fbpx
Насловна / Србија / Економија / Србија: Сиромашни троше 200, богати 1.200 евра месечно

Србија: Сиромашни троше 200, богати 1.200 евра месечно

4.5
(2)

Домаћинства су прошле године у Србији просечно трошила 64.481 динара, од тога више од трећине новца одлазило је на храну и безалкохолна пића, показала је анализа потрошње у 2018. Републичког завода за статистику.

Грађани Србије су тако 16 одсто средстава трошили на становање и грејање, а нешто више од девет одсто за транспорт. Најмање средстава, тек 1,5 одсто, остајало је за образовање.

Разлике у потрошњи су велике, тако је у Београду просечан месечни трошак домаћинства био 72.000 динара, док је на југу и истоку земље то било неких 61.000 динара. И генерално, у градским подручјима просек потрошње је, као и зараде, био за неколико хиљада динара већи него у руралним деловима земље.

Највећи издатак грађанима Србије је храна, на њу се месечно троши у просеку 22.133 динара. Највећа разлика у односу на место становања осећа се по потрошњи хлеба, док се у једном београдском домаћинству годишње поједе 150 килограма, на југу и истоку земље оде просечно 230 килограма ове намирнице.

Београдска домаћинства су прошле године трошила и више говеђег меса од осталих региона Србије (23 килограма), за разлику од 9,6 килограма колико су у просеку имала на располагању домаћинства у југоисточној Србији.

На југу се зато јело највише свињетине, 49 килограма, у Војводини пилетине (60 кг), док је у односу на остале регионе Београд мање од свих прошле године трошио на јаја, млеко, бели сир, маст. Прошле године, показала је анкета РЗС, попила се и 41 литра пива по домаћинству, 7,7 литара вина, 112,6 литара минералне и изворске воде и 9,7 литара кафе.

Kада се посматра потрошња по децилима, односно ако се зна да се у првом децилу налази најсиромашнији део становништва, а у десетом најбогатији онда не чуди да је и разлика у потрошњи између ова два 1.000 евра.

Наиме, просечна месечна потрошња домаћинства из првог децила у 2018. била је 24.356 динара, док је у десетом просек нешто мало мањи од 150.000 динара. Просек потрошње оних из деветог децила већи је од 92.000 динара тако да 20 одсто најбогатијих у Србији уствари троши исто колико и 60 одсто домаћинстава у Србији.

Они чији трошкови месечно не прелазе 200 евра, половину тог новца издвајају за храну, након чега им остаје 100 евра за – рачуне, транспорт, образовање, здравље, школу, рекреацију, намештај, гардеробу и све остало.

Минимална плата прошле године била је 25.000 динара, тек почетком ове повећана је на 27.000 динара.

У исто време минимална потрошачка корпа је у августу ове године износила 37.000 динара, што је више од онога колико домаћинстава из прва два децила могу да издвоје за све укупне трошкове. Слична ситуација је и са просечном потрошачком корпом, за њу је у августу ове године требало издвојити више од 54.000 динара, што је више од свих трошкова које је прошле године имало више од пола домаћинстава у нашој земљи.

Председник Националне организација потрошача Србије Горан Паповић каже да се из године у годину ништа ново не дешава са анкетом о потрошњи и да су увек највећа издвајања за храну.

„Тако је на целом Балкану, троши се највише на храну, тај проценат у Европи је неких 25 до 30 одсто, код нас је више. Оно што нам је потребно и о чему се прича јесу социјалне карте, јер стално се прича потрошачкој корпи али није иста потрошачка корпа за оне са малим дететом или тинејџером, није иста за оне који живе у граду или руралним деловима земље“, истиче Паповић, напомињући да без социјалних карата они на сваку анкету реагују са резервом.

Професорка Економског факултета Јелена Жарковић каже да се ова анкету коју спроводи РЗС не користи за мерење неједнакости и сиромаштва већ искључиво за формирање потрошачких цена.

„Неједнакост и сиромаштво се не рачунају на основу ове анкете коју смо користили почетком двехиљадитих, али која се више нигде у ЕУ не употребљава. На основу ове анкете ви не можете Србију да поредите ни са једном од ЕУ земаља. За мерење неједнакости се користи анкета о приходима и условима живота“, истиче Жарковић за Данас.

Љ. Буквић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучићев режим буџетским субвенцијама 2016. године финансирао Предрага Колувију и фарму марихуане Јовањица

4.7 (6) Предраг Kолувија, власнику пољопривредног добра „Јовањица“ код Старе Пазове, који је ухапшен са …

Држава већ 22 месеца крије највеће пореске дужнике

5 (10) Иако је по закону обавезна да то уради најмање једном годишње, Пореска управа …

Један коментар

  1. Ovo je jako friziran izveštaj i potpuno promašena analiza. Osim toga, ni jedan pokazatelj nije prikazan po članu domaćinstva, ili se to ne vidi. Troškovi za hranu ne mogu biti samo 22.000 dinara, jer je to otprilike minimalni lični dohodak na kom je više od polovine Srbije. Od toga treba platiti sve račune, kupiti deci ono što im je potrebno za školu, s vremena na vreme popraviti ruinirane uredjaje koji su već odavno zreli za zamenu, ali se ne može, zatim platiti vučeskuu kazne i druge svrboguzije. Za hranu meni po članu domaćinstva ostaje svega oko 2000 dinara. Ovakvih kao ja je čitava masa u Srbiji. Pitate se kako preživljavam? Pa nemam pojma. Izgleda da su hleb, krompir i kupus odlični za zdravlje, jer sam još uvek zdrav iako ovako gladujem već mesecima. Ne znam koliko to čovek može da izdrži. I potrajaće verovatno do kraja mog života, zato što više nema nikakve šanse da mi se finansije poprave. vučesku i njegovi su trajno i nepopravljivo uništili moj život i moje finansije. Javiću vam kad/ako počnem da zamirem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *