дужничка криза

Србија у дужничкој кризи

0
(0)

Економисти забринути да у нашој земљи много пре 2015. године ситуација с отплатом државног дуга може да се издраматизује

Србија ће ове године само за отплату дугова и покривање минуса у каси морати да издвоји чак 510 милијарди динара, односно 5,1 милијарду евра. То је чак 14 одсто бруто домаћег производа, односно свега што као привреда стварамо. До краја године наш државни дуг ће, према процени Фискалног савета, достићи 50 одсто, што је знатно више него што закон дозвољава. И то није све. Постоји опасност да до краја 2015. године јавни дуг достигне чак 60 одсто БДП-а. И док се домаћа економска јавност пита ближи ли се то Србија опасном грчком сценарију на који је још пре две године упозоравао бивши гувернер Радован Јелашић, на ова алармантна упозорења чланова Фискалног савета званичне реакције надлежних још нема. Огласио се једино Душан Никезић, државни секретар Министарства финансија, истакавши да „не признаје такве податке”.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, сматра да је процена Фискалног савета оптимистична. Ниво од 60 одсто, по њему, може да се достигне много пре 2015. године. Подсећа да Међународни монетарни фонд очекује да јавни дуг буде негде око 54 одсто БДП-а на крају ове године.

– Није непознато шта би требало урадити – повећати порезе да би се повећали јавни приходи који су пали на испод 39 одсто БДП-а. Требало би смањити и јавну потрошњу, а то значи издатке за плате, пензије и субвенције. Проблем је у томе што то није социјално одрживо, а и деловало би рецесионо, тако да није уопште извесно да би се заиста и смањио терет јавног дуга – забринут је Глигоров.

Михајло Црнобрња, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), искрено признаје да је забринут због анализе Фискалног савета.

– Стање није забрињавајуће, али тенденција раста јавног дуга јесте. Ако се овако настави, ситуација може да се издраматизује у релативно кратком року. А у економији је кратак рок око две године – каже наш саговорник.

И ММФ и Фискални савет истакли су како влада што пре треба да донесе јасан план кредибилних мера како би државни дуг вратила у законом предвиђене оквире. По прописима, јавни дуг не би требало да буде већи од 45 одсто бруто домаћег производа.

– С обзиром на то да су избори за три месеца верујем да актуелној власти неће пасти на памет да погорша сопствену политичку позицију зарад побољшања економске ситуације – каже професор Црнобрња.

Ко год да после избора седне у фотељу министра финансија биће у незавидној позицији, додаје. Вероватно ће порез на додату вредност морати да се повећа, скочиће и акцизе на бензин, дуван и алкохолна пића, процењује Црнобрња.

Каже и то да ће наша земља ове године највероватније морати додатно да се задужи за још око милијарду евра, а услови на међународном тржишту нису баш сјајни. Он ипак подсећа да ће, осим пет милијарди динара колико Србија мора да издвоји за покривање минуса у каси и дугове, истовремено имати и новчане приливе. Каже да приходи од дознака, односно новац који рођаци из иностранства шаљу у земљу, није занемарљив.

Што се Ненада Гујаничића, главног брокера „Синтеза инвеста” тиче, спирала државног задуживања опасно се захуктава. Пет милијарди евра, колико ове године треба да издвојимо за сервисирање обавеза, велике су паре за наш капацитет.

– Држава ће морати своје обавезе да сервисира емитовањем нових дужничких папира, ту смо, по свему судећи сатерани у ћошак – оцењује Гујаничић.

Мирослав Прокопијевић, сарадник Центра за слободно тржиште, сматра да није најбитније да ли је наш дуг прекорачио законом дозвољену границу, много је важније да ли смо у стању да га вратимо.

– Видим да се овде игра нека врста друштвене игре да ли су државна задуживања изнад или испод 45 одсто. А ми смо на прагу грчког сценарија. Бојим се да ћемо предузети нешто тек кад банкротирамо, а наши проблеми ће се заоштрити много пре 2015. године – забринут је Прокопијевић.

Гујаничић, с друге стране сматра да је добро што у закону постоји нека врста ограничења. Знајући наше политичаре, врло је важно да постоји нека граница, додаје. Али Србија не може свој ниво дуга да упоређује с развијеним земљама, јер ће оне своје обавезе много лашке да плаћају. Он наводи пример Јапана, чији је државни дуг достигао 200 одсто БДП-а, али то не значи да Србија сме то себи да дозволи.

———————————————-

Немогућ исландски рецепт

Уколико би у Србији, баш као и у Исланду, суд забранио одобравање кредита с валутном клаузулом дошло би до слома кредитног тржишта, убеђен је економиста Мирослав Прокопијевић. Како каже, 90 одсто зајмова одобрава се у еврима, и кад би наша држава применила исландски рецепт нити би ко давао, нити би ко узимао кредите. Такође, банке с Исланда опраштале су дугове оним грађанима чији зајмови прелазе 110 одсто вредности имовине.

Професор Владимир Глигоров каже да уколико би држава решила да опрашта дугове, то би додатно повећало јавни дуг.

– Уколико би, опет, држава решила да не враћа дугове, они би морали да се реструктурирају према иностранству, када је реч о страном дугу, или би држава напросто престала да извршава обавезе према домаћим кредиторима, што би имало озбиљне негативне последице – упозорава.

———————————————-

Министарство финансија: Србија није Грчка

Србија је неупоредиво мање задужена него Грчка, у релативном смислу скоро четири пута мање, а у апсолутном износу дуг Србије је мањи чак 20 пута од грчког дуга, тако да је у том смислу свако поређење Србије и Грчке крајње неумесно, кажу у Министарству финансија.

Потребе Србије за финансирањем, имајући у виду ликвидност банкарског сектора у Србији и на осталим сегментима домаћег финансијског тржишта, могу се у највећем делу задовољити на домаћем тржишту, што значи да Србија неће имати знатну изложеност према страним инвеститорима. Влада ће наставити да поштује фискална правила и предузети мере за смањење учешћа јавног дуга у БДП. Она су и уведена како би се предупредила могућност доласка у такву ситуацију, напомињу у овом министарству.

Они додају да је јавни дуг на крају јануара 2012. износио 14,47 милијарди евра, односно 43,2 одсто БДП.

 

Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Напредна фукара задужује Србију за милијарде евра како би шиптарским терористима направила аутопут и железницу

3 (2) Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је да још никаква помоћ …

„Недимовићу, је л’ стварно не знаш каква је ситуација у ратарству?“

5 (3) Како је могуће да Бранислав Недимовић може да буде министар пољопривреде у влади …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend