fbpx
Насловна / Србија / Економија / Србија у групи најмање развијених и најсиромашнијих земаља Европе и света
Србија у групи најмање развијених и најсиромашнијих земаља Европе и света 1

Србија у групи најмање развијених и најсиромашнијих земаља Европе и света

Упркос труду наших власти да докажу како је Србија земља која бележи највећи економски напредак у Европи или бар региону, мало мало па се појави нека ранг листа која нас сврстава међу оне економски неуспешније земље.

Тако је пре неколико дана објављен, сада већ традиционални Блумбергов Индекс беде (Мисерy индеx) који нас је од 62 земље сместио на 10. место. Ово је пак једна од ретких листа где је боље бити што даље од првог места с обзиром да је први уједно и „најбеднија“ економија. Ово место као претходних година суверено држи Венецуела са чак 929,824.5 поена, пре свега због хиперинфлације која разара ову земљу. Далеко иза, на другом месту је Аргентина, а затим Јужна Африка, Турска и Грчка. Гори од Србије по овом индексу су још и Украјина, Шпанија, Уругвај и Бразил. Иако позиција није баш сјајна, она је ипак напредак. Kада се први пут појавила на Индексу беде Србија је 2016. године била на 7. месту, затим 2017. на осмом, да би у 2018. години завршила на 10. месту. Економисти које консултује Блумберг процењују да ће на индексу за 2019. годину Србија пасти на 11. место, а да ће нас прескочити Саудијска Арабија.

Овај индекс сабира стопе незапослености и инфлације тако дајући одређену слику како живи просечан становник неке земље. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду истиче да је овај индекс једноставан, за разлику од других комплекснијих индекса који узимају у обзир велики број фактора, али да зато има и мана.

„По мени ипак је боље пратити у дужим серијама од пет до 10 година напредак у бруто домаћем производу земаља. Овај индекс може бити релевантан ако се пореде земље на сличном нивоу развоја и које расту сличним темпом“, објашњава Арсић. Он напомиње да је за мерење квалитета живота ипак потребно узети у обзир здравство, образовање и низ других параметара.

На листи која би обухватала земље Централне и Источне Европе Србија би била убедљиво најгора, док ако би се поредила само у оквиру региона Западног Балкана били би при врху, што и није нека утеха узевши у обзир с ким се поредимо.

Тако је наша економија у 2018. имала 15,7 поена по индексу беде, и то пре свега захваљујући незапослености која је у четвртом кварталу прошле године износила 12,9 одсто, али и стопи инфлације од 2,8 одсто. Треба рећи да је то напредак у односу на 20,9 поена из 2016.

Рецимо, Хрватска је имала стопу инфлације један одсто, а незапослености 7,7 одсто. Незапосленост у Бугарској је износила свега 5,3 одсто, као и у Словенији, док је рецимо у Румунији она свега 3,8 одсто, показују подаци Еуростата. У региону Централне и Источне Европе најнижу стопу незапослености има Чешка-свега 2,1 одсто. Kада се гледа инфлација, српских 2,8 одсто је на нивоу Мађарске и мало боље од Румуније (три одсто). Сви остали имају знатно нижу инфлацију. Мада треба рећи и да велике централне банке попут америчког ФЕД-а и Европске централне банке муку муче да постигну свој циљ, а то је близу два одсто, сматрајући да прениска инфлација указује на проблеме у привредном расту.

Ако смо најгори у региону са којим многи економисти мисле да би требало да се поредимо, онда смо скоро па лидери у овом нашем региону Западног Балкана где су осим нас БиХ, Македонија, Црна Гора и Албанија. Ове земље нису се нашле у индексу беде Блумберга, а да јесу било би горе од нас. Разлог за то је пре свега велика незапосленост. У Македонији је она у 2018. износила 20,8 одсто, а у БиХ 18,4 одсто. Црна Гора је имала незапосленост 14,1 одсто, али је инфлација била нижа него у Србији па су имале исти индекс беде-15,7.

Најбоље земље по овом индексу у прошлој години биле су Тајланд, за који кажу да је заслужно „специфично“ рачунање незапослености, а одмах иза су Швајцарска и Сингапур.

Смишљен да прати стагфлацију

Kреатор индекса који сабира инфлацију и незапосленост је Артур Окун, некадашњи економски саветник председника САД Линдона Џонсона у време када је свет погодио први нафтни шок, 1970-их година. Наиме, тада су велики произвођачи нафте нагло мањили производњу и довели по огромног скока цена нафте, што је последично довело до раста инфлације и криза широм света. Тада је дошло и до феномена стагфлације који карактерише истовремено и висока инфлација и висока незапосленост. Ипак, економисти упозоравају да постоје и сиромашне земље које имају ниску инфлацију дуги низ година, а ни ниска незапосленост није гаранција високог животног стандарда.

Српски стандард је очекивано на дну европске лествице. Са просечних 11.600 евра по глави становника (ППП – узевши у обзир куповну снагу евра у Србији и другим европским земљама), наша држава је у групи најмање развијених земаља континента, а наш стандард на 39 процената оног у Европској унији. Једна област, међутим, одскаче, а то је београдски регион у којем је БДП по глави становника мерено овим аршином преко 18.000 евра – отприлике у рангу са словеначким.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србију месечно напусти више од 4.000 људи 11

Србију месечно напусти више од 4.000 људи

Подаци Европског статистичког завода показују да Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње …

Рат за 46 евра 12

Рат за 46 евра

Српски минималац је на најнижим гранама у Европи јер су, како је навео лидер самосталног …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *