Шта је остало од српске индустрије?

Београд — Наредна година требало би да буде прекретница за сектор металске и електро индустрије Србије, јер се очекује завршетак процеса приватизације.

Истовремено, очекује се и решење статуса предузећа у реструктурирању.

Од 161 предузећа у реструктурирању, 48 компанија припада металском и електро сектору са 26.000 радника.

Секретар Удружења за металну и електро индустрију, руднике метала и металургију Привредне коморе Србије (ПКС), Љубиша Обрадовић, сматра да треба одржати предузећа која су у реструктурирању, а која раде и имају производ и тржиште.

За 10 месеци ове године сектор металске и електро индустрије највише је извозио у Италију 1,2 милијарде долара, у Немачку 776 милиона долара и у Русију 217 милиона долара.

Највећи увоз тог сектора био је из Немачке 1,15 милијарди долара, из Италије 955 милиона долара и из Кине 552 милиона долара.

Обрадовић је навео као потенцијал за развој тог сектора аутомобилску индустрију са друмским и шинским возилима, ИТ, електронику, пољомеханизацију и одбрамбену индустрију.

У области сектора рудника метала и металургије највише се извозило у Италију 177 милиона долара, у Турску 105 милиона и у Немачку 100 милиона долара. Што се тиче увоза, највећи је био из Русије 177 милиона долара, Немачке 125 милиона и из Кине 96 милиона долара. Потенцијал за развој сектора лежи у рударству и ливарству.

Обрадовић је указао на лошу структуру српског извоза, у којем преовлађују производи ниске фазе прераде, у производњи се користи 60 одсто једноставних технологија, а свега пет процената високих, највише у одбрамбеној индустрији.

Учешће индустрије у бруто домаћем производу (БДП) Србије пало је са 40 на 20 процената, док је број запослених драстично смањен са 1,2 милиона на 200.000 радника.

У Словачкој и Чешкој 80 одсто улагања је у сектору индустрије, док је у Србији три четвртине инвестиција било усмерено у друге финансије и трговину.

Танјуг