Шта крију САД и ЕУ у преговорима о слободној трговини (ТАФТА)

Па­риз – Гла­со­ви про­тив тран­са­тлант­ског тр­го­вин­ског спо­ра­зу­ма о ко­ме пре­го­ва­ра­ју Бри­сел и Ва­шинг­тон све су број­ни­ји у Фран­цу­ској уочи из­бо­ра за Европ­ски пар­ла­мент 25. ма­ја. Циљ пре­го­во­ра ко­ји су отво­ре­ни у ју­ну про­шле го­ди­не је­сте ства­ра­ње сло­бод­не тр­го­вин­ске зо­не из­ме­ђу Европ­ске уни­је и Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва и је­дин­стве­ног тр­жи­шта са ви­ше од 800 ми­ли­о­на по­тро­ша­ча.

Ово ги­гант­ско тр­жи­ште пред­ста­вља­ло би по­ло­ви­ну свет­ског дру­штве­ног бру­то про­из­во­да и тре­ћи­ну укуп­не тр­го­вин­ске раз­ме­не. За за­го­вор­ни­ке спо­ра­зу­ма ова­ко ли­бе­ра­ли­зо­ва­но тр­жи­ште ће под­ста­ћи про­из­вод­њу и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста и по­ве­ћа­ти при­вред­ни раз­вој ЕУ за 0,5 од­сто. 

Док нај­ви­ши пред­став­ни­ци Европ­ске ко­ми­си­је дис­крет­но пре­го­ва­ра­ју са аме­рич­ким ко­ле­га­ма, еко­но­ми­сти, по­ли­ти­ча­ри и не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је упо­зо­ра­ва­ју да би овај спо­ра­зум мо­гао да про­ме­ни ли­це Евро­пе.

Пре­го­ва­ра се о уки­да­њу уво­зних так­са на гра­ни­ца­ма и кво­та за увоз са ци­љем да се олак­ша раз­ме­на до­ба­ра и услу­га с обе стра­не Атлан­ти­ка. Спо­ра­зум би тре­ба­ло да омо­гу­ћи и уки­да­ње раз­ли­ка у про­пи­си­ма у обла­сти по­љо­при­вре­де, ин­ду­стри­је, жи­вот­не сре­ди­не и ус­по­ста­вља­њу за­јед­нич­ких са­ни­тар­них, етич­ких и прав­них стан­дар­да.

Нај­спор­ни­ји део спо­ра­зу­ма, ко­ји је пред­ви­ђен за 2015. го­ди­ну, је­сте отва­ра­ње тр­жи­шта мул­ти­на­ци­о­нал­ним ком­па­ни­ја­ма ко­је не­ће мо­ра­ти да се по­ви­ну­ју на­ци­о­нал­ним ре­гу­ла­ти­ва­ма. Уко­ли­ко до­ђе до спо­ра из­ме­ђу др­жа­ве и ових ком­па­ни­ја о то­ме ће од­лу­чи­ва­ти по­себ­ни су­до­ви.

„Реч је о то­ме да се др­жа­ве и мул­ти­на­ци­о­нал­не ком­па­ни­је до­ве­ду у исту ра­ван”, пи­ше фран­цу­ски не­дељ­ник „Ма­ри­јан”. Бив­ши фран­цу­ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја, ко­га ано­ним­но ци­ти­ра лист, сма­тра да ће ово ши­ре­ње тр­жи­шта за­у­ста­ви­ти ује­ди­ња­ва­ње Евро­пе пре­ма мо­де­лу ко­ји под­ра­зу­ме­ва ве­ћу со­ци­јал­ну за­шти­ту.

Спор­не су и ауди­о­ви­зу­ел­на област и кул­ту­ра. Не­сме­та­ном про­до­ру аме­рич­ких ме­диј­ских ги­га­на­та на европ­ско тр­жи­ште су­прот­ста­вља се Фран­цу­ска ко­ја же­ли да за­шти­ти свој „кул­тур­ни из­у­зе­так” (је­дин­стве­ни си­стем у кул­ту­ри ко­ји под­ра­зу­ме­ва суб­вен­ци­је за кул­ту­ру и кво­те ка­ко би се за­шти­ти­ла на­ци­о­нал­на про­дук­ци­ја). САД су тра­жи­ле да се из пре­го­во­ра ис­кљу­чи фи­нан­сиј­ски сек­тор, ка­ко би спре­чи­ле про­дор европ­ских ба­на­ка на Вол­стрит, док Фран­цу­ска не же­ли да се у ЕУ при­ме­њу­је аме­рич­ки на­чин ис­хра­не (ме­со са хор­мо­ни­ма и ге­нет­ ски мо­ди­фи­ко­ва­на хра­на). Ка­да је реч о од­бра­ни, Фран­цу­ска про­це­њу­је да ће кон­ку­рен­ци­ја би­ти не­ло­јал­на има­ју­ћи у ви­ду раз­ме­ре аме­рич­ке вој­не ин­ду­стри­је чи­ји је бу­џет у 2012. био 682 ми­ли­јар­де до­ла­ра, на­спрам 274 ми­ли­јар­де ко­ли­ко су за вој­ску из­два­ја­ле чла­ни­це ЕУ.

„По­треб­на нам је Евро­па да би­смо ре­гу­ли­са­ли мон­ди­ја­ли­за­ци­ју, у су­прот­ном ће мон­ди­ја­ли­за­ци­ја нас да ре­гу­ли­ше”, сма­тра Ја­ник Жа­до, порт­па­рол пар­ти­је Евро­па–еко­ло­ги­ја–зе­ле­ни, за ко­ју је спо­ра­зум из­ме­ђу САД и ЕУ глав­на те­ма кам­па­ње за европ­ске из­бо­ре. „Реч је о кључ­ним дру­штве­ним пи­та­њи­ма у обла­сти здра­вља, ис­хра­не, жи­вот­не сре­ди­не, пра­ва за­по­сле­них, јав­ном сек­то­ру и не­до­пу­сти­во је да Евро­пља­ни не мо­гу да се ин­фор­ми­шу чак ни о ман­да­ту ко­ји су ше­фо­ви др­жа­ва и вла­да да­ли Европ­ској ко­ми­си­ји да пре­го­ва­ра у њи­хо­во име.”

За су­ве­ре­ни­сту Ни­ко­лу Ди­пон-Ења­на прин­цип ове тран­са­тлант­ске зо­не „још јед­ном от­кри­ва ре­ал­ност ове ’уни­је’, рат­не ма­ши­не у ин­те­ре­су при­ват­них ин­те­ре­са”.

Европ­ски ко­ме­сар за тр­го­ви­ну Ка­рел де Гухт од­го­ва­ра да европ­ски пре­го­ва­ра­чи „не­ма­ју шта да кри­ју”.

„Тач­но је да су Аме­ри­кан­ци уз­др­жа­ни­ји ка­да је реч о об­ја­вљи­ва­њу до­ку­ме­на­та и о то­ме са њи­ма раз­го­ва­ра­мо”, из­ја­вио је ра­ди­ју „Франс ен­тер”.

САД, на­и­ме, од­би­ја­ју зах­те­ве европ­ских зе­ма­ља да им се про­сле­де до­ку­мен­ти ко­ји се од­но­се на пре­го­во­ре, пла­ше­ћи се да ће про­цу­ри­ти у јав­ност. Европ­ски пре­го­ва­ра­чи су при­ну­ђе­ни да их кон­сул­ту­ју у аме­рич­кој ам­ба­са­ди, у по­себ­ној про­сто­ри­ји под над­зо­ром, што је за Ди­пон-Ења­на „ко­ли­ко сме­шно то­ли­ко и не­при­хва­тљи­во”.

Еко­но­ми­ста Жан-Ми­шел Ка­тр­по­ен сма­тра да се Аме­ри­ка ви­ше не­го ика­да по­ста­вља као им­пе­ри­ја ко­ја упра­вља пре­ко тр­го­ви­не, тех­но­ло­ги­је и нов­ца, али и иде­о­ло­ги­је.

„То је сми­сао тран­спа­ци­фи­стич­ких и тран­са­тлант­ских спо­ра­зу­ма ко­је је по­кре­ну­ла Хи­ла­ри Клин­тон, циљ је циљ да осво­ји пред­сед­нич­ке из­бо­ре 2016. го­ди­не”, из­ја­вио је у ин­тер­вјуу ли­сту „Фи­га­ро”.

За ауто­ра књи­ге „Шок им­пе­ри­ја – САД, Ки­на, Не­мач­ка: ко ће вла­да­ти свет­ском еко­но­ми­јом?”, у ко­јој ана­ли­зи­ра еко­ном­ски рат из­ме­ђу ове три си­ле, Клин­то­но­ва од 2010. раз­ра­ђу­је стра­те­ги­ју „за­тва­ра­ња у кон­теј­нер” Ки­не, али и Ру­си­је. Он сма­тра да Аме­ри­кан­ци ни­ка­да ни­су же­ле­ли да ЕУ по­ста­не си­ла, због че­га им од­го­ва­ра да бу­де све­де­на на зо­ну сло­бод­не тр­го­ви­не.