Грчки сценарио за Србију веома је изгледан, штавише ако ћемо поштено, Влада је већ погазила прописе о фискалној одговорности и прешла праг јавног дуга који је премашио 14,7 милијарди евра, што је и објавила Народна банка Србије. Кад упозорење дође с таквог места онда је јасно да су црвене лампице упаљене.
– Уколико се настави садашња економска политика, све што се догађа у Грчкој прети да се понови и у Србији – сматра гувернер Дејан Шошкић.
Према његовим речима, неопходно је обратити пажњу на дешавања у Грчкој јер разлог због којег се ситуација у тој земљи сада додатно компликује јесте оно што и Србија има као проблем, а то је чињеница да неће остварити привредни раст који је донедавно био очекиван. То аутоматски повећава удео државног дуга и буџетског дефицита према бруто друштвеном производу (БДП).
Влада Србије донела је недавно закон којим је предвиђено да јавни дуг не сме да пређе 45 одсто БДП-а, а он је већ сада 46,5 одсто. Србија срља у пропаст, па је легитимно питање – шта ако Србија банкротира?
Банкрот, једноставно речено, значи да држава више није више у стању да плаћа своје обавезе, пре свега дугове. Банкротство је последња фаза економске кризе, када угрожена земља више не може чак ни да позајми у иностранству нове кредите чак и ако је спремна да плаћа екстрависоке камате.
Председник Фискалног савета Павле Петровић је упозорио јавност да ће се буџет Србије за 2012. годину, уместо планираних милијарду, суочити с неодрживим дефицитом од 1,75 милијарди евра. Он је указао на неопходност штедње како би се избегла потенцијално разарајућа финансијска криза.
– Овакав дефицит није одржив и да би он генерисао јавни дуг који би растао и наредне две до три године, што би, потенцијално, довело до финансијског колапса – упозорава Петровић.
Економиста Владимир Вучковић каже да је проблем што сви показатељи слуте да ће Србија морати и даље да се задужује.
– У времену финансијске кризе тешко да можемо да рачунамо да ће много тога стићи од приватизације. Само део државних расхода и следеће године ће бити отплата дугова. На камате ћемо у 2012. морати да дамо 60 милијарди динара, а главнице око 350 милијарди. Финансирање јавног дуга наредне године ће бити још један од главних изазова – наводи Вучковић.
Сматра се да када камате на државне хартије достигну седам одсто, тај дуг више није одржив. То је тренутно пример Грчке и Италије. Кад је о нама реч, ми смо прве обвезнице државе продали по камати од 7,25 одсто и ту је већ све било јасно, па је банкрот Србије само питање времена.
Држава у банкроту објављује да не може више да исплаћује пензије и плате јавном и државном сектору, јавне услуге постају много лошије и историја казује да су социјални немири неминовни. Од акутних последица изгледан је огроман раст незапослености и радикално смањење куповне моћи народа.
– Уколико желимо истински да спасимо Србију и грађане од даље пропасти потребно је да се у држави одмах прогласи банкрот. То би отворило простор хитној реформи јавних система, а у првом реду смањивање државних трошкова за 20 одсто. Такође, трошкове државе требало би ограничити на 25 одсто БДП-а, а плате државних службеника и државним предузећима треба ограничити тако да највећа плата може да буде два пута већа од просечне плате привреде – каже економиста Бранко Драгаш.
Владе по поравилу у очајању рефлексно поступају, те прибегавају штампању новца без покрића. То је ударац и за банке, јер грађани у паници повлаче штедњу, што неминовно води до слома чак и најздравијег система.
Банкрот, истини за вољу, не значи и крај државе, мада то није могуће без трајних последица које остављају бројна нерешена питања. Тако, примера ради, и дан данас важи дилема “да ли је СФРЈ пропала зато што је банкротирала или је банкротирала зато што је пропала”.
Први банкрот 1980. године
Први банкрот СФРЈ искусила је 1980. године, да би она достигла врхунац три године касније. Тада, у време премијерке Милке Планинц, влада је доносила прописе диктиране принудом банкрота, а у државама насталим из бивше Југославије, посебно у СРЈ, али и БиХ и Македонији, банкротства су кулминирала почетком деведесетих година. У СРЈ је 1992. године, у време ратног окружења и економске блокаде земље санкцијама УН, забележена инфлација 19.810,2 одсто и то је био “светски рекорд” после Другог светског рата!
Дежер хвалио Србију
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер оценио је да је Србија у последњем тренутку избегла “грчки сценарио”, јер је на време затражила помоћ Међународног монетарног фонда и макроекономију ускладила тако да се јавни дуг не повећава.
– Србија је врло брзо позвала ММФ како би узела кредит и ускладила је макроеконимију тако да њен јавни дуг не ескалира, то су превентивне мере које је Србија предузела и избегла је ситуацију која се десила Грчкој – рекао је Дежер.
Два краха Немачке
Чак и Немачка, чија привреда је већ деценијама појам узорне и успешне економије, доживела је 1923. и 1945. године, непосредно након Другог светског рата, потпуни финансијски крах. Банкроти нису, како је записао немачки економски аналитичар Кристијан Неф, само научни појам већ, као што се то јасно дало уочити у случају Аргентине, а 1998. године и Русије, врло реална финансијска категорија.
Вести
