност коју трпи 30,4 одсто људи у Србији. Материјално ускраћени су они који испуњавају четири од девет критеријума.

Рецимо 52 одсто људи у Србији не може да приушти једнонедељни одмор ван куће, али је можда још поразнији податак да 19 одсто грађана не може да приушти месо или рибу на столу сваки други дан. Скоро 40 одсто не може да приушти неочекивани трошак од 10.000 динара, а 10 одсто грађана не може да плати адекватно загревање стана. На крају ту је и стопа субјективног сиромаштва или другим речима могућност домаћинства да састави крај с крајем. Ако грађане питате велика већина мучи муку да преживи сваки месец.

Чак 23,5 домаћинстава веома тешко саставља крај с крајем, а скоро 35 одсто домаћинстава тешко то чини. Од преосталих, 36,9 одсто то чини са извесним тешкоћама. Свега 4,7 одсто то чини лако, а од тога свега 0,1 одсто веома лако. По овом показатељу највише нам је удаљена ЕУ. Наиме просек материјалне ускраћености у ЕУ је свега 5,8 одсто, а у најтежем положају су Бугари где је ускраћеност 20,8 одсто, чак 10 процентних поена мање него у Србији.

Жарко Шундерић, директор Центра за социјалну политику, истиче да су ово показатељи релативног сиромаштва. То, објашњава он, подразумева немогућност да се оствари животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме појединац живи.

Стопа ризика сиромаштва представља удео лица чији је доходак по потрошачкој јединици након социјалних трансфера нижи од 60 одсто медијане националног дохотка по домаћинству. Дати проценат медијане дохотка представља праг ризика сиромаштва. Важно је напоменути да и сам Евростат наводи да „овај индикатор не мери сиромаштво или богатство, већ низак доходак у поређењу са другим становницима дате земље, што не имплицира нужно низак животни стандард“.

Ово је посебно видљиво ако погледамо који су прагови за ризик од сиромаштва од земље до земље. У Србији је за двоје одраслих са двоје деце млађе од 14 године праг за ризик од сиромаштва је месечно примање од 34.892 динара што на годишњем нивоу у еврима износи око 3.550 евра.

Најнижи праг у ЕУ је у Бугарској – око 4.500 евра годишње, а највиши у Луксембургу, чак 50.740 евра. Другим речима, четворочлана породица у Србији која годишње приходује рецимо 4.000 евра није у ризику од сиромаштва, док луксембуршка породица са годишњим приходима од 50.000 евра јесте.

Зато, према речима Шундерића треба пратити апсолутно сиромаштво. Према извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва за 2018. годину, линија апсолутног сиромаштва износила је 12.286 динара месечно по потрошачкој јединици, а потрошњу нижу од тог износа имало је 7,1 одсто становника Србије, што значи да око пола милиона становника није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе.

„Апсолутна линија сиромаштва је дефинисана на основу линије хране, увећана за износ осталих издатака као што су одећа, обућа, становање, здравство, образовање, транспорт, рекреација, култура, остала добра и услуге. Ова линија је израчуната у 2006. години и увећана је за износ инфлације за сваку годину. Апсолутно сиромаштво се у ЕУ сматра, али и назива, екстремним видом сиромаштва, коме су у најразвијенијим европским земљама изложени само поједини сегменти популације, као на пример бескућници“, напомиње Шундерић.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија због уласка у „мали шенген“ мења свој грб и уместо банана републике постаје ПАРАДАЈЗ РЕПУБЉИК

4.6 (20) Од уласка Србије у ЕУ нема ништа и то је већ годинама свима …

Владислав Б. Сотировић: Зашто је потребна детитоизација и декомунизација Србије?

4.1 (9) Титови партизани се у току читавог рата нису ни борили против страног окупатора, …

4 Коментара

  1. Svašta! Murat-minhauzen laži! U Srbiji se nikad nije živelo teže, stanovništvo nikad nije bilo siromašnije. Srbija je gladna. I to traje već godinama. Osim toga Srbija je i otrovana, opljačkana, ojadjena otimačinom dece i imovine. Srbija je trenutno najnesrećnija zemlja na planeti. Sve ovakve procene su predizborna propaganda.

  2. 2012 godine, kada je Srbiju uzjahala pošast zvana SNS, nije postojala ni naznaka siromaštva koje danas doživljavaju stanovnici ove zapadne kolonije. I ko će objaviti ovakvu laž ako neće Republički zavod za statistiku, na čijem je čelu Miladin Kovačević, glavni štimer rezultata na republičkim izborima kojima su Pokretu Dveri besomučno pokradeni glasovi i dati SNS, SPS i SRS, a tek na intervenciju predstavnika svih opozicinih stranaka i podršku bivšeg ambasadora SAD Kajla Skota, koji je veoma dobro znao za krađu, Dveri su prešle izborni cenzus za samo jedan glas. Danas su Dveri praktično ugašene, posle najave Aleksandra Vučića iz Vašingtona, jer im je režim sa računa skinuo sva sredstva koja su dobijale iz republičkog budžeta. Te proklete 2012 godine u Srbiji nije bilo ni jednog građanina koji je poput kofera izbačen iz sopstvenog doma zbog beznačajnog iznosa duga, dok danas broj takvih građana premašuje 3.500. Njihove domove prodali su, na nameštenim licitacijama, javni izvršitelji budzašto svojim rođacima i prijateljima, a oni se enormno obogatili, poput javnih beležnika kojima su u nadležnost preneti poslovi koje je su po višestruko nižoj tarifi obavljali sudovi, koji danas ne rade ništa osim što dosuđuju sporove u korist onih koji otimaju tuđu imovinu. Te 2012 godine moja penzija je iznosila 500 evra, a danas iznosi nešto malo više od 300 evra , a sve dažbine su otišle nebu pod oblake, tako da mi polovina iznosa penzije ode na plaćanje računa. Sve to uz veštački zakovan kurs dinara u odnosu na evro, koji je doveo domaće izvoznike na prosjački štap i omogućio uvoznicima otpada iz EU enormno bogaćenje. Umalo da zaboravim da mi je ovaj režim, a ne onaj čju su politiku 2012. godine nasledili i sprovode na najgori mogući način, protivustavnim Zakonom o privremenom uređenju načina isplate penzija, iz džepa izvukao punih šest i po penzija. Pored izmišljenih javnih izvršitelja uvedeni su i upravnici stambenih zgrada (uglavnom članovi SNS) kojima najsiromašniji građani u Evropi, pored zarada koje ostvaruju u javnim preduzećima, uvećavaju zaradu plaćanjem naknade za njihov rad. Otkad je prase rep zavrnulo nikad do danas građani nisu plaćali naknadu za investiciono održavanje stambenih zgrada, a tekuće održavanje su sami ionako plaćali, što već sada ne mogu činiti. Za te namene već uplaćuju sredstva na račune Stambene zajednice, koje im dostavljaju upravnici stambene zgrade. Izmišljotinama kojima će vlast oteti najsiromašnijim građanima u Evropi zadnji dinar iz džepa još nema kraja, jer su već pripremili zakon po kome će svako morati plaćati „naknadu za energetsku efikasnost“, bez obzora koji energent je do sad koristio. Ko će isfinansirati tolike mini hidroelektrane, koje će zatrovai i ono malo čistih vodotokova, ako neće gladni građani ove pustahije.

    • Neka se ne izgovaraju oni koji su te 2012. glasali za SNS kako „nisu znali“… Znali su oni ili su mogli ili morali znati da će nastupiti otimačina penzija, trudničkih i porodiljskih naknada i svega ostalog što je dotle isplaćivano. Znali su jer je to radio i onaj režim u kom je aktivnu ulogu igrao veliki broj 2012. u sns presvučenih radikala. Oni su penzionerima ostali dužni najmanje 12 penzija, a trudnicama i porodiljama još više. Radnicima su kasnile plate i više godina. Doveli su nas već jednom do prosjačkog štapa, a onda, pošto smo se jedva spasli njihove pošasti, Srbi su naseli na njihovu propagandu, uhvatio ih je neki neizdrž i mnogi su poklekli i glasali ponovo za njih. I tako, uz njihovu dreku, razne izborne smicalice i podvale, kao i uz podršku iz EU, oni su su te 2012. ponovo uhvatili dizgine i krenuli da nas šibaju i mamuzaju. Što šibaju i mamuzaju one koji su glasali za njih, to me baš briga, to je normalno i očekivano, ali što šibaju i mamuzaju one kao ja, koji NIKAD, ali NIKAD nisu, niti bi ikad glasali za njih. Pre bih sebi ruku odgrizao (kao lisica koja se uhvati u kljuse), nego što bih zaokružio njihov broj na listiću.

  3. ЊИХОВИ РАЧУНИ, ЊИМА!

    Поједини полажу рачуне реда ради, а други ради реда, а ко их плаћа? Онај ко закасни и није на правој линији. Ипак најбоље раде фантомске фирме, јер су им фантоми у властима, а рачуне никоме не полажу, неће ваљда сами себи. Они који би контролисали стекли дипломе и побегли, а они са купљеним и поткупљеним дипломама нису положили приправнички испит. Амбициозне су политичке закрпе, јер је “први човек” пустио толико текстилних фабрика, чији профити се огледају и на памперсима радника. На крају, уместо лопови да заврше на месту где је смештен узбуњивач, на његовим леђима су положени рачуни, онај ко нема свога, нема ни бога. А зашто?

    ♣ Најгоре је што нам мозак испирају они без мозга.
    ♣ Наши лекари сањају да се сиротиња никада не разболи, а богати да не оздраве.
    ♣ Правда на крају побеђује. Код нас и почетак касни, а тек крај.
    ♣ Неки држе власт. Руке су им пуне посла, а уста…?
    ♣ Колико је та појава, људе из власти, ружна. Мисле лепо само о себи.
    ♣ Владајућа странка је све јача и јача. Стално јој пристижу прелетачи.
    ♣ Добра жена је као добра капљица. Обе обарају с ногу.
    ♣ Незналице прогласише експертима. Ту се крије тајна успеха земље.
    ♣ Увек није успешан продавалац памети, већ онај који глупост уновчи.
    ♣ Ако хоћете да чујете своју биографију, офарбане вулгарностима, само се кандидујте за неку функцију.
    ♣ Када пустим исту ТВ видим иста лица и исте приче, помислим да нешто није у реду. Сутра исто, то и прекосутра се понавља. Укапирах да се ништа у земљи не мења. Лопови исти, покрадени, такође.
    ♣ Највећу корист од одлива мозгова има странка на власти. Повећава се проценат њених симпатизера.
    ♣ Предност куповине диплома је што се не повећава њен квалитет, а ни интелигентност купца.
    ♣ Пре седам година Вучић је извукао Србију од банкрота. Сада је банктот иза њега (а пензионери су банкротирали).
    ♣ Министрима је потребна (по)дршка председника и то довољно чврста.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *