fbpx

Шта је ЕУ донела Румунији?

0
(0)

Дејан МИРОВИЋ | 05.02.2013

Румунија је  1993. године потписала  Споразум о придруживању (Европски споразум или Europe Agreement) са ЕУ. Године 1995.је поднела кандидатуру за чланство у ЕУ. Првог јануара 2007.године Румунија је постала чланица ЕУ (навршава се 6 година од када је Румунија постала чланица ЕУ и две деценије од када је отпочела придруживање ЕУ). У том периоду ( 1993-2012.), Румунија није напредовала у већини економских и друштвених показатеља, напротив. Следећа табела показује пад броја становника од око 2 милиона у “европском“ периоду Румуније од 1993-2011. године.

 

Пад броја становника Румуније у периоду 1993-2011. године;[1]

Година У милионима
1993.  23
2011.  21

Да се не ради само о емиграцији становништва у западну Европу, показују и подаци о просечном животном веку мушкарца у Румунији. Тачније,здраствена заштита и услови живота Румуна су очигледно такође погоршани (иако би било логично да се продужава животни век јер медицина напредује) у периоду1993-2012Животни век  је у 1993.години  износио 71, а у 2012.години (након скоро 6 година чланства)је опао у односу на 1993.[2]

Такозвани европски пут Румуније је донео и раст спољног дуга након потписивања Споразума опридруживању .Тачније, од 1993.до 2005.спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута. Године 1993.спољни дуг је износио само 4 милијарде долара, а две године преуласка у ЕУ  дуг је (2005.године) достигао скоро 10 пута већу суму од око 35 милијарди долара.

 

Раст спољног дуга  Румуније у милијардама доларанакон потписивања Споразума о стабилизацији и добијања кандидатуре за ЕУ и почетка преговора о чланству,  у периоду 1993-2005.

 

Година У милијардама долара
1993. 4
2005. 35

 

Спољни дуг Румуније је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније,уочи ступања у ЕУ, 31.децембра 2006. године је износио 42милијарде долара.Пет година касније (у децембру 2011.) спољни дуг Румуније достигао је 3 пута већу суму,  од 127 милијарди долара.

 

Раст спољног дуга  Румуније у милијардама долара  пре и после уласка у ЕУ у периоду 2006-2011.

Година У милијардама долара
2006. 42
2011. 127 

Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и спољнотрговински дефицит ове  земље. Укидање царина у трговини са ЕУ је довело у неоповољан положај румунску привреду. Последица је велико повећање спољнотрговинског дефицита.

 

Раст спољнотрговинског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ

Година У милијардама долара
2004. 5
2011. 11

Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и буџетски дефицит ове државе. Тачније, огромни издаци за отплату спољног дуга директно су се одразили и на буџетски дефицит.

 

Раст буџетског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ

Година У милијардама долара
2004. 1
2011. 8

Раст буџетског дефицита (изазван, пре свега, отплатом огромног спољног дуга)  неминовно је довео и до повећања ПДВод око 5 % (са 19% на 24  %) у 2010.години.  Затим и до повећања цена и пада куповне моћи (процењује се да је у том периоду куповна моћ Румуна опала за око 30 %). [3]  У Румунији су у јануару 2012.године избили и велики вишедневни потести због ускраћивања права из здраственог осигурања и лоших социјалних услова.

У том (суморном) контексту, чак и немачки медији  (наклоњени ЕУ) у својим репортажама из Букурешта не могу да сакрију очајничке изјаве сиромашних  грађана Румуније. На пример: “Влада велико сиромаштво у Румунији. То је ужас. Са мерама штедње Басескуа је постало још горе. Да је остао на власти, помрли би од глади“. Или : “У Румунији данас обични грађни могу размишљати само о преживљавању. Никакви планови и пројекти нису могући …Ми више нисмо европска земља, ми смо потпонули на ниво Јужне Америке“.[4]

Док  румунски грађани све лошије живе, према подацима Европске централне банке, банкарски сектор (доминантно у рукама странаца) је остварио највеће приходе од камата и провизија у читавој ЕУ.

Такође, просечна каматна стопа у сиромашној Румунији достигла је око 12 % (2011.година) и била је једна од највећих у Европи.[5]  Монопол у банкарском сектору  у Румунији као и Србији држе банке из западног дела ЕУ.На пример (слично као и у Србији) аустријске банке поседују око 30 % банкарског тржишта.[6]

Како поступају банке из западног дела ЕУ у Румунији најбоље показује изјава румунског председника Трајана Басескуа (после најаве да ће Централна банка Аустрије ограничити позајмице аустријским банкама у Румунији и источној Европи): “Желели бисмо да подсетимо европске партнере на ком степену су везали чланство Румуније са приватизацијом банкарског система…господо, остварили сте огромне профите у Румунији од 2000. до 2009.године и одлука Централна банка Аустрије била би чист доказ непоштене игре према Румунији’‘.[7]

Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу  годинама “испред“ наше на такозваном европском путу)Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ). На пример, у селима у околини Вршца за дневнице од 10-15 евра на њивама и воћњацима су (прошлог лета) радили надничари из РумунијеУселима Стража и Потпорањ о овцама и кравамабрину пастири из Румуније. У банатским селима Ечка и Торак мештани износе и да се међу надничарима налазе и факултетски образовани људи. По њиховим речима, надничари доводе и своје пријатеље из околине Темишвара који су факултетски образовани: “Питали смо га зашто копа а он  је одмахивао руком, није пуно одговарао, углавном је чутао и радио“ говоре мештани о свом разговору са професором из Румуније. Такође,и у околини Суботице раде румунски надничари. Председник Удружења сељака Суботице Павле Кујунџић тим поводом износи да: “Надничари углавном добијају пиће, а за храну се договарају са газдом. Румуне можете изнајмити и на један дан. Цена је седам и по евра са храном и десет без хране. У зависност од договора, Румун понегде има обавезу да одради седам-осам дневница месечно за смештај, а осталим данима ако газди не треба може у надницу код другог. Румуни нису избирљиви ни по питању смештаја, ни исхране“.[8] Румуни као надничари раде и у околини Чачка.[9] Кладовско бродоградилиште је анагажовало око 100 румунских радника за плату од неколико стотина евра. Радници су свакодневно прелазили Дунав јер у румунским бродоградилиштима није било посла.[10]

Тешку ситуацију у Румунији одсликавају и најновији резултати истраживање Европског статистичког завода (Евростат) објављени 11. октобра 2012. године.[11] (Истраживање Европског статистичког завода је обухватило 280 региона Европе). Према нивоу БДП-а региони јужне Србије и источне Србије су при дну листе са око 23 % европског просека. Али и тако девастирана и сиромашна  јужна Србија је пласирана на овој (свеобухватној) европској листи боље од два бугарска, два македонска и једног румунског региона. Или, чак 3 региона у суседним државама чланицама ЕУ (Бугарској и Румунији) су сиромашнија од најсиромашнијих српских региона.

Због незапослености и лошег стандарда, Румуни масовно одлазе из своје земље (и после пријема Румуније у ЕУ 2007).Ипак, као и за Бугаре, за Румуне не важе одредбе Лисабонског уговора које гарантују слободно запошљавање радника. Тачније, Немачка, Француска, Британија, Аустрија, Холандија, Луксембург, Белгија, Ирска и Малта захтевају од румунских радника да имају радне дозволе. Дакле, за Румуне (као и за Бугаре) у овим земљама не важе познате и деценијама глорификоване “четири велике слободе“ ЕУ.[12] Тачније, за Румуне не важи члан 45. став 1-2, Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) у којем се наводи: “Слободно кретање радника је осигурано унутар Уније… Оно обухвата укидање сваке дискриминације, засноване на држављанству, између радника држава чланица у погледу запошљавања, награђивања и других услова рада“. [13]

У пракси, оваква дискриминација према Румунима доводи до бруталног израбљивања (које подсећа на почетак XIX века) и кршења загарантованог права на рад. На пример, у Великој Британији радници из Румуније и Бугарске :“Задовољавају потребе Британије за лоше плаћеним и незаштићеним радом… Пошто немају агенцију која би их заступала, радници се окупљају на улици, а једини оглас за услуге које нуде је њихова одећа-изношене тренерке испрскане фарбом и малтером. Када се појави потенцијални клијент, договарају се за надницу и улазе у кола. Ако наиђе полиција беже“.[14]

Са друге стране, да би хипокризија Брисела према Букурешту била потпуна, ЕУ је 2012. године замрзнула 3,5 милијарди евра намењених Румунији због “неправилности“ у пројектима намењених као помоћ угроженим групама и Ромима…



[1]
 www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[2] Исто.

[3] www.setimes.com2011/10/24/

[4] DW.18.7. 2012.

[5] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[6] www.capital.ba/.6.9.2008

[8] www.vesti-online.com/25.6.2012.

[9] www.naslovi.net/2012-10-12

[10] www.b92.net/23.4.2010

[11] М.Ристић “Југ Србије на дну Европе“, “Привредни преглед“  26.11.2012.

[12] О “четири велике слободе“ види Ракић Б., “Четири велике слободе у праву Европске уније“, “Право Европске уније“, приредили Митровић Д.,Рачић Д., зборник радова са Симпозијума о праву Европске уније, Београд, Службени гласник, Београд 1996, стр. 17-45.

[13] Текст Лисабонског уговора према преводу; Јањевић М. “Консолидовани Уговор о Европској унији; и Уговор о функционисању Европске уније (2008/С 115/01) са Повељом о основним правима Европске уније“, Службени гласник, Београд, 2009.

[14] Станеску С .“Армија имиграната гради Британију“, “Политика“, 3.12. 2012.

 

Фонд Стратешке Културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Нови „услов“ Европске уније: Србија да прихвати да је Тесла – Хрват!

5 (1) Никола Тесла је хрватски научник, значајан и по томе што је открио рендгенске …

ХАОС КОД СКУПШТИНЕ! Народ јури посланике СНС, реагује обезбеђење УЖИВО! (видео)

4.8 (45) У Београду је од 17 часова на Тргу Републике почео нови протест против …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *