fbpx
Насловна / Србија / Економија / Српске камионџије одлазе у Словенију: Милионе евра одвезли у дежелу

Српске камионџије одлазе у Словенију: Милионе евра одвезли у дежелу

Последњих месеци српске транспортне фирме све чешће се селе из Србије у иностранство, и то махом у Словенију. Селе се возачи и камиони, а да се нико због тога не узбуђује превише. У нашој земљи регистровано је око 11.000 камиона за међународни транспорт. Држава, само по основу акциза, годишње узима 5.000 евра прихода по камиону.

Проста рачуница говори да уколико се одсели 1.000 камиона држава по том основу губи пет милиона евра. А где су порези и доприноси на плате радника, а где је сервисирање и поправка тих машина, регистрације…

Поставља се питање зашто камионџије селе фирме из Србије? Пре свега, кажу превозници због лоших услова пословања, због државе која им више одмаже него што помаже.

Држава не хаје

Према речима једног од највећих превозника у друмском транспорту, држава нема нимало слуха за проблеме камионџија.

– Овде држава не цени кад власник транспортног предузећа запосли 100-150 радника, него му задаје додатне муке заврзламама са дозволама – јада се власник камиона.

Велики проблем су међународне (ЦЕМТ) дозволе. Њихова расподела готово по правилу сваке године доводи до штрајка камионџија, а држава не чини напор да се њихов број увећа и транспарентно расподељује.

Према договору са Интернационалним транспортним форумом који издаје те дозволе, Србија има право на 181 ЦЕМТ, што се у случају да иду за еуро 5 возила множи са десет, а када су намењена за еуро 6 са 12.

– Ми смо претходно договарали да бар 30 одсто ЦЕМТ-ова буде намењено за модерније типове камиона, иако можемо да „покријемо“ и половину расположиве квоте, а да остало иде за еуро 5. Међутим, Министарство је другачије одлучило, наводно под притиском превозника, па је у расподелу дозвола ушла само „петица“ – каже за „Вести“ Неђо Мандић, председник удружења Међународни транспорт које окупља око 1.000 превозника.

Мањак шофера

Готово свим државама у Европи недостају квалификовани возачи, тако да ми нисмо изузетак. Статистика показује да је од 36 држава, у чак 23 радно место возача међу првих десет које послодавци најтеже попуњавају. То све, опет, значи да ће најквалификованији возачи из Србије лакше налазити посао негде преко границе, а да проблем мањка радне снаге остаје у земљи.

На тај начин превозници су остали без најмање стотинак универзалних дозвола које су могли да добију и зараде до неколико десетина милиона евра, што је штета и за републички буџет, тврди наш саговорник.

Због тога је ово удружење поднело тужбу за поништење овог акта Управном суду. Иако је управни спор покренут крајем јула ништа се није догодило.

– Претпостављам да наша тужба чами у некој фиоци и да се ништа не решава, иако сви трпе штету, и ми превозници и буџет државе – каже Мандић.

Према речима нашег саговорника нема назнака да ће надлежни нешто урадити по том питању, превозници ће се све више селити у Словенију.

– Због тога верујем да ће бити све више великих фирми које ће пословање преселити у Словенију, па ће тој земљи остајати приход од 5.000 евра по камиону само по основу акциза, а ту је и порез, плате радника. Тренд одласка компанија из Србије узео је маха, јер словеначким фирмама није потребна дозвола ни за превоз по ЕУ нити за нашу земљу. Транспорт са њима је либерализован, док српски камиони без дозвола не могу да пређу границе ЕУ – илуструје Мандић. Он додаје да свака од тих фирми остаје у Србији, а део фирме сели у дежелу, баш због тога што је Словенија чланица ЕУ.

Н. С. Прерадовић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Река Тара засута бетоном и шљунком, мештани најављују тужбу против кинеске компаније

4 (4) Kорито реке Таре насуто је бетоном и шљунком, а ток једним делом промењен. …

Месна индустрија у кризи: Прерађивачи у агонији, угрожена радна места, следи пораст цене меса

5 (2) МЕСНА индустрија у Србији тренутно је у великој кризи. Појава заразне болести – …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *