Економија

СРПСКА САЛАТА ИЗ АЛБАНИЈЕ: Наша земља све више увози свеже поврће са свих континената, али највише из комшилука

СРПСКА салата све је мање српска. Све више поврћа у њој стиже нам из иностранства. Количине зелениша које увозима из године у годину све су веће и надмашују испоруке које шаљемо у свет. У наше трговине стиже поврће са свих континената, али највише увозимо из комшилука. Тако нам више од 60 одсто увезених краставаца долази из Албаније. Из ове земље добијамо и половину укупно увезених количина парадајза.

Највише продајемо шаргарепу, црни лук, паприку и краставац, и то чини неких 70 одсто извоза, док увозимо парадајз, кромпир, пасуљ, купус и келерабу – што представља 63 одсто. Просечан увоз свежег поврћа у нашој земљи је 103.900 тона и годишња стопа раста му је око четири одсто.

Према речима Бранислава Гулана, агроекономског аналитичара, поврће се у Србији производи на 75.000 хектара, а просечно се годишње извезе 87.400 тона, у вредности од 39,3 милиона долара. Вредност увоза свежег поврћа у просеку износи 62,1 милион долара. А, истраживања показују да је годишњи увоз већи од извоза за 16.473 тоне. Због тога је, у овој области, негативан биланс спољнотрговинске размене у вредности од 22,8 милиона долара.

– Повећање извоза може да се постигне већом домаћом производњом поврћа, удруживањем произвођача у асоцијације, већом подршком државних институција и интензивнијим маркетингом – истиче Гулан. – У органској производњи налази се само 200 хектара поврћа, док је генерално под органским засадим у нашој земљи неких 15.000 хектара, што је само 0,4 одсто обрадивих површина.

Србија годишње извезе 13.435 тона краставаца и корнишона, док истовремено увезе око 7.334 тоне. Највећи увоз, чак 61 одсто је из Албаније. Из ове земље највише увозимо и парадајз. И то чак 51 одсто од укупних количина. Парадајза просечно годишње извеземо 9.858 тона, а увеземо чак 27.542 тоне, што нас кошта око 18 милиона долара.

Ништа боље не стојимо ни са кромпиром. И овде бележимо негативан биланс размене и то у вредности од 1,9 милиона долара. Наша земља, објашњава Гулан, годишње извезе 6.636 тона кромпира, а истовремено увезе 15.625 тона овог поврћа. У 2018. години увоз је био већи чак за 24.000 тоне.

Фото Н.Живановић

СРПСКА САЛАТА ИЗ АЛБАНИЈЕ: Наша земља све више увози свеже поврће са свих континената, али највише из комшилука

– Просечне субвенције у Србији износе 34 евра по хектару, а у ЕУ су веће од 500 евра – истиче Гулан. – Због тога Србија није конкурентна. Подстицаји за органску производњу у нашој земљи су око 57 евра по хектару, а у Хрватској је то 480 евра. Србија треба да повећа обрадиве површине, да интензивира производњу у стакленицима и пластеницима и да буду бољи подстицаји државе.

ШАРГАРЕПА ЗА РЕКОРДЕ

НАЈВЕЋИ просечан извоз Србија има у шаргарепи и то је 18.240 тона годишње, говори наш саговорник. То чини 20,9 одсто укупног извоза свежег поврћа. Позитиван биланс има и црни лук. Просечан извоз, говори Гулан, износи 16.068 тона, у вредности од 3,8 милиона долара. Црног лука годишње увеземо 1.735 тона. Паприке извеземо годишње око 13.700 тона, а увеземо око 8.554 тоне. Не тако славно, пролазе купус и келераба. Просечно, годишње извеземо 5.330 тона, у вредности од 1,7 милиона долара, а увеземо чак 8.924 тоне, што платимо 2,5 милиона долара.

Ј. Субин, Новости.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Наравно да је тако, кад буљабаша и његов бата андреј продадоше и уништише комплетну пољопривреду и продадоше најплоднију земљу арапима, а да и не причамо о свим фабрикама, фармама и рудницима које дадоше буд зашто.
    ДАБОГДА ЦРКЛИ СВИ ДО ЈЕДНОГА и ДАБОГДА им све по кућама помрло до детета у колевци мајку им пиздајничку јехбем у уста хохштаплерска!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!