Западни политичари све нервозније присиљавају Србију да и она уведе санкције Русији, чиме би Србија саму себе лишила колосалног тржишта за своје производе. Међутим, чак и да не постоје пријатељски и историјски разлози да се то никада не учини, довољни би били макар и само економски разлози да би се схватило да је, сасвим супротно, витални српски интерес да се баш сада интензивира сарадња са Русијом, јер се за многе српске производе, а пре свега за воће, поврће, месо и ракију – отварају неслућене могућности на руском тржишту са кога су нестали западни производи.
Наиме, ради се о томе да су рецимо Пољаци након увођења санкција Русији, по њиховом сопственом тумачењу, добили контрасанкције у виду забране извоза својих јабука у Русију, а пољски министар Савицки је констатовао да су „пољски земљорадници прва жртва економских санкција Европске уније против Русије“, те најавио да ће Пољска тражити од Европске комисије компензацију за неизвезено воће и поврће, што је очигледно узалудно надање.
Подсетимо, само Пољска је извозила на руско тржиште пољопривредне производе у вредности од милијарду евра годишње, па је стога њихов министар дословно поручио Бриселу још и ово – „Нама је блокирано велико тржиште и то не нашом вољом, већ вољом целе Европе. Европа је дужна да солидарно одговара за пољске економске губитке”.
Међутим, уместо компензације за изгубљени профит, од бриселских чиновника ће добити само кисели осмех, јер једноставно не постоји могућност да се обештете сви европски извозници који су изгубили Русију као тржиште за своје производе. Наиме, Русија је већ најавила да би ускоро могла увести забрану буквално за све европско воће и поврће, а таква забрана је већ на снази за свињетину из читаве Европске уније.
И ту долазимо до огромне шансе која се отвара за српске пољопривредне произвођаче, и то како смо видели – пре свега за српско воће и поврће, које такорећи неће имати конкуренцију на руском тржишту, а то је већ сада случај са свињетином, с обзиром да се након забране европске и америчке свињетине, са те стране света једино свињско месо из Србије сме продавати у Руској Федерацији.
Слична руска забрана се већ назире и за западну говедину, а чини се да ће иста судбина задесити и амерички виски, јер је руска санитарна инспекција у њему нашла штетне супстанце. А на тржишту на коме нема вискија, отвара се могућност и за извоз квалитетне српске ракије која ни по чему не заостаје за западним алкохолним пићима, и што је најважније – у српској шљивовици, кајсијевачи и дуњевачи нема штетних супстанци, а то је довољна препорука за руске потрошаче.
Према томе, у време када Запад појачава санкције према Русији, и заузврат по принципу бумеранга добија појачану контролу својих сопствених производа који су се до сада продавали у Русији, јасно је да Србија нема економског интереса да учествује у трагикомичном покушају изолације Русије, него сасвим напротив – указује се невиђена шанса за продају српског воћа, поврћа, меса и пића на упражњеном руском тржишту. То је потврдио и Константин Косачев у протеклој посети Београду, када је дословно изјавио да „извоз српских пољопривредних производа у Русију омогућује фантастичне пројекте, не мање вредне од гасовода“, и још је додао да је „сигуран да ће се руско тржиште сада много више отворити за српске пољопривредне производе“.
И зато, док су Европљани, као на пример Пољаци, лансирали паролу „Једи домаће јабуке, јер их више не извозимо у Русију“, српски патриотизам би од сада требало да се изражава паролом – „Учини добро за Србију – извози јабуке у Русију“. И све друге производе, наравно.
Ратко Паић,
Србија тачније СРЈ је завела санкције Републици Српској и Републици Српској Крајини 1994-1995 године и шта од нас може да очекује Руска Федерација ……. кад се зна да је у Србији на власти пропедерски проНАТО и проЕУ режим …… ал биће занимљиво гледати Тому Ковчега и Ацу Балавог у улози непријатеља РФ
мислим да је предвиђено да Путин дође у Србију на прославу 70 година ослобођења Београда, шта мислите, хоће ли нај каснији датум бити 15 срптембар, датум увођења санкција или који је значајнији датум до октобра у Српској историји…дан који би означио увођење санкција Русији… датум који би обрукао Српски народ…
http://youtu.be/yaukr0KKk-E?list=RDvrlAWw4hHLE
Нико из породице АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.
Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар. Ипак, признајем да ме не би изненадило кад би Петковићева прича била истинита. Уосталом, Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.
Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.