Београдски глас – Почетком деценије Србија је била на првом месту у свету по производњи и извозу замрзнуте малине, а српска малина на западном тржишту била је тражена и веома скупа. Србија годишње извезе од 80.000 до преко 100.000 тона замрзнуте малине. Тај извоз вредан је више од 200 милиона евра. Главни конкуренти су нам Чиле и Пољска. Од 2015. године налазимо се на петом месту. Друге земље повећале су своју производњу, док наша стагнира и назадује. Просечан принос по хектару је веома низак, а произвођачи су годинама незадовољни зато што губе новац.
Производња с губитком
До тога је дошло због неадекватног рада надлежних институција и небриге државе, недостатка функционалних задруга и саветодавне стручне помоћи, те недовољног броја погона за прераду. Један од кључних проблема јесте и то што 13 фирми из Србије контролише извозно тржиште и диктира откупну цену. Само 13 фирми годишње извезе преко 55 одсто замрзнуте малине из Србије. Тај извоз вредан је више од 100 милиона евра, док произвођач бива уцењен понижавајуће ниском ценом зато што нема могућност да производ адекватно складишти. На тај начин не зарађује ништа, а често производњу заврши са губитком. Из тог разлога није у могућности да адекватно одржава засад, купује ђубрива и пестициде, плаћа квалификовану радну снагу и прибавља сертификован садни материјал, па малињаци због болести пропадају или доносе минималне приносе, а плодови су лошијег квалитета. Откупна цена малине у Србији 2018. кретала се од 40 до 120 динара, док је извозна цена била преко два евра за килограм. Просечна извозна цена у 2017. години била је 2,18 евра, а откупна цена до 145 динара за килограм.
Ове године приноси су подбацили, како у Србији тако и у свету, због лоших временских услова, раних пролећних мразева и много кишних дана, као и због болести која је довела до масовног сушења малињака. У земљама које су највећи произвођачи и извозници замрзнуте малине производња је ове године мања за 60‒70 одсто. У таквим условима малина ће на светском тржишту бити веома скупа, док је понуда произвођачима од повлашћених извозника у Србији понижавајућа.
Свежа малина тренутно се откупљује за 50‒150 динара по килограму, док је стручна комисија коју је формирала Влада Србије ове године утврдила да производња малине по килограму у Србији износи 139,3 динара. Од 65 до 70 одсто укупне производње малине у Србији се извози, од тога је 85 одсто у замрзнутом стању, десет одсто свеже, а пет одсто конзервисано, док се 97 одсто српске малине извози у земље ЕУ. Малине су учествовале са 42 одсто у укупној вредности извоза воћа 2016. године.
Задруге са хладњачама
Проблеми постоје и због реизвоза сорти лошијег квалитета увезених из других земаља, углавном из Босне и Херцеговине и Албаније. Таква малина мешана је са традиционално квалитетним српским сортама и даље дистрибуирана по Европи под етикетом „српска малина“. Читави контингенти из Европе враћени су у Србију, а репутација српске малине трајно је нарушена. Угрожен је бренд „српска малина“ код крајњих купаца широм света, а интересовање на Западу је најниже за последњих десет година.
Да би побољшали свој положај, српски пољопривредници и произвођачи малине треба да се изборе за функционалне задруге које поседују хладњаче, линије за смрзавање и сушење воћа и поврћа и друге видове прераде. Задруге треба да поседују и сву неопходну механизацију као што су и комбајни за бербу малине. Треба да пружају и стручну саветодавну помоћ, надгледају и контролишу засаде, упозоравају на појаву болести или штеточина и саветују произвођаче. Такође, могу да прибављају или производе квалитетан сертификован безвирусни садни материјал и организују продају свежих или прерађених производа.
Само у таквим условима пољопривредни произвођачи у Србији неће бити уцењени, а свој производ моћи ће да пласирају на тржиште када откупна цена буде адекватна. Неопходно је смањити трошкове пољопривредних газдинстава, смањити порезе, бирократију и намете, те заштити произвођаче од дампинг увоза неквалитетне малине. Држава би морала и да спречи монополе у извозу и повећа надзор фирмама које се баве увозом и извозом малине и осталог воћа и поврћа.
Пише: Станко Малетић
(Аутор је координатор београдског одбора ДЈБ)
Београдски глас
Srbski Seljak je uvek bio dobar da gladnog dzabolebarosa, od onog sto se vucara po javnm klozetima pa do bosanskih dktora filozofije, ustaskih doktora, micinih doktora i akademika, lebom narani i dobar zivot obezbedi, sa dobrim primanjima, toplom jazbinom, dzaba ruckom i godsnjim odmorom, et cetera, et cetera, et cetera. — o obaveznom ucescu u ratu, vesalima i streljanjima Seljaka, suvisna je prica, jos ne videsmo doktora na vesalima. — i dok jedni ginu u ime Slobode, za Otacestvo, za svoju Kulturu, Istoriju i u znak zahvalnosti onima sto Svetu Srbsku Zemlju sacuvase, davajuci svoj zivot i zdravje, za to vreme pominjani doktori u kafanama sedese i put daljeg razvoja osmisljavase i uz put cim drugim nego ratnim huskanjem i profiterstvom se bavise, jebo im ker majku indijansku i tudjinsku, pa makar bili i u sred beograda rodjeni, jer u Srboji nikad nisu ni utemeljeni niti ce ikad biti. — takvi su uvek koristili Dobrotu Srbskog Seljaka i na njegov racun ziveli, sada copori naprednjacki naucnu teoriju izmislili, na racun nerodjenih ziveti. — PU smradovi genocidni iz bosanskog ustasluka dotumarali, zveri iz spilja krapinskih, otimaci i karaguzi. — kad tad na premnozenu zver, vukodlake i ljudozdere, jedino onako kako nam to pokazuje Sveti Mihailo na Slavskoj Ikoni.
Српска државс, ако се оформи, морсла би да елиминише све посреднике у пласману пољо. производа и примени антимонополски зскон. Не може бандит и криминслац да уцењује и располаже радом српског поштеног произвођача! НЕ ЂОЖЕ КРИМИНАЛАЦ ШПЕКУЛАНТ ДА УЗИМА ПРОВИЗИЈУ 100-200%, већ само неколико процената, у складу са реалним посредничком трошком.
Када Србија смени издајнике и оформи се поново ксо институција, сбибти проблеми се не само да могу већ и морају решити.
Љајић – он је одговоран зато да се ”косовске” малине продају по Алдију, на оном месту где смо пре куповали малине ”made in Serbiа”