четвртак , 24 септембра 2020

Србија се тајно припрема за банкрот

0
(0)

Српска влада у дубокој тајности припрема се за могући сценарио проглашавања такозване екстерне неликвидности земље или народски речено – банкрота.

Према сазнањима „Вести“ из добро обавештених извора, управо је долазак Доминика Строс Кана за саветника српске владе, између осталог, уприличен и због тога што би његово искуство и ауторитет у свету финансијских институција могло да помогне Србији уколико се нађе у ситуацији да мора да прогласи банкрот.

Од првог дана владини чиновници и министри говоре о томе како ће Строс Кан помоћи у „препакивању“ дугова земље.

У Влади Србије се потајно надају некој врсти блажег „грчког сценарија“ у којем ће држава у једном тренутку током 2014. године објавити повериоцима да не може да плаћа обавезе, после чега се у Влади надају сазивању састанка поверилаца и дужника.

– На тој конференцији Влада би очекивала да се мањи део дуга отпише, највећи репрограмира, али би део зајмова повериоци продали на тржишту дугова – каже извор „Вести“.

Оно што Влада губи из вида јесте да би нови повериоци који откупе дуг дошли у Србију и на име ненаплативог дуга запосели одређене компаније, ресурсе, права на експлоатацију и слично. Једноставно речено, испоставиће се да је Србија већ потрошила новац од будућих присилних приватизација.

– Када бих као проценитељ погледао са стране Србију као дужника, ја бих рекао да ти људи не планирају да враћају своје дугове – каже економиста Владимир Глигоров и наводи да је економска политика српске владе заправо пропала у старту, ако ју је уопште и имала.
Међутим, Глигоров упозорава да би сценарио банкрота био за Владу Србије компликованији него што министри мисле, јер би се неминовно ту умешао Међународни монетарни фонд, клубови поверилаца, а дошло би до слома унутрашњег тржишта које је ионако слабо.

– Владајућа Српска напредна странка мора да рачуна да са 40 одсто популарности сада још и може нешто да учини, али и да би сценарио слома могао да дође са преполовљеном популарношћу, а онда то генерише дубоку економску, а тиме и социјалну кризу са несагледивим последицама – упозорава Глигоров.

У Европи је од 2008. већ долазило до слома спољне ликвидности држава и то у Португалу, Ирској, Кипру, а најдраматичнији пример је онај из Грчке 2011. године. У сва четири случаја земље су имале Европску унију иза себе као појас за спасавање, на шта Србија не може да рачуна.

Стога, Србији се смеши пре сценарио Аргентине, која је између 1998. и 2000. године доживела економски слом и пад економије за 28 одсто.

Подсетимо, буџет Србије за 2014. предвидео је задуживање за још 5,7 милијарди евра, док ће чак три милијарде отићи на враћање скупљих старијих дугова.

– Први знак банкротства је када држава крене да узима зајмове да би враћала друге дугове, а при том обим новопозајмљеног новца мора бити већи од старог дуга – каже економиста Милан Ковачевић.

Ова спирала раста је опасна и у таквим околностима није питање „да ли“ већ „када“ ће доћи до економског слома. Рачуни за деценијску лошу транзицију, корупцију и криминализовано друштво, коначно стижу на наплату.

Пропаст државних банака

Само у 2012. години порески обвезници су дебело платили слом три државне банке које су по политичкој линији делиле кредите за које су знале да их зајмопримци никад неће вратити, баш као што је то чињено у време Слободана Милошевића и шест великих банака које су ликвидиране 2001.
Прво је под лед отишла Агробанка која је грађане коштала 150 милиона евра. Затим јој се придружила Развојна банка Војводине (бивша Металс банка) са још 150 милиона на терет грађана и коначно Привредна банка Београд са 100 милиона евра дуга. Томе треба додати и ненаплативих милијарду евра које је политички доделио Фонд за развој и ко зна колико стотина милиона евра које су прошле кроз агенцију за промоцију извоза СИЕПА. 

Шеик и Јужни ток

У Влади Србије се надају да би директне стране инвестиције из Уједињених Арапских Емирата (Мубадала центар за чипове, производња авиоделова, пољопривредни фонд Ал Дахра) и Русије (Јужни ток) могли да спасу земљу од слома. Међутим, чак и да све те инвестиције стигну, искуство Фијата показује да се на прве резултате обично чека годинама. Да ли ће шеик и Руси заиста донети спас Србији довољно брзо, остаје да се види, али се Влада увелико спрема и за други сценарио.

Грађани дужни пет милијарди евра

Грађани Србије су се за последњих седам година дупло више задужили и сада банкама свако дугује по 740 евра, или нешто мање од две просечне плате.

Према последњим подацима, за кеш кредите дугују 188 милијарди динара, за потрошачке 27 милијарди, стамбене 335 милијарди, а за рефинансирајуће 28 милијарди динара.

Према подацима Удружења банака Србије, укупан дуг грађана за све кредите је око пет милијарди евра. Од тог износа око десет одсто банке не могу да наплате.

Сваки грађанин је 2006. године банкама дуговао 334 евра, а 2007. године чак 504 евра, што је био и највећи раст у протеклих седам година. Са наступањем кризе задуженост је наставила да расте до 733 евра у 2011. години. Од тада је дошло до пораста за само осам евра. Ако се упоредимо са суседима, иза нас је само Македонија са 500 евра по глави становника, а далеко испред је Хрватска са 4.000 евра. Задуженост грађана Европске уније је око 13.000 евра.
Банке све теже одобравају нове зајмове, а грађани углавном рефинансирају постојеће обавезе, односно продужавају рокове отплате, узимају грејс период. Док су последњих година стамбени зајмови били најтраженији, у 2013. години тај примат су преузеле кеш позајмице. За првих девет месеци ове године готовински кредити су увећани за 20 милијарди динара. Крај године, међутим, дочекали смо са стагнацијом и падом свих кредита за грађане. 

 

Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је трагедија

4.8 (12) Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је …

Економски судар САД и Кине у Србији

5 (3) Доласком Америчке развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београд, наша земља дефинитивно постаје економски …

Један коментар

  1. sto tajno,kod mene je bankrot vec odavno i to javan ali nista nemam od toga

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *