Економија

Српски извоз креће низбрдо

Раст цене енергената, повећање приватне потрошње, већи прилив страних инвестиција, лоша пољопривредна година и јачање динара утицаће на повећање увоза.
Постоји најмање пет разлога зашто ће следеће – 2018. године српским извозницима, кола кренути низбрдо. После неколико добрих година, чини се, да ће се неки позитивни токови у спољној трговини преокренути. Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке у Србији, подсећа да је последњих неколико година извоз растао брже од увоза, па је и јаз у спољној трговини значајно смањен.

– Следећа година може бити тачка заокрета у којој ће увоз поново почети да расте брже од извоза – упозорава Шестовић.

Да не буде забуне, Србија је увозно оријентисана привреда, што значи да је увоз већи од извоза. Само у току прошле године, наш укупан увоз износио је 17,38 милијарди евра, док је извоз био 13,42 милијарде евра. Међутим, позитивно је било то што је увоз растао спорије од извоза па се спољнотрговински дефицит из године у годину смањивао. Тако је, на пример, уочи избијања светске финансијске кризе, дефицит спољне трговине износио 26 одсто, да би на крају прошле године пао на свега 11,6 одсто. Назнаке преокрета позитивног тренда у спољној трговини, виде се још у току ове године. Закључно са септембром, укупан увоз износио је 12,7 милијарди евра, што је за милијарду више него у истом периоду прошле године.

Постоји неколико разлога зашто следећа година може бити преломна за увозно-извозну статистику. Лазар Шестовић, из Светске банке, истиче да ће планирани раст приватне потрошње (односно најављено повећање плата и пензија) у већој мери стимулисати раст увоза.

– Раст приватне потрошње обично се у увозно оријентисаним економијама прелије на раст увоза, јер се тим новцем замене неки кућни апарати, купе аутомобили или нека друга роба из увоза – истиче Шестовић и додаје да ће то аутоматски умањити раст српског извоза.

Други узрок успоравања раста извоза, Шестовић види у расту цена енергената. Током протеклих неколико година цене енергената су падале, па је Србија издвајала много мање новца, него раније, за увоз нафте или гаса, на пример.

– Са растом цена енергената почеће значајније да расте и укупан увоз – упозорава Шестовић.

Трећи разлог за заокрет токова у спољној трговини Шестовић види у томе што догодине нећемо моћи да рачунамо на раст извоза хране, што је ранијих година био случај.

– Узрок томе је лоша пољопривредна година, односно то што су временски услови ове године значајно смањили пољопривредну производњу. Највећи пад од чак 32,5 одсто забележен је у производњи кукуруза – истиче Шестовић.

И производња пшенице је 8,7 одсто нижа у односу на претходну годину, док је производња шећерне репе мања за око 15 одсто. То значи да догодине пољопривредне производе нећемо моћи да извозимо. Напротив, можда ћемо морати да увозимо храну, упозорава наш саговорник.

Као четврти разлог који током 2018. године може да утиче на повећање увоза Шестовић види стране инвестиције. Према подацима Министарства привреде, прилив страних инвестиција ове године износи 1,2 милијарде евра.

– Реч је о значајном износу. Али, страни инвеститори, који долазе код нас, обично имају велику увозну компоненту у производњи. Они се ређе повезују са локалним предузећима, већ робу чешће увезу од већ постојећих добављача који се налазе ван граница наше земље – сумира наш саговорник.

Постоји још један пети разлог који Шестовић није споменуо, а који дестимулише извоз, а стимулише увоз. Реч је наравно о курсу.

Јак динар у Србији, као увозно оријентисаној економији, погодује увозницима, док његово слабљење иде у прилог извозницима. Почетком ове године извозник који је своју робу у иностранству продао за један евро у Србији је тај новац могао да замени за 123,8 динара. На крају октобра исти привредник који исти производ у иностранству продаје по истој цени зарадио је мање (119,28). Увоз је, са друге стране, постао исплативији.

Аутор: А. Телесковић

Извор: Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!