Насловна / Србија / Економија / Србија у оковима беде: Живот са два евра дневно

Србија у оковима беде: Живот са два евра дневно

Стопа ризика од сиромаштва у Србији у 2017. години износила је 25,7 одсто, подаци су Републичког завода за статистику. Kако је објашњено, то значи да сваки четврти становник Србије није нужно сиромашан, већ само има већи ризик да то буде.

Анкета Завода о приходима и условима живота је показала да је у 2017. години стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености (ове особе су у ризику од сиромаштва или су изразито материјално ускраћена или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада) износила 36,7 одсто. Праг ризика од сиромаштва износио је 15.600 динара (око 130 евра) просечно месечно за једночлано домаћинство.

За домаћинства с двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година праг ризика од сиромаштва износио је 28.080 динара (237 евра), док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце старости до 14 година тај праг износио 32.760 динара (276 евра). То значи да сваки члан домаћинства потроши дневно 2,3 евра. Посматрано према старости, лица млађа од 18 година највише су била изложена ризику од сиромаштва (30,5 одсто), као и лица од 18 до 24 године (29,7 одсто).

Најнижу стопу ризика од сиромаштва имале су особе старије од 65 година (21,3 одсто).

– У Србији су млади највише изложени ризику од сиромаштва јер су углавном незапослени. Старије особе захваљујући пензијама су колико-толико обезбеђене – каже економиста Милан Kовачевић.
Слободан Цвејић, професор социологије на Филозофском факултету, истиче да је ситуација тежа у руралним срединама.

– Сиротиње највише има на селу, доста је старачких домаћинстава која једва преживљавају. То су људи који производе храну за себе и евентуално нешто продају на пијаци – прича Цвејић.

Према његовим речима, Србија има највеће регионалне разлике у развијености у Европи. Стопа ризика од сиромаштва у Београду је око четири одсто, док је у Тутину, општини на југу Србије тај проценат чак 68 одсто, значи 17 пута више!

– Дакле, у престоници имате велик број доларских милионера, и средњу класу са пристојним приходима, док негде у околини Тутина сеоска домаћинства преживљавају одгајајући неколико коза или оваца – сликовито објашњава Цвејић.

Највишу стопу ризика од сиромаштва имале су особе у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце (55,8 одсто), затим они млађи од 65 година који живе у једночланим домаћинствима (39,6 одсто).

У зависности од радног статуса, код грађана старих 18 и више година најизложенија ризику од сиромаштва били су незапослени (50,7 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (6,8 одсто). Kод самозапослених лица та стопа износила је 35,5 одсто, а код пензионера 17,5 одсто.

Стопа ризика од сиромаштва у процентима
2014. 25
2015. 26,7
2016. 25,9
2017. 25,7

Цигарете на комад
У Србији је због све већег сиромаштва популарна куповина на комад. Тако се угаљ продаје на кило, цигарете на комад, месо се пазари на граме, па се чак и лекови продају на таблу, а не у кутијама. Поразно је да се бели лук по српским пијацама не продаје само на главице, него на чене.

Н. С. Прерадовић – Вести

Актуелно

У Србији на власти један шизофрен конгломерат

Председник Народне странке и Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић изјавио …

Србија пала за 14 места на Индексу слободе медија Репортера без граница

Србија је пала за 14 места на Светском индексу медијских слобода (Wорлд Пресс Фреедом Индеx) …

2 Коментара

  1. Kako ono rece feler onomad: toliko nam dobro ide da me prosto sramota?
    O, sunce ti poljubim, sljamu felericni!
    Krntijo jedna trula, dace Bog da ti se sve vrati!

  2. СИРОТИЊИ ЈЕ ЛАКО, НЕМА ШТА ДА МИСЛИ О СЕБИ?Четвртина становништва Србије је у оковима беде:, живот са два евра дневно. Последица тога је да годишње умре 100.834 душа, а роди се 64.734 деце, земљу напушти 60.000 углавном младих и изврше се 40.000 абортуса. На тај начин, процена је да Србија има око седам милиона становника, са сталном тенденцијом смањења. Политичари сада стидљиво помињу да у Србији неће имати кога да запосле, а њиховом заслугом пада стопа незапослених (око 10%). Од оноликог економског процвата, кога величају вође државе, резултати то не прате, већ је присутна беда, јади и глади, безнађе и сета за прошлошћу и поред плате и пензије но икада веће, када би се лагали.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons