Српски тањир: Пасуљ са Мадагаскара, боранија из Кеније и лук са Новог Зеланда

То што шпаргле, артичоке и кокосов орах увозимо из Мексика, Марока или Перуа не чуди много, али и те како чуди чињеница да нам пасуљ долази из Киргистана и са Мадагаскара, црни лук са Новог Зеланда, а парадајз из Израела.

Када се умешају сви састојци од домаће и здраве хране није остало ништа

– Купио сам теглу киселих краставаца и видео на етикети да су увезени из Вијетнама. Благо је рећи да сам се шокирао чињеницом да краставци које једемо не само да нису из Србије, него нису ни из окружења, па чак ни из Европе – каже Душан Т. (29), из Београда.

Већ годинама воће и поврће које можемо да узгајамо у сваком дворишту, на сваком кораку, наручујемо из најудаљенијих земаља, јер је, веровали или не, уз све царине и трошкове превоза – јефтиније од домаћег. Због тог парадокса, за производе које можемо и сами да узгајамо, годишње дајемо око 150 милиона долара.

– Наши пољопривредни производи су скупљи зато што је скупа производња и зато што се пољопривредом баве махом мали произвођачи који никако не могу да буду конкурентни цени коју дају велики произвођачи у земљама у којима је производња у старту јефтинија – каже Живадин Танасковић, пољопривредник из ивањичког краја.

Зато у тањиру имамо парадајз из Марока, кромпир из Израела, црни лук из Новог Зеланда, шаргарепу из Јужне Африке, боранију из Кеније, бели лук из Кине, паприку из Вијетнама… Тако је домаћи пасуљ практично изумро од када нема велике војске и фабрика, па се српски пребранац припрема од пасуља из Азије. Домаћег пасуља нема ни у радњама, ни на пијацама, а све га је мање и на њивама.

– Потрошња пасуља значајно је пала, јер су нестали велики потрошачи. Највећи је била армија, која је била огромна, а затим и друштвене кухиње у великим компанијама у којима се три пута недељно спремао пасуљ – каже за Милан Простран, агроекономиста.

Од тренутка када је престала масовна потрошња пасуља, постало је исплативије увозити га из Етиопије, Киргистана, Кине, Египта, Перуа, Мадагаскара, Танзаније, Антигве и Барбуде, Кајманских острва, Узбекистана…

Најудаљеније земље из којих увозимо воће и поврће:

* Пасуљ: Етиопија, Киргистан, Кина, Египате, Перу, Мадагаскар, Танзанија, Антигва и Барбуда, Кајманска острва, Узбекистан

* Кромпир: Луксембург, Израел, Египат

* Бели лук: Аргентина, Кина

* Парадајз: Египат, Турска, Мароко, Израел

* Грашак: Аргентина, САД, Нови Зеланд и Русија

* Црни лук: Нови Зеланд, Перу, Мексико

* Шаргарепа и коренасто поврће: Израел, Јужна Африка, Турска, Кина, Тајланд

* Краставци: Мароко

* Боранија: Кенија, Мароко

* Паприка: Вијетнам, Мароко, Израеел

* Лубенице: Панама, Бразил, Костарика

* Јабуке: Аргентина, Јужна Африка

* Шљиве: Јужна Африка,

* Малине: Мароко, Мексико, Чиле

* Кајсије: Кина

 

24сата.рс