Фељтон

Шта чека српског сељака у ЕУ (2): Плански нестанак малих газдинстава

И поред најављених промена уведених у пољопривредну политику ЕУ, суштина остаје иста: предност се даје крупној пољопривредно-прехрамбеној индустрији која је у протеклих неколико деценија загадила земљиште и уништила на стотине хиљада ситних, поливалентних газдинстава. И даље у суштини важи правило “што је већа површина земљишта чији сте власник, веће су и европске субвенције које добијате”, па је тако на пример британски принц Чарлс и даље један од најбогатијих сељака у ЕУ.

Измене у пољопривредној политици ЕУ договорене крајем прошле године подразумевају повећање субвенција за очување човекове околине као и субвенција намењених малим сељацима који су како-тако успели да опстану. То повећање субвенција међутим није довољно да би гарантовало њихов економски опстанак. Пре би се рекло да најављује њихову пропаст.

То потврђује и оштар говор Жозеа Бовеа, француског посланика у групи Зелених у Европском парламенту током посланичке дебате крајем прошле године.

– Нема прописаних ограничења за субвенције и то је неподношљиво. Велики произвођачи житарица наставиће да добијају стотине хиљада евра сваке године док ће остали сектори, као сточарство у планинским областима, добити само мрвице. То је неморално! – рекао је Бове оптуживши европску пољопровредну политику да у име “слободне конкуренције” подстиче пустошење забачених руралних области и обарање цене рада у великим пољопривредној индустрији због преласка јефтине радне снаге са истока на запад ЕУ. – Себичност држава и интереси лобија стављени су изнад општег интереса, а општи интерес је успостављање прехрамбеног суверенитета у Европи. Опет ће цену платити мали сељаци, породична газдинства, потрошачи и човекова околина.

Чеслав Адам Сиекиерски, пољски посланик у Европском парламенту и потпредседник одбора за пољопривреду у ЕП, такође оцењује у свом извештају о “Будућности малих газдинстава” да ове промене у пољопривредној политици ЕУ нису довољне и упозорава да нестанак тзв. малог сељака значи и нестанак читаве једне културе живљења.

Сиекиерски у свом извештају каже да власници малих газдинстава имају четири могућности. Прва је да куповином прошире своје газдинство, а друга да поред пољопривредне активности нађу још неку професионалну активност која би им увећала приход и тако “једном ногом на земљи” омогућила опстанак. Трећа могућност је да мали сељак прогласи банкрот, прода земљу “већим” од себе и оде у пензију или нађе друго занимање. четврта могућност: мали сељак остаје на земљи коју је наследио и живи како мора.

Шест милиона полусељака

У извештају “Будућност малих сељака” европски посланик Чеслав Сиекиерски наводи да у Европској унији још увек постоји 5,8 газдинстава чији власници су полусељаци – они који живе и од пољопривреде и од још неког непољопривредног занимања.

Сиекиерски у свом извештају каже да проблем опстанка малих сељака не може да се реши само променама у пољопривредној политици ЕУ и систему субвенционисања који се и даље базира пре свега на величини газдинства. Он позива да се у финансирање инфраструктуре у забаченим сеоским подручјима укључи и Европски социјални фонд основан како би ублажио муке најсиромашнијих грађана ЕУ. Школе, стручна обука, путеви – у том би случају могли да се финансирају из Европског социјалног фонда и из буџета локалних власти. Сиекиерски наглашава да се тиме нимало не би угрозило начело “слободне конкуренције” у пољопривреди. У овом тренутку међутим, када је будућност ЕУ још чврсто везана за правила неолибералне економије по којој се тржиште само организује и то искључиво у интересу крупне индустрије, идеје Сиекиерског делују скоро као утопија.

Сутра – Шта чека српског сељака у ЕУ (3): Земљу не треба продавати

 

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!